БАСТАШИЋ: ОДУЗЕЛИ СУ МИ 20 ГОДИНА ЖИВОТА

Осамдесетогодишњи доктор медицинских наука Милан Басташић послиjе 20 година напокон може да посjети своjе имање и кућу у Грубишном Пољу у Хрватскоj, након што га jе Жупаниjски суд у Бjеловару ослободио оптужби за наводне ратне злочине против цивилног становништва у Великоj Ператовици

Милан Басташић, пуковник у пензиjи и jедини преживjели jасеновачки логораш-диjете из западне Славониjе, каже за Срну да jе правда увиjек достижна, а доказ jе и то што jе послиjе 20 година проживљавања срамних оптужби Жупаниjски суд у Бjеловару обуставио поступак против њега.

„Био сам под сумњом да сам управо jа основао тзв. Билогорски одред од 3000 људи и затвор у Великоj Ператовици, у тамошњоj школи. Међутим, у то вриjеме jа на Билогори нисам био. Грубишно Поље напустио сам 15. августа 1991. године моjим колима и отишао сам у Босну“, подсjећа Басташић, коме су усташе почетком 1941. године убиле оца и брата, бацивши их у jаме стратишта Јадовно.

Он истиче да, на његову двадесетогодишњу несрећу и немир, ове лажне оптужбе нико ниjе провjеравао. Оптужница против њега повучена jе тек недавно пошто се изjава jедног од свjедока показала неистинитом.

„Слабо се разумиjем у право, али мислио сам да и у њему мора бити етике и професионалне и моралне одговорности, као у моjоj струци. Очекивао сам да се установи истина. Нажалост, то се ниjе догодило. Умjесто да се за двадесет година установе лажи и одбаце лажна свjедочења, морао сам jа да доказуjем своjу невиност. Све моjе комшиjе и знанци, добронамjерни и они коjи су то, ко зна зашто, престали бити, знали су да jа тамо нисам био и да нисам у стању да тако нешто учиним“, каже Басташић.

Он наводи да jе током „спорног периода“ сачувао све рачуне пансиона, паркиралишта, љекарских третмана, телефонских разговора и, коначно, приjаву Црвеном крсту Смедерево. Све то jе фотокопирао и предао свом адвокату.

„У поступку коjи сам покренуо да ми се суди у Окружном суду за ратне злочине у Београду, по хрватскоj оптужници и уз присуство правосуђа Хрватске, дошло jе до сарадње судова из Бjеловара и Београда. Резултат jе да jе тужилаштво у Бjеловару предложило суду да се поступак обуставља. Испоставило се да jе свjедочење неког несрећника тамошњих догађања било неистинито! Дакле, двадесет година недоличних клевета и мога трпљења у правноj немоћи због jедног лажног свjедока!“, додаjе Басташић.

Он сматра да су, уз сву аргументациjу коjу jе његов адвокат презентовао, сигурно и нови људи у жупаниjском тужилаштву и суду у Бjеловару поштовали професионалну етику и одговорност.

„Временом, дошла jе аболициjа, па jе броj оптужених Срба сведен од више стотина на неких 180, онда на 54, па на 25, али увиjек сам jа био први осумњичени. Према томе, редукциjа броjа оптужница jе постоjала и она jе говорила о њиховоj накарадности“, наводи Басташић, коjи очекуjе да ће бити jош обустављених поступака.

Милан Басташић подсjећа да су се почетком деведесетих година прошлог виjека на Билогорском подручjу у jавним средствима информисања одjедном поjавили „четници – они коjи кољу све што jе хрватско“, иако на том подручjу никад нико ниjе видио четника.

„У Хрватску се доводи екстремна хрватско-усташка емиграциjа и некритички се обjеручке прихвата. О усташама, о некаквоj њиховоj приjетњи некоме – нема ни риjечи, иако су овдjе приjе само педесет година поклали 2 694 Србина. У Грубишном Пољу и Билогори у непосредном терору, затим у Јасеновцу, Сиску и Јастребарском од 1941. до 1945. усташе су на разне начине усмртиле 318-оро дjеце млађе од 14 година, од чега их jе 60,3 одсто било предшколског узраста“, каже Басташић.

Он истиче да су му, изузимаjући све оно што jе проживљавао, одузета не само основна, него сва људска права! „Наjприjе ми jе одузето право на живот. Одузето ми jе право да стануjем у своме дому, морао сам оставити сву непокретну и покретну имовину коjа jе била искључиво моjе власништво. Остао сам у трену без свега што сам од предака наслиjедио и што сам створио за 41 годину поштеног радног стажа. Одузета су ми сва стечена права, одузета ми jе слобода кретања у држави на чиjем простору сам рођен, поштено живио и радио 60 година. Одузето ми jе више од двадесет година живота“, закључуjе Басташић.

Он наглашава да jе два пута минирана његова нова лиjепа кућа коjу jе саградио на очевини и на коjоj jе урађена фасада 1989. године, питаjући да ли jе и та кућа била нешто крива?

„Био би ред да ми власт доведе кућу бар приближно у првобитно стање. Сачувао сам углавном сва новинарска `олаjавања` гдjе вриjеђаjу моjе достоjанство, поштење, људску доброту и професионалну етику и сусретљивост према свакоме. Има, дакле, доста за наплату, али пуно тога не може се платити. Не желим никога удостоjити молбом или захjевом за извињење. На коjе се то односи, они знаjу“, наглашава Басташић.

Он додаjе да контактира са представницима Срба из других краjева Хрватске и Краjине, коjи су на исти или сличан начин прошли у протеклом рату.

„Ми имамо Завичаjно удружење `Билогора`, коjе jе учлањено у Асоциjациjу избjегличких удружења и клубова из Хрватске. На том нивоу води се, да тако кажем, `генерална политика` избjеглица и прогнаника Срба из Хрватске. Једна од акциjа коjа jе сада у току jесте потписивање петициjе за враћање имовинских и стечених права Србима из Хрватске, приjе њеног уласка у ЕУ. Ту jе и незаобилазни `Веритас`, коjи прикупља, сређуjе, презентуjе, употребљава, чува и бдиjе над базом, углавном, трагичних података о новиjоj историjи Срба из Хрватске“, додаjе Басташић.

Каже да ће, чим среди неке неодложне здравствене проблеме, одмах своjоj кући.
„Не обазирем се на ситна подбадања добронамjерних: `Иде доктор тестирати правну државу`“,

додаjе Милан Басташић./краj/да /фото/

Везане виjести:

Геноцид над Србима у Хрватскоj почео „Откосом“ новембра 1991.

Публикациjе – Др Милан Басташић, Билогора и Грубишно Поље 1941.-1991.

Билогора и Грубишно Поље 1941.-1991. – промоциjа књиге

РРС – Отворено речено

РТРС | 09.02.2010 | Емисиjа „Некад било“

Грубишно Поље 27.4.1991. Комеморациjа поводом 50.годишњице обиљежавања усташких жртава од 26/27.04.1941.

Још jедна књига сведочења о злочинима над Србима

Помен жртвама Јасеновца – 2009.

Загреб: Књига о страдању Срба

У Загребу одржана промоциjа књиге аутора Миланa Басташићa,“Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.“

„Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“