Бањалучки Соколски дом, мучилиште Срба у НДХ, данас је играоница за БИНГО

Соколски дом краси центар Бања Луке, својим спољним грађевинско-архитектонским уређењем и својом унутрашњошћу, коју краси огромна икона Бијелог Анђела.

Направљен је одлуком краља Александра, али су га по завршетку Другог свјетског рата, комунистичке власти претвориле у друштвену својину и промијениле му назив у Спортски дом „Партизан“. Тај назив Партизан остао је дубоко у свијести становника око Соколског Дома, који својој дјеци, која се играју на том игралишту и данас не дају да га зову Соколски, већ по оном комунистичком Партизан. Преко иконе Бијелог Анђела су лијепили плакате о диско вечерима и догађајима који су се тада дешавали у Соколском дому.

Од велелепне ограде, која је представљала комбинацију зиданог постдамента и коване ограде, направили су ограде око садашње хирургије и Завода за заштиту здравља, односно искористили су ту ограду за друге објекте и нарушили изглед Соколског дома.

Највећа је трагедија да је Соколски Дом, 1996.г. дат у процес прве приватизације у Републици Српској, без обзира што постоје насљедици Соколског Дома, као непокретности.

Још трагичније је да је дат у приватизацију, не водећи рачуна, о историји Соколског Дома, који је у Другом свјетском рату био команда Гестапоа за Бања Луку и у исти су довођени Срби, који се из Соколског нису враћали живи.

Сада је Соколски Дом акционарско друштву и није у власништву града Бања Лука, које издаје просторије Соколског Дома, па тако у простору гдје су мучени и убијани Срби, у Другом свјетском рату, сада се налазе просторије кладионица и Бинго игара на срећу.

Соколски дом је постао приватно власништво, а могао да је постане музеј жртава фашизма и да својим спортским простором, служи за развој физичке и спортске активности свих нараштаја у Бања Луци, као што су то некада радили Српски Соколови. .

Соколски Дом ово није заслужио.

СОКОЛСКИ ДОМ ЈЕ МОРАО ОСТАТИ СОКОЛСКИ ДОМ.

Аутор: Драгиша Вулин