fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Бања Лука се никад није одужила Војводи Мишићу

За ослобађање Бања Луке у Првом свјетском рату најзаслужнији су легендарни српски војвода Живојин Мишић и 24.000 српских добровољаца на Солуну, са простора БиХ, а највише их је било из Босанске Крајине. 

Улазак српске војске у Бања Луку 1918.
Улазак српске војске у Бања Луку 1918.

Пише: Драгиша Вулин

ПРВИ ДИО-СОЛУНСКИ ФРОНТ:
Живојин Мишић је постројио српке добровољце и поручнику Лазичићу, добровољцу са Мањаче предао заставу:
„ПОСТАВИЋЕШ ЈЕ НА ВРХ КРАЈИНЕ, КАДА ЈЕ ОСЛОБОДИМО“.

ДРУГИ ДИО-ОСЛОБОЂЕНИ БЕОГРАД:
Кабинет Александра Карађођевића, Александар и војвода Живојин Мишић, договарају завршне операције за ослобођење, назире се крај Првог свјетског рата.
Успостављене су телефонске везе и једног тренутка се Александар јавио, на позив из Берлина, који је понудио напуштање окупираних простора, тј. капитулацију, под једним условом:
„ДА СРПСКА ВОЈСКА НЕ УЂЕ У ГРАД БАЊА ЛУКУ“.

Александар је рекао да ће брзо да добију одговор, прекинуо везу и окренуо се војводи Мишићу:
„ВОЈВОДО, ШТА ПРЕДЛАЖЕШ“?

Мишић му је веома смирено и војнички одмјерено рекао:
„ЗНАО САМ ЗА ТО, КАСНО ЈЕ, МОЈА ВОЈСКА ЈЕ ВЕЋ УМАРШИРАЛА У БАЊА ЛУКУ, ИЗ ПРАВЦА ЧЕЛИНЦА“!

Берлин се никада више није јавио Александру.

Бања Лука је ослобођена од стране српске војске.

БАЊА ЛУКА НИКАДА НИЈЕ НАПРАВИЛА СПОМЕНИК НАЈСЛАВНИЈЕМ СРПСКОМ ВОЈВОДИ ЖИВОЈИНУ МИШИЋУ И СРПСКИМ (СОЛУНСКИМ) ДОБРОВОЉЦИМА ИЗ КРАЈИНЕ.

ТРЕЋИ ДИО – ДА НЕ ЗАБОРАВИМ ЗАСТАВУ!
Поручник Лазичић је заставу предао војводи Дреновићу 1941. године.
Застава се вијорила над Мањачом, све до 1949. године када су удбаши у једној сачекуши убили Новака Вулина барјактара и 48 Срба четника, који су сахрањени код цркве на Клисини.

Везане вијести:

Обиљежавање Дана уласка српске војске у Бањалуку 1918. (ВИДЕО, ФОТО)

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: