Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Бајићеви приоритети: Вуковар, Сисак, Вариводе и Ново Село Глинско

Датум објаве: петак, 13 маја, 2011
Величина слова: A- A+

Бајић

“Новости” су дошле до података о осам национално приоритетних предмета, од којих се пет односи на злочине почињене на вуковарском подручју. Остали се тичу злочина над Србима у Сиску, у Гошићу и Вариводама, те злочина над Хрватима у Новом Селу Глинском

Када је Државно одвјетништво РХ након хашке пресуде хрватским генералима објавило анализу “Поступање у предметима ратних злочина”, медији су се у својим извјештајима концентрирали на статистике о процесуирању злочина, но посве је незапажено прошла информација о постојању оперативног програма с листом злочина чије је истраживање и процесуирање ДОРХ себи поставио као приоритет.

Како стоји у наведеној анализи, ДОРХ је, након што је од жупанијских државних одвјетништава добио извјешћа о свим предметима у којима починитељи нису откривени, “означио случајеве које је нужно приоритетно истражити, како на националном (државном) нивоу, тако и на локалним разинама”. Трагом тог податка, “Новости” су дознале да је ДОРХ на националном нивоу одредио осам приоритетних случајева ратних злочина, док је још по осам приоритетних истрага одређено на разини жупанијских државних одвјетништава. Како укупно постоји 15 жупанијских државних одвјетништава, из тога би се могло закључити да се на ДОРХ-овој листи нашло укупно 128 ратних злочина.

По ДОРХ-у у “Олуји” 214 смртно страдалих

ДОРХ је евидентирао 27 ратних злочина с укупно 167 жртава за вријеме и након акције “Олуја”, а уз три пријаве против укупно десет познатих починитеља који се терете за убојство 11 људи, располаже и с пријавама за 24 ратна злочина с укупно 156 жртава у којима починитељи нису откривени, а за које су у тијеку криминалистичка истраживања. Уз то, евидентирано је и убојство 47 особа, од чега су за 21 жртву процесуирана 33 починитеља, док за 26 жртава починитељи још нису откривени. Укупно је, дакле, у евиденцији ДОРХ-а 214 смртно страдалих особа. Та је бројка знатно мања од оне Хрватског хелсиншког одбора, по којем је након “Олује” живот изгубило 677 особа, као и од бројки Управе за заточене и нестале, по којој је ексхумирано 679 особа, док их се 563 воде као нестале. То показује да још увијек није разјашњено колико је жртава злочина и убојстава, а колико жртава рата и умрлих на друге начине.

На Мерчеповом трагу
Иако се за сада не може знати који су случајеви у питању, “Новости” су успјеле доћи до основних података о осам национално приоритетних предмета, из којих је видљиво да се ДОРХ на државној разини у великој мјери концентрирао на злочине почињене на вуковарском подручју, који се у јавности увелике доживљавају као занемарени.

На вуковарско подручје односе се случајеви злочина над Хрватима у мјестима Антину, Ћелијама и Борову Селу, при чему се у вези овог посљедњег, познатог по убојству 12 хрватских полицајаца у свибњу 1991. године, истрага сада усмјерава према покољу цивила у студеном исте године. Такођер, један од приоритетних предмета односи се на пад Вуковара, у склопу чега се истражује више догађаја, но у ДОРХ-у о томе нисмо могли добити више информација. Пета истрага која дјеломично укључује и Вуковар је “Атлантис”, оригинално хашки предмет везан уз ратну улогу Томислава Мерчепа у Загребу и Пакрачкој Пољани, у којем се сада посебан нагласак ставља на прве злочине почињене над Србима у Вуковару. Међу приоритетима су још злочини почињени над Србима у Сиску 1991. и 1992. године, убојства српских цивила у Гошићу и Вариводама 1995. године, те покољ над Хрватима у Новом Селу Глинском 1991. године.

Из овог је пописа видљиво да се четири предмета јасно односе на злочине над Хрватима, а три на злочине над Србима, док је за предмет о паду Вуковара могуће да уз хрватске укључује и српске жртве, па се чини да је ДОРХ-ов план састављен без обзира на националност жртава и починитеља. Из споменуте анализе, која не наводи конкретне истраге, може се дознати да су “предмети рангирани по тежини и броју жртава с циљем да се суставно истраже најтежи злочини у којима до сада кривци нису откривени, али уз напомену како су ови случајеви само посебно истакнути јер постоји обвеза свих тијела да се и задњи ратни злочин истражи и задњи починитељ приведе правди”.
Даље се наводи да је листа свих злочина за сва државна одвјетништва достављана Министарству унутарњих послова и Равнатељству полиције ради састављања својеврсног акцијског плана те интензивирања криминалистичке обраде. ДОРХ је осим тога израдио и Оперативни програм који је одредио рокове за поступање у предметима, а формирани су и посебни тимови државних одвјетника за сваки предмет, који свој рад координирају с полицајцима ангажираним на истим случајевима.

Што је Томислав Николић радио у Антину?

Иако нам нису доступни детаљи о осам приоритетних ДОРХ-ових истрага, из различитих су написа познате главне чињенице о злочинима на које се те истраге односе. Борово Село – у школу “Божидар Масларић” у студеном 1991. доведено је више стотина цивила које су злостављали припадници територијалне обране и српских паравојних постројби, убивши 38 људи. Чини се да је истрага већ дала прве резултате јер је вуковарско државно одвјетништво прије неколико дана поднијело истражни захтјев против Раденка Алавање, тадашњег команданта штаба територијалне обране Борова Села. Антин – према подацима београдског Фонда за хуманитарно право, у Антину у јесен и зиму 1991. и 1992. убијено је око 50 старијих Хрвата. Међу осталим, неразјашњена је и тадашња улога Томислава Николића, бившег замјеника Војислава Шешеља, а сада предсједника десничарске Српске напредне странке. Ћелије – у масовну гробницу бацана су тијела низа заточеника, чије се убојство приписује српским паравојним формацијама под водством Жељка Ражнатовића Аркана. Пад Вуковара – како нам није познат ни временски оквир овог ДОРХ-ова случаја, није јасно на што се точно односи, но чини се да је ријеч о више догађаја. Атлантис – осим мучења и убојстава цивила у Загребу и Пакрачкој Пољани у јесен 1991. године, уз заповједну улогу Томислава Мерчепа везују се и ликвидације вуковарских Срба у љето те године, на што се истрага посебно усмјерава. Сисак 1991/92. – због незадовољства радом сисачког тужитељства, ДОРХ је истрагу пребацио осјечком, а наводно је под сумњом десетак особа које су имале заповједне овласти на сисачком подручју, гдје је по неким подацима ликвидирано више стотина особа српске националности. Вариводе и Гошић – након “Олује” у Гошићима је у убијено седмеро, а у Вариводама деветеро старијих особа. Судило се шесторици припадника хрватских снага, но на концу су ослобођени, чиме је истрага враћена на почетак. Ново Село Глинско – убојство укупно 33 особе, укључујући и једну дјевојчицу у просинцу 1991. године, приписује се припадницима српских паравојних скупина.

Убрзање из Еуропе
Јавности је, међутим, непознат укупан број неистражених ратних злочина. Иако је ДОРХ концем прошлог мјесеца објавио једну другу анализу, у којој стоји да се у уписницима непознатих води 546 ратних злочина у којима могући починитељи или наредбодавци нису откривени, појашњено нам је да се ту ипак ради о броју списа, којих је често више по једном предмету, па је број злочина о којима ДОРХ има сазнања, а још није дошао до починитеља, знатно мањи. Стога ДОРХ-ова листа са 128 приоритета не значи само обухват најважнијих, већ по свој прилици и већину досад неистражених злочина.

Недовољно процесуирање ратних злочина, при чему посебно оних у којима су починитељи припадници хрватских постројби, била је једна од сталних замјерки Еуропске комисије у преговарачком поглављу 23 (правосуђе и људска права) у извјештајима о напретку Хрватске. Под очигледним притиском Еуропске комисије, министар правосуђа Дражен Бошњаковић у вељачи је ове године донио “Стратегију у вези обвеза појединих тијела у истраживању и процесуирању ратних злочина почињених у раздобљу од 1991. до 1995. године”, која је резултирала и описаним интензивирањем истрага у ДОРХ-у и МУП-у. Такођер, Еуропска је комисија у својим извјештајима редовито указивала на потребу да се у Хрватској оформе специјализирани судови за ратне злочине, који ће компетентно водити судске процесе починитељима.

Хрватска је до сада само факултативно прописивала надлежност за ратне злочине четирију жупанијских судова у Загребу, Сплиту, Ријеци и Осијеку, но бројни су се процеси водили на другим жупанијским судовима иако је из низа примјера било очигледно да многи од њих нису дорасли предметима, поготово када је ријеч о починитељима из редова Хрватске војске. Иако Влада има амбицију довршити преговоре овог липња, тај је правосудни проблем на ред дошао тек прошлог петка, када су у Сабору по хитном поступку изгласане измјене Закона о примјени статута Међународног казненог суда у Хаагу, којима је за ратне злочине прописана искључива надлежност споменутих жупанијских судова у четири највећа хрватска града. Измјенама је омогућено да и докази које су прикупила тијела Хаашког суда постају законити докази у поступцима за ратне злочине у Хрватској, што је у неким досадашњим случајевима такођер отежавало суђење починитељима.

Пет до дванаест
Интензивирање рада и оваква законска унапређења дуго су времена предлагале удруге које се баве праћењем процеса за ратне злочине.
– Познато нам је да постоји листа приоритетних предмета, с тим да су нам у ДОРХ-у свој план оквирно препричали, а више од тога не знамо јер трају истраге или извиди – каже Весна Тершелич, предсједница Центра за суочавање с прошлошћу Доцумента, напомињући да се у случају Вуковара јако касни с процесуирањем свих злочина почињених у самом граду и околним мјестима. Иако сматра да су Министарство правосуђа и Влада појачали активности под очигледним притиском Еуропске уније, она поздравља најновије мјере.
– Сигурно да упада у очи да се од 2006. године, откада пратимо суђења за ратне злочине и откада смо указивали на потребу увођења искључиве надлежности четирију највећих жупанијских судова, та мјера кухала да би била проведена тек сада, када је министар схватио да је то важно за затварање поглавља 23. Без обзира на то што је то учињено у пет до 12, мислим да је добро да је закон надопуњен, јер су се ту ријешиле двије битне ствари. Сада је омогућено да се на суђењима користе искази дани Хаагу, што је важно у случајевима када свједоци више нису живи или више нису у могућности да дођу поновно свједочити – каже Весна Тершелич.
Но, додаје да је и даље проблематично што Влада, уз ове помаке који се односе на прогон починитеља, “није учинила ништа директно за жртве и обитељи жртава”.

– Нити је донесена одлука о опросту судских трошкова обитељима које су тужиле државу због смрти блиске особе или због минирања кућа, па изгубиле спор јер починитељи још нису откривени, нити је ишта направљено у правцу оснивања фонда за накнаду штете свим жртвама рата – упозорава Весна Тершелич.

Пише: Никола Бајто

Извор: СНВ НОВОСТИ

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top