Аутономија за Музеј Холокауста

У току измене радне верзије закона о меморијалу на београдском Старом сајмишту. Јеврејска заједница предложила самосталност у оквиру комплекса

Сваки музеј у оквиру новог комплекса Установа спомен жртве на Старом сајмишту, на месту где се током 1941. и 1942. налазио логор за Јевреје, а затим и транзитни логор за Србе, Роме и ратне заробљенике, могао би да има аутономију, односно свог директора, управни и надзорни одбор. Целом установом руководио би кровни орган, чије ингеренције ће тек бити утврђене. Ово би, сазнају „Новости“, могао да буде резултат договора између Јеврејске заједнице и Радне групе за израду закона о Установи спомен жртве (популарно закон о Сајмишту).

Како сазнајемо, договор је уследио после дописа који је Савез јеврејских општина Србије (СЈОС) упутио Радној групи с предлогом да Музеј Холокауста, у оквиру комплекса, има потпуну самосталност и својство правног лица. Имао би управника кога поставља Савез јеврејских општина, управни одбор у коме би били чланови СОЈС, Светског јеврејског конгреса и Владе, и Надзорни одбор у ком би били представници Савеза, Светског јеврејског конгреса, ИХРА, Јад Вашема и Владе Србије. Статут Музеја такође би доносио СЈОС.

Како се наводи у писму, Јеврејска заједница поздравља напоре Владе за доношење овако важног закона, али он не сме бити употребљаван у дневнополитичке сврхе.

Иначе, у радној верзији као органи Установe предвиђени су директор, управни одбор и надзорни одбор, јединствени за цео комплекс, и њих именује и разрешава Влада.

– Став Извршног одбора СЈОС је да Музеј Холокауста мора да буде посебан ентитет у оквиру Меморијалног комплекса Старог сајмишта – каже Харис Дајч, координатор Радне групе за Старо сајмиште испред СЈОС. – Желимо да имамо прецизно утврђену самосталност, која у овом тренутку нацртом није предвиђена, и надамо се да ће Влада препознати наше жеље.

Јеврејска заједница, по Дајчовим речима, није имала представника у Радној групи за израду закона, нити је знала ко учествује у његовој изради.

– Због тога смо дошли у овакву ситуацију, супротну доброј пракси коју је Влада показала приликом доношења Закона о реституцији јеврејске имовине без наследника. Србија је постала прва држава у источној Европи која је донела такав закон, што је обавеза и осталих потписница Терезинске декларације – каже Дајч, и додаје да још има времена да се у Радну групу кооптирају представници Јеврејске заједнице, па ће могући неспоразуми бити благовремено предупређени.

Нови закон био је јуче тема разговора и у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Министар Александар Вулин срео се са члановима Комисије за утврђивање програмских садржаја и давања предлога за управљање Меморијалним комплексом, епископом славонским Јованом Ћулибрком, др Богољубом Шијаковићем из Радне групе, рабином Исаком Асиелом, председником СЈОС др Рубеном Фуксом и директором Центра „Симон Визентал“ др Ефраимом Зурофом.

– Г. Зуроф је истакао да је доношење Закона о Сајмишту значајно за српски, ромски и јеврејски народ, да је добро што је урађен први текст нацрта и да предстоји процес дискусије у ком треба да буду искоришћени стандарди у меморијализацији страдања у свету – пишу у саопштењу.

ПОСЛЕДЊИ НЕОБЕЛЕЖЕНИ ЛОГОР

ДОНОШЕЊЕМ закона биће обележен последњи необележени велики логор у Европи. У њему је страдало више од 18.000 људи: до пролећа 1942. више од 6.000 Јевреја и 200 Рома, а после тога још 11.000 Срба. Кроз њега је прошло близу 40.000 логораша.

Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Доношење закона о Старом сајмишту важно за Србе, Роме и Јевреје

Извјесна изградња меморијала на Старом сајмишту у Београду

Изградња меморијала: Нико неће да остане без крова

Старо сајмиште: Један музеј за све жртве