Autonomija za Muzej Holokausta

U toku izmene radne verzije zakona o memorijalu na beogradskom Starom sajmištu. Jevrejska zajednica predložila samostalnost u okviru kompleksa

Svaki muzej u okviru novog kompleksa Ustanova spomen žrtve na Starom sajmištu, na mestu gde se tokom 1941. i 1942. nalazio logor za Jevreje, a zatim i tranzitni logor za Srbe, Rome i ratne zarobljenike, mogao bi da ima autonomiju, odnosno svog direktora, upravni i nadzorni odbor. Celom ustanovom rukovodio bi krovni organ, čije ingerencije će tek biti utvrđene. Ovo bi, saznaju „Novosti“, mogao da bude rezultat dogovora između Jevrejske zajednice i Radne grupe za izradu zakona o Ustanovi spomen žrtve (popularno zakon o Sajmištu).

Kako saznajemo, dogovor je usledio posle dopisa koji je Savez jevrejskih opština Srbije (SJOS) uputio Radnoj grupi s predlogom da Muzej Holokausta, u okviru kompleksa, ima potpunu samostalnost i svojstvo pravnog lica. Imao bi upravnika koga postavlja Savez jevrejskih opština, upravni odbor u kome bi bili članovi SOJS, Svetskog jevrejskog kongresa i Vlade, i Nadzorni odbor u kom bi bili predstavnici Saveza, Svetskog jevrejskog kongresa, IHRA, Jad Vašema i Vlade Srbije. Statut Muzeja takođe bi donosio SJOS.

Kako se navodi u pismu, Jevrejska zajednica pozdravlja napore Vlade za donošenje ovako važnog zakona, ali on ne sme biti upotrebljavan u dnevnopolitičke svrhe.

Inače, u radnoj verziji kao organi Ustanove predviđeni su direktor, upravni odbor i nadzorni odbor, jedinstveni za ceo kompleks, i njih imenuje i razrešava Vlada.

– Stav Izvršnog odbora SJOS je da Muzej Holokausta mora da bude poseban entitet u okviru Memorijalnog kompleksa Starog sajmišta – kaže Haris Dajč, koordinator Radne grupe za Staro sajmište ispred SJOS. – Želimo da imamo precizno utvrđenu samostalnost, koja u ovom trenutku nacrtom nije predviđena, i nadamo se da će Vlada prepoznati naše želje.

Jevrejska zajednica, po Dajčovim rečima, nije imala predstavnika u Radnoj grupi za izradu zakona, niti je znala ko učestvuje u njegovoj izradi.

– Zbog toga smo došli u ovakvu situaciju, suprotnu dobroj praksi koju je Vlada pokazala prilikom donošenja Zakona o restituciji jevrejske imovine bez naslednika. Srbija je postala prva država u istočnoj Evropi koja je donela takav zakon, što je obaveza i ostalih potpisnica Terezinske deklaracije – kaže Dajč, i dodaje da još ima vremena da se u Radnu grupu kooptiraju predstavnici Jevrejske zajednice, pa će mogući nesporazumi biti blagovremeno predupređeni.

Novi zakon bio je juče tema razgovora i u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ministar Aleksandar Vulin sreo se sa članovima Komisije za utvrđivanje programskih sadržaja i davanja predloga za upravljanje Memorijalnim kompleksom, episkopom slavonskim Jovanom Ćulibrkom, dr Bogoljubom Šijakovićem iz Radne grupe, rabinom Isakom Asielom, predsednikom SJOS dr Rubenom Fuksom i direktorom Centra „Simon Vizental“ dr Efraimom Zurofom.

– G. Zurof je istakao da je donošenje Zakona o Sajmištu značajno za srpski, romski i jevrejski narod, da je dobro što je urađen prvi tekst nacrta i da predstoji proces diskusije u kom treba da budu iskorišćeni standardi u memorijalizaciji stradanja u svetu – pišu u saopštenju.

POSLEDNjI NEOBELEŽENI LOGOR

DONOŠENjEM zakona biće obeležen poslednji neobeleženi veliki logor u Evropi. U njemu je stradalo više od 18.000 ljudi: do proleća 1942. više od 6.000 Jevreja i 200 Roma, a posle toga još 11.000 Srba. Kroz njega je prošlo blizu 40.000 logoraša.

Autor: V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Donošenje zakona o Starom sajmištu važno za Srbe, Rome i Jevreje

Izvjesna izgradnja memorijala na Starom sajmištu u Beogradu

Izgradnja memorijala: Niko neće da ostane bez krova

Staro sajmište: Jedan muzej za sve žrtve