arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ОЗЛОГЛАШЕН Логор "Лора" у Сплиту Фото Веритас

Тања у црном капуту

19. мај 2016.

Мучитељка из логора “Лора” добила је награду Друштва хрватских књижевника Милана Мићића, пилота ЈНА са чином мајора, у априлу 1992. на улици у Мостару ухапсили су припадници ХВО и одвели у злогласну сплитску “Лору”, у којој је, за нешто мање од четири месеца, доживео разне тортуре. Имао је и срећу да преживи и да пет година касније добије сина. Душан је имао свега пет година када му је отац погинуо у једној хеликоптерској несрећи, али су му остала у сећању и “Лора” и имена двоје очевих мучитеља: Томе Дујића и његове супруге Тање. Душан је, у септембру 2013, као шеснаестогодишњак и ученик средње Пилотске академије у Београду, на “Фејсбуку” пронашао

Реакција на промоцију књиге “Прешућивани злочин”

19. мај 2016.

Представници удружења потомака жртава геноцида над Србима почињеног, уз прећутно или директно одобравање римокатоличког клера, од стране припадника хрватског народа, узели су учешће на промоцији књиге „Prešućivani zločin“ која представља „Zbornik radova s međunardnog studijskog dana u povodu 20 godina od završne faze protjerivanja Hrvata, Bošnjaka i ostalih s područja Banjalučke regije“. Организатори промоције одржане 17.05. у Музичком павиљону Стакленац у Бањалуци су Europska akademija banjalučke biskupije, Udruženje građana „Impuls“, а медијски покровитељ „Impuls portal“ из Бањалуке. О говорницима и ауторима радова о „прећутаном злочину“ више подтака можете погледати овдје:  http://www.impulsportal.net/index.php/vijesti/3970-banjaluka-odrzana-promocija-knjige-presucivani-zlocin Непосредно прије почетка промоције књиге представници УГ „Јадовно 1941.“, Равногорског покрета Отаџбине Српске, Удружења студената историје „Др Милан Васић“,

Kриви jeр су изaзвaли ‘рeвoлт’

17. мај 2016.

Пљaчку и уништaвaњe имoвинe Србa у Хрвaтскoj пoчeстo су aмeнoвaли судoви, кao у случajу oбитeљи Бoрић, пoдвoдeћи тa нeдjeлa пoд ‘рeвoлт стaнoвништвa хрвaтскe нaрoднoсти’ Десницa чeстo пригoвaрa дa сe o Дoмoвинскoм рaту прeмaлo учи у шкoлaмa и пoтпунo je у прaву: у уџбeницимa нeћeтe нaћи ништa o тoмe дa брojни грaђaни српскe нaциoнaлнoсти у тo дoбa нe сaмo дa нису уживaли институциoнaлну зaштиту свojих људских и мaтeриjaлних прaвa, нeгo сe чинилo свe дa их сe зaстрaши, пoнизи и oбeспрaви, кaкo би и сaми схвaтили дa би билo нajбoљe дa сe oдсeлe из Хрвaтскe. Jeдaн oд примjeрa кojи тo пoтврђуje je случaj oбитeљи Бoрић. Mилe Бoрић биo je зaступник мaкeдoнскe твoрницe

Нулa вjeнчaњa и двa спрoвoдa

17. мај 2016.

Aкo сe смaњивaњe брoja стaнoвникa у Пeрjaсици нaстaви oвaквим тeмпoм, a зa двaдeсeтaк гoдинa и тo ћe бити ‘мртвo’ мjeстo0 Бeспeрспeктивнoст крajeвa у Хрвaтскoj, пoсeбнo oних пoврaтничких и рурaлних нajбoљe мoжeмo видjeти нa примjeру мjeстa Пeрjaсицa, у oпћини Бaрилoвић, у Kaрлoвaчкoj жупaниjи. Унaзaд нeкoликo гoдинa глaвни дoгaђajи у мjeсту су спрoвoди. Људи сe нe врaћajу, нeмa млaдих, нeмa свaдби, вjeнчaњa и крштeњa. Jeдинo сe ‘пoвeћaвa’ брoj нoвoпридoшлих нa мjeснo грoбљe Kaштeлиштe. Taкo су и прoтeклих тjeдaнa oдржaнe двиje сaхрaнe: Ђурe Биjeлићa (1960.) и Дрaгaнa Цимeшe (1953.). Ma кoликo пaрaдoксaлнo звучaлo, Ђурo сa 55 и Дрaгaн сa 63 гoдинe били су млaђи стaнoвници тoг мjeстa нa Koрдуну, у мeђурjeчjу Koрaнe и

СРПСКИ ПОГЛЕД НА БЛАЈБУРГ: Зашто одмазду комуниста не треба правдати осветом за Јасеновац

17. мај 2016.

Било је међу погубљенима и одговорних за Јасеновац, али исто тако и цивила, жена и деце. Масовно је стрељано 60-80.000 усташа и домобрана, а да би за кратко време побили што више људи, партизани су користили – динамит. Истовремено, на Кочевском Рогу убијено је око 11.000 четника   За једне масакр, за друге освета – преовлађујуће су перцепције случаја Блајбург, односно ратних дешавања из маја 1945. у малом месту на словеначко-аустријској граници, где је Југословенска народноослободилачка војска без суђења стрељала неколико десетина хиљада ратних заробљеника и сарадника фашистичког режима, али и одређен број цивила. Осим у Блајбургу, у којем је протеклог викенда у присуству представника хрватског државног врха обележена 71.годишњица од тзв.

Амерички студенти се побунили због Србије: Неће нама говор да држи Олбрајтова, она је ратни злочинац због бомбардовања Србије

16. мај 2016.

Студенти и наставно особље колеџа у Калифорнији протестовали су због тога што је Мадлен Олбрајт држала говор на церемонији доделе диплома. Они су “револтирани” тиме што, како су објаснили, “ратни злочинац” говори на церемонији, која је одржана у суботу, јавља РТ. У знак протеста, део наставног особља америчког Скрипс колеџа у Клермону у Калифорнији одбио је да седи на истој бини са Мадлен Олбрајт. Професори су објавили писмо у коме наглашавају да је Мадлен Олбрајт као државни секретар и амбасадор у УН обликовала америчку интервенционистичку политику у бројним сукобима и “подржала политике које су водиле страдању милиона људи”. Писмо је потписало 28 чланова наставног особља, а објављено је у студентским

Живот седмочлане породице повратника у Пребиловцима: Пољопривреда нас и храни и облачи

13. мај 2016.

Док сам писао овај текст у свом стану у Београду, другог дана Васкрса 2016. године, у Пребиловцима је трајала васкршња литургија у Храму васкрсења Христовог, којој су присуствовали чланови породице Екмечић. Са Миладином (61) и Сојком (50) и њиховим наследницима Бојаном (25), Бојаном (22), Бранком (17), Биљаном (16) и Божаном (9) упознао сам се недавно, током моје посете Херцеговини. Како се коцкице увек сложе са неким разлогом, тако сам и ја случајно доспео у ово село крај Чапљине, на 35 километара од Мостара, на ободу Неретве и Брегаве. Захваљујући Ацу Драгићевићу, дугогодишњем новинару из Шведске, пореклом из Пребиловаца, који ме је изненада позвао у госте, остао сам један дан дуже

НИШ – ​„Наранџасте убице” враћале су се на место злочина

12. мај 2016.

За пола сата на Ниш бачено преко 2.000 касетних бомби, које су сејале смрт близу зграде универзитета, поред аутобуске станице, на највећој градској пијаци, на паркингу Клиничког центра – местима где се по правилу окупља највише људи Већ неколико дана Нишлије евоцирају сећања на погинуле суграђане током НАТО бомбардовања СР Југославије и Србије пре 17 година. Први пут на Ниш су авиони северне алијансе бацали, свим ратним и мирнодопским конвенцијама, забрањене за употребу касетне бомбе 7. маја 1999. У периоду од 11 до 11.30 часова на центар и у више градских квартова бачено је преко 2.000 забрањених „наранџастих убица”, које су сејале смрт близу зграде Нишког универзитета, поред главне аутобуске

Фоча- Дјеца погинулих бораца обиљежила Дан Војске РС

12. мај 2016.

Чланови Удружења дјеце погинулих бораца “Насљеђе” данас су, поводом Дана Војске Републике Српске, положили цвијеће на централни споменик погинулим борцима и цивилима у Одбрамбено-отаџбинском рату у Фочи. Предсједник Општинског одбора овог удружења Ђорђе Комленовић рекао је да на овај начин желе да пошаљу поруку да погинули српски борци нису заборављени. – То је порука коју треба да чује, не смо Фоча, већ читава Република Српска – рекао је Комленовић. Он је истакао да је у Српској 3.000 дјеце погинулих бораца незапослено, од којих 100 у Фочи. – Радићемо на томе да добију стварну предност при запошљавању и да ријеше егзистенцијалне проблеме. Свједоци смо да живе у тешкој материјалној ситуацији –

Свечана академија поводом Дана одбране Илиџе

12. мај 2016.

Обиљежавање Дана одбране Илиџе вечерас је настављено свечаном академијом у Културном центру Источно Ново Сарајево, а о ратном путу Илиџанске бригаде говорио је тадашњи начелник штаба Мишо Мијатовић. О активностима цивилне власти у том периоду говорио је представник општине Велибор Веселиновић који је истакао да је период од 22. априла до 15. маја 1992. године понос Илиџанаца јер је тада одбрањена Илиџа која је током рата дала 1.057 хероја који су страдали као припадници Војске Републике Српске. – Ово је прилика да се присјетимо и одамо почаст правим ствараоцима Републике Српске, који су створили нашу будућност – рекао је Веселиновић. Мијатовић је подсјетио да је из Илиџанске бригаде током рата

Тања Белобрајдић (Фото: Фејсбук)

Толико ме је тукла да сам мокрио крв

11. мај 2016.

Исповести Срба које је мучила хрватска књижевница у Лори – Висио сам окачен лисицама. Тукла ме је по бубрезима док се не онесвестим. Кад сам дошао к себи и кад сам отишао у WЦ, мокрио сам крв од њених батина – само је део сведочења једног од Срба који су током 90-их година били заточени у сплитском логору у некадашњој војној луци Лора”, а која се односе на Тању Дуић Белобрајдић, тадашњу супругу заповедника логора Томе Дуића. Некадашња мучитељица из Лоре” данас, међутим, прима награду Друштва хрватских књижевника за најбољи роман првенац у којем до детаља описује иживљавање над заробљеницима, уз мале измене – мучитељи у књизи су Срби, жртве

Ко је трактором изорао усташки симбол у српском селу општине Равно?

10. мај 2016.

И док Европа слави дан побједе над фашизмом, у сјеверозападном дијелу Поповог поља, испод спаљеног српског села Дврсница, у федералној општини Равно, трактором је изорано слово “У”, усташки знак из другог свјетског рата. РТРС је, прије пет дана, објавио ову информацију. Међутим, исцртавање овог фашистичког знака посебно је узнемирило и онако мали број оних који покушавају да обнове уништена имања, која су до темеља спаљена у протеклом рату. Погледајте прилог! Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: У Поповом пољу трактором уцртан усташки симбол „У“ Усташким графитима плаше Србе! Пољудска свастика као увертира за партијање под словом У?  

ПОЗИВ НА ТРИБИНУ: „Страдални етос Српске Православне Цркве у Другом светском рату“

9. мај 2016.

Позивамо вас, да у суботу, 14. маја 2016. године, у 18:30 часова, у великој сали парохијског дома храма св. Александра Невског (Цара Душана 63) присуствујете трибини на тему „Страдални етос Српске Православне Цркве у Другом светском рату“. О овој теми говориће: др Вељко Ђурић Мишина (Музеј жртава геноцида) мр Радован Пилиповић (Архив Српске Православне Цркве). Трибина се одржава у сарадњи храма св. Александра Невског и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.   Извор: Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке

Дан пoбеде – мисија остаје иста

9. мај 2016.

Шта данас представља прослава 9. маја? Шта је за Србе и Србију 9. мај? “Имате ли у рукама акт о капитулацији? Познајете ли садржај акта?  Пристајете ли да потпишете акт?“ – “Да, пристајемо“. Ово је био разговор генерал-фелдмаршала Вилхелма Кајтела и маршала Жукова пре тачно 70 година у једној официрској мензи у Карлсхорсту, предграђу Берлина. Овим речима је на тлу Европе формално завршен најкрвавији сукоб у историји света. У ноћи између 8. и 9. маја капитулацијом Немачке, победници су досањали сан, сањан у ноћима под Брестом, Севастопољом, Лењинградом, Стаљинградом, Москвом. Наравно на страни победника стајали су и други народи који су се нашли под нацистичком чизмом, тако да се 9.

Бесмртни пук прошао и Београдом

9. мај 2016.

Београд — Бесмртни пут прошао је и Београдом поводом прославе државног празника Дана победе над фашизмом у Другом светском рату. Бесмртни пук је назив за церемонију током које учесници носе фотографије чланова породица који су учестововали у рату. Она је први пут одржана 2012. у Томску, а већ 2014. године у 500 градова у седам земаља. Грађани у Београду прошетали су улицама носећи пред собом велики натпис на којем је писало „Бесмртни пук”. Иза натписа ходали су људи носећи фотографије својих предака погинулих у Другом светском рату.  Осим тога, могле су се видети црвене заставе, као и заставе Србије. У шетњи су учествовали и некадашњи министар одбране Братислав Гашић, министар

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА