„Niko nije za rat, nikome nije stalo do toga da stane pred topovsku ili puščanu cev, pred bombu i mitraljez, a ratuje. Zašto? E to zašto je neobjašnjivo”, pisao je Vuković Užice – Vojevao je hrabro za otadžbinu oficir Dragoljub T. Vuković (1880–1930), a kad bitke utihnu vodio ratni dnevnik. Beležnica je čuvana u porodici dugo posle Dragoljubove smrti, da bi je njegov sin Momčilo, kao knjigu „Golgota i vaskrs Srbije” (uz podnaslov „Očev dnevnik Prvog svetskog rata”), objavio u Minhenu 1979. godine. No ta knjiga nikad nije bila publikovana kod nas. Šest dnevničkih beležnica i Vukovićeve vojne zapise nastale u Vojsci Kraljevine Jugoslavije sačuvala je Momčilova poćerka Anamari Her. I

Ljubičasti cvet koji se 11. novembra nosi na grudima podseća na kraj Velikog rata, ali i na Nataliju Obrenović, ženu kralja Milana i majku Aleksandra, poslednjeg srpskog vladara iz te dinastije. Školarci se 11. novembru raduju jer znaju da tog dana neće biti nastave. I odraslima ovaj datum prija jer je radna sedmica za jedan dan kraća. Ali mnogi, osim naziva praznika Dan primirja u Prvom svetskom ratu, ne znaju šta se tačno praznuje, zbog čega se na grudima nosi značka s malim ljubičastim cvetom i po kome je on dobio naziv. Svakog 11. novembra obeležava se dan kada je 1918. u Prvom svetskom ratu u Francuskoj potpisano primirje. U

Anita Hohenberg, prapraunuka austrijskog prestolonasljednika Franca Ferdinanda i Branislav Princip, potomak rođaka Gavrila Principa rukovali su se danas simbolično na stogodišnjicu od završetka Prvog svjetskog rata. Tokom susreta u Gracu potomci Habsburga i Principa pružili su ruke u sklopu događaja nazvanog “Rukovanje za mir”, prenose beograedski mediji. Austrijski umjetnik Igor Petković organizovao je u Gracu niz kulturnih događanja povodom sto godina od završetka Velikog rata i pozvao najbliže rođake dvije porodice koje su bile direktno upletene u njegov početak. “Bio je to njihov prvi susret. I bio je emotivan”, rekao je Petković. Gavrilo Princip ubio je austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju u Sarajevu 28. juna 1914. godine.

Đorđe Stojanac u razgovoru za “Novosti”: Moj pradeda svoje seljane stavljao ispred katedre na vojnim školama. Mom pradedi su bili važniji njegovi seljani od katedre na vojnim školama, a u mojoj porodici se s kolena na koleno prenose njegove vrline – skromnost, čast i poštenje. To u razgovoru, za “Novosti”, ističe praunuk slavnog vojvode Živojina Mišića Đorđe Stojanac, koji danas živi u Parizu. – Rastao sam pored babe Olge koja mi je od malih nogu, od kako znam za sebe, pričala o svom ocu, o njegovom detinjstvu, ratovanju, golgoti preko Albanije. Živela je najduže od sve Živojinove dece, sve do 1977. godine. I kasnije, kada bih dolazio iz Francuske da

Srbija će stogodišnjicu pobede u Prvom svetskom ratu obeležiti sutra – velikom vojnom vežbom “Vek pobednika”. Reč je o jednoj od najvećih vojnih vežbi u regionu u kojoj će učestvovati 8.000 pripadnika Vojske Srbije sa oko 645 borbenih sistema. Sve je spremno a starešine i vojnici su izuzetno posvećeni zadacima, kaže za RTS general-major Ilija Todorov. Prenos vežbe na RTS-u. Istovremeno na deset lokacija izvodiće se planske, vežbovne i borbene aktivnosti na kojima će učestvovati 100 tenkova, 100 oklopnih borbenih vozila, 100 artiljerijskih i raketnih sistema, kako zemaljskih tako i PVO. http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2018/11/09/12693579/todorov-091118.mp4 Načelnik Uprave za obaveštajno-izviđačke poslove Generalštaba Vojske Srbije general-major Ilija Todorov rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a da

Gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, i predsednik Skupštine Grada, Zdravko Jelušić, položili su vence na spomen obeležje stradalim ratnicima u Prvom svetskom ratu. Gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, i predsednik Skupštine Grada, Zdravko Jelušić, položili su vence na spomen obeležje stradalim ratnicima u Prvom svetskom ratu i to je bio prvi događaj obeležavanja oslobođenja Novog Sada, 9. novembra 1918. godine. „Svi mi u Novom Sadu ponosni smo na razvoj grada za ovih 100 godina slobode i što je uspeo da se oporavi od stradanja u Drugom svetskom ratu. Novi Sad je uvek bio spreman da prihvati sve ljude, sačuva Srbe koji su u njemu našli utočište, a da ne ugorzi