Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида у Београду, скептичан је према могућности формирања поверенства за Јасеновац, али начелно прихвата ту идеју и спреман је и лично учествовати у њезиној реализацији Председница Колинда Грабар-Китаровић први је високи државни функционер који сумња у службени број жртава усташког логора Јасеновац, до којег је дошла установа Спомен-подручје Јасеновац. На њиховом попису ликвидираних у највећем логору у НДХ тренутачно се налази 83 хиљаде имена, но председница Републике сматра да би требало основати међународно поверенство које би утврдило тачан број жртава, али и уопштено »истину шта се доиста догађало у Јасеновцу, не само од 1941. до 1945. године, него и касније«. Аутор идеје о том

Чињеница је да је Јасеновац био највећи концентрациони логор на овим просторима, да су управљали Хрвати, а не Аустријанци или Немци и да су убијана и деца. То је изјавио директор Института за савремену историју Момчило Павловић О злоцинима у Јасеновцу говоре и извештаји представника нацистицких власти у Загребу, рекао је Павловић за РТС поводом изјаве хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да се формира комисија како би се утврдила истина о логору Јасеновац, Када је реч о расправи о броју жртава, Павловић поручује да је злочина било и да је био огроман, али да ретко где постоји тако велика разлика у распону процене броја жртава као у Јасеновцу. Каже да

„Плитика” је 19. априла 2018. објавила додатак „Јасеновац да се не понови” са чланцима разних аутора о усташким злочинима. Моју пажњу је посебно привукао чланак који је написао Мирко Галосо, студент историје Универзитета у Удинама, Италија. Аутор чланка износи имена италијанских новинара који су се бавили темом усташких злочина према Србима, Јеврејима и Ромима. Један од њих – Ривели, наводи сведочанства италијанских дивизија које су интервенисале у усташким зонама да би спречиле тотално уништење Срба и Јевреја, што је понекад доводило чак и до оружаних сукоба између усташа и италијанске војске са губицима на обе стране, јер су италијанске трупе биле згрожене масовним масакрима који нису престајали. Тако је полако

Већ данима на разним трбинама по Хрватској могу се чути тврдње да је велики број жртава у Јасеновцу „фалсификован“ и да је то „великосрспка пропаганда“. Тако се дошло до опскурних тврдњи да у Доњој Градини леже „убијени хрватски војници /читај усташе/“, а не Срби, Јевреји, Роми… Пише: Ненад ТАДИЋ У Хрватској је у току покушај директне ревизије геноцида у усташком концентрационом логору Јасеновац, као симболу тог злочина, а у њој учествује повремено сам политички врх земље, са бројним десничарским порталима и самозваним истраживачима и историчарима. Циљ ове „хајке на мртве“ – на жртве нацистичке Независне Државе Хрватске, јесте да се покаже не само да се број убијених и карактер концентрационог