arrow up
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх
Бјеловац - парастос

Парастос за 109 настрадалих Срба из Бјеловца

13. децембар 2012.

У братуначком селу Бјеловац сутра ће бити служен парастос за 109 погинулих Срба из тог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека. Чак 68 Срба убијено је 14. децембра 1992. године, када су у рану зору јаке муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, упале у ова села на обали Дрине и починиле стравичне злочине. Зликовци су масакрирали, убијали и спаљивали све што су стигли, па и жене, дјецу и старце. Око половине убијених били су цивили који су спавали у својим кућама, гдје су и убијани. Прије парастоса, делегације Борачке организације, Удружења логораша регије Бирач, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, општине Братунац и остали

Бијељина: Парастос за 900 погинулих бораца

24. новембар 2012.

У манастиру Свете Петке у насељу Пет језера у Бијељини данас је служен парастос за 900 погинулих бораца, цивила и несталих са подручја Илијаша за вријеме одбрамбено–отаџбинског рата. Члан Управног одбора Удружења „Пријатељи Илијаша“ Влајко Лукић рекао је да је дужност удружења, родбине и пријатеља да сваке године одају почаст највећим јунацима илијашког краја. „Више од 900 људи је погинуло у одбрамбеном рату. Ту су борци који су погинули на Илијашу, али и они који су животе изгубили и на овим просторима. Међу њима су и цивилне жртве рата, нестала лица и дјеца“, рекао је Лукић.Он је додао да се парастос обиљежава сваке посљедње суботе прије божићног поста.Лукић је рекао да

МИЛО ЛОМПАР: МИРОСЛАВ КРЛЕЖА, ОСИОНИ НЕГАТОР СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ (1) ИЛИ ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКА АРБИТРАЖА

16. октобар 2012.

Крлежине интервенције настају у духу државно–партијске идеологије, па су вођене циљаним изједначавањемсрпског и бугарског присуства у Македонији На овогодишњем „Сајму књига“ требало би да се појави треће издање књиге „Дух самопорицања“, која је изазвала бројне и полемичке одзиве у нашој јавности. У односу на друго издање, које се појавило у априлу 2012. године, треће издање има нов и већи формат, и опремљено је текстовима академика Косте Чавошког и проф. др Радивоја Микића. Оно је и опширније за преко сто ауторских страница. Јер, поред низа ситнијих допуна, аутор је написао опширан полемички одговор „Сарајевским свескама“, као и веома опширан текст о Крлежи и његовој енциклопедијској арбитражи. Из тог текста, „Печат“ је

Паг

АННИВЕРСАРY ОФ УСТАСХЕ БЛООД ОРГY ОН ПАГ АНД ВЕЛЕБИТ

15. август 2012.

Ћирилица Он тхис даy 71 yеарс аго, тхе Цроатиан Устасхе цондуцтед а масс мурдер оф тхе ремаининг инматес оф тхе Слана цонцентратион цамп он Паг Исланд анд ин тхе Јадовно цонцентратион цамп он Моунт Велебит. Ат леаст 791 Сербс анд Јеwс wере киллед он Паг Исланд анд абоут 1,500 он Моунт Велебит.  “Дисгустед wитх тхе монстроситy оф тхе цримес анд тхе нумбер оф киллед инматес, тхе Италиан оццупатион форцес тоок овер тхе цивилиан анд милитарy аутхоритy ин тхис ареа фром тхе Нази-пуппет Индепендент Стате оф Цроатиа (НДХ) анд ордеред тхат тхе деатх цампс бе цлосед,” СРНА wас толд бy тхе пресидент оф тхе Јадовно 1941 Ассоциатион, Дусан Бастасиц. Ан аддитионал

Доктор Јован Рашковић

Јован Рашковић (1929-1992) Двије деценије од Јованове смрти

1. август 2012.

Српски академик и политичар Јован Рашковић (Книн, 5. јул 1929 – Београд, 28. јул 1992), умро је прије тачно двије деценије. Прерано преминули, свјетски угледни психијатар и неуропсихијатар, оставио је дубок траг у медицвинској науци, и у крајишкој, као и цјелокупној српској политици трагичних деведесетих година. Остао је савјест времена, што успијева само ријеткима. Јован Рашковић, син книнског адвоката Душана Рашковића (каснијег судије Врховног  суда Хрватске) и мајке Славке, из велепосједничке породице Лукавац, рођене у Тепљуху код Дрниша, живио је у Книну до почетка Другог свјетског рата. Тада га је отац, чију су главу уцијениле нове усташке власти (прогласиле су га „четничко-комунистичким вођом“), склонио у манастир Крка код Кистања а потом

Завере заточеника-покушај спасења продором

9. фебруар 2012.

После пресељења заточеника Хрвата Римокатолика и Муслимана из логора Јасеновац ИИИ у Градишку и пресељења заточеника Срба и Јевреја из Градишке у Јасеновац, очекивали су груписани Срби и Јевреји у Јасеновцу нова страдања и тежи режим. Са друге стране из слободе су стизале сјајне вести: о капитулацији Италије, о напредовању савезника на свим фронтовима и о све већим успесима ослободилачког покрета у нашој земљи. Слом Хитлерове Немачке и њених савезника био је питање дана, па су се заточеници бојали да ће усташе код затирања трагова својих злочина све старе заточенике поубијати. Зато су заточеници почели да припремају побуну, да се тако дочепају слободе. Заточеник др Миле Бошковић, доцент медицинског факултета

ФОРМА ЗА УНОС

23. септембар 2011.

Енглисх Удружење Јадовно 1941. позива све потомке убијених на Јадовну да уколико имају податке о својим побијеним прецима у комплексу Јадовно, а нису их нашли на овом попису, попуне УПИТНИК ЗА ЖРТВЕ РАТА 1941-1945. Ако сте на постојећем попису пронашли тражену жртву, а желите уз име додати неки податак, слику или текст о жртви, такође то можете учинити попуњавањем УПИТНИКА.   УПИТНИК је доступан у формату Ацробат ПДФ: Упитник за жртве рата 1941-1945.Ацробат ПДФ документ, 721кБ Испуњени УПИТНИК може нам бити прослијеђен елекронском поштом на адресу: [email protected].   УПИТНИК можете испунити и електронским путем. Упутства су у наставку текста. Можете га испунити и руком, скенирати и такав послати на наш

Проф. Рапхаел Исраели

Проф. Рапхаел Исраели ин Косово, Септембер 4, 2011

20. септембар 2011.

Ћирилица Рапхаел Рафа Исраели, ан Исраели ацадемиц, Профессор оф Исламиц, Миддле Еастерн анд Цхинесе хисторy ат тхе Хебреw Университy оф Јерусалем анд а мембер оф тхе стееринг цоммиттее оф тхе Ариел Центер фор Полицy Ресеарцх, спеакс он тхе цонсецратион оф тхе неw-елецтед Бисхоп Јован (Цулибрк), цоординатор оф тхе Јасеновац Цоммиттее, ин тхе Сербиан Патриарцхате оф Пец ин Косово ат Септембер  04. 2011., абоут хисторицал анд цуррент симиларитиес анд параллелс бетwеен тхе ситуатион ин Сербиа анд Исраел.   Профессор Исраели хас такен а парт он тхе Фирст Интернатионал Цонференце он Устасха Цонцентратион Цампс ин Јадовно – Госпић 1941. ин Бања Лука, Јуне 24.-25. 2011.

ТХЕ ЈАДОВНО, СЛАНА АНД МЕТАЈНА

23. август 2011.

Ћирилица Тхе Јадовно Фром тхе Едитор’с Фореwорд Фром тхе Аутхор’с Фореwорд Проблемс оф Ресеарцх анд Ремаркс Абоут тхе Утилизед Соурце Материалс Тхе Индепендент Стате оф Цроатиа – тхе Стате оф Геноциде анд Цонцентратион Цампс Брингинг Цаптуред Пеопле то Цонцентратион Цампс анд Плацес оф Еxецутион Тортуре анд Лиqуидатион оф Присонерс Тхе Лиqуидатион оф тхе Устасха Цонцентратион Цамп Јадовно Цонцлудинг Цонсидератионс Абоут тхе Нумбер оф Вицтимс Префаце то тхе Лист оф тхе Намес оф Вицтимс Фром тхе Префаце то тхе Цоллецтион оф тхе Доцументс Др Ђуро Затезало ТХЕ ЈАДОВНО ЦОМПЛЕX ОФ УСТАСЦХА ЦОНЦЕНТРАТИОН ЦАМПС 1941 Суммарy Препаре: Јован Мирковић   ТХЕ ЈАДОВНО Фром тхе Едитор’с Фореwорд Тхе Индепендент Стате оф Цроатиа (1941-1945)

владика2.јпг

Срби – народ живих

11. август 2011.

Умировљени епископ Атанасије служио је данас у селу Чаваш у Поповом пољу, федерална општина Равно, седамдесетогодишњи помен 101 српској жртви са овог подручја коју су усташе побиле у Другом свјетском рату. Бесједећи о покољу невиних чавашких жртава епископ Атанасије је рекао да је Чаваш свето мјесто на коме се сјећамо, памтимо и носимо у срцу све невино страдале жртве, као да су живе. „Српски народ је народ живих, није народ култа мртвих. Зато долазимо на гробове вјерујући да су они живи“, нагласио је епископ Атанасије након помена којем је присуствовало стотињак потомака чавашких жртва. Потомци страдалих чавашких жртава изразили су жељу за повратак у ово село и апеловали да им

Јадовно 2011

Саламон Јазбец: ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА О ЈАДОВНУ

25. јул 2011.

Енглисх У организацији Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941, те суорганизацији Института за савремену историју из Београда и Академије наука и уметности Републике Српске, у вијећници је бањалучког Банског двора 23. и 24. липња 2011. одржана Прва међународна конференција о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941. Уз педесетак учесника и судионика овог важног скупа из Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске, Израела, Сједињених Америчких Држава, Италије, Њемачке, Русије, Аустрије и других земаља, у раду Конференције судјеловао сам у својству представника Маргеловог института из Загреба. Првог дана Конференције, на позив водитеља пријеподневне сесије, а с обзиром на изочност др. Ефраима Зуроффа (који је био спријечен присуствовати Конференцији због здравствених

12.5.2006. Дени Новак и Душан Басташић на подручју некадашњег логора Слана на отоку Пагу, Хрватска

12.5.2006. – Јадовно – Карлобаг – Слана Паг – Видео запис

13. јул 2011.

Енглисх На Јадовну и Сланој 65 година послије Колико су интернет претраживачи корисни, потврдило се када сам у мају 2006. потражио текстове и слике у којима се помиње Јадовно. Немало сам био изненађен када сам видио слике у боји, снимљене прије годину дана. Нашао сам и име аутора и написао му кратко писмо. Дан касније, одговорио ми је на писмо Дани Новак, Американац јеврејског поријекла. Између осталог је написао: Фром: Дани Новак Сент: 30. април 2006 16:12 То: Дусан Бастасиц Субјецт: Мy цлосе релативес wере тхроwн ин Јадовно тоо. „… Не можете ни замислити колико ми значе ваша писма. Све на свијету! Ријечи и фотографије. Њихово значење за мене је

Без истине нема ни помирења ни људскости

14. фебруар 2011.

Латиница Глас Српске | Датум: 16.01.2010 18:00 | Аутор: Дејан Вујанић Не могу да разумијем како је дошло до посљедњег рата у бившој Југославији и да толика мржња влада још дан-данас. Хоће ли се родити ико ко ће да каже „не мрзим никога“? Јер, сви смо дошли на свијет као невина људска бића. Нико се није родио као Србин или Хрват и требало би то поштовати. Ово је за „Глас Српске“ рекао историчар Ђуро Затезало, који је недавно у Бањој Луци промовисао капитално, двотомно издање „Јадовно, комплекс усташких логора 1941“. ГЛАС: Да ли је било тешко да се ради на књизи о злочинима над Србима у Другом свјетском рату? ЗАТЕЗАЛО:

Илија Ивановић

9. фебруар 2011.

Хе wас борн ин 1928 ин тхе виллаге оф Подградци, Босанска Градишка Цоунтy. Хе тестифиес: Тхе Устасхас еxпеллед wомен он 21 Април 1945 ин ордер то килл тхем ин тхе виллаге оф Градина. Тхеy wере сингинг. Тхере wере феw хундредс оф тхем. Тхе мале цонцентратион цамп wас силенцед. Алл тхе пеопле wере беwилдеред. Унцертаинтy wас геттинг он еверyбодy’с нервес. Тхе суицидес, перформед бy тхе хангинг, бецаме офтен. Тхе Устасхас, беинг дистурбед, wере руннинг хитхер анд тхитхер. Соме хоррибле хуррy wас рулинг тхе цамп. Wе wондеред: “Wхат’лл хаппен?“ Wе wере алл ресервед, фантасyинг абоут тхе либератион. Тхе хопе “лост хопе.“ Анд, дарк анд бригхт тхоугхтс wере еxцхангинг. Душан Прпош фром тхе

Милан Басташић

9. фебруар 2011.

Тхе сон оф Лука анд Евица, борн он 30 Јануарy 1931 ин Грубишно Поље, Савска Бановина. Хе wас депортед то Јасеновац цонцентратион цамп ин тхе фирст даyс оф Оцтобер. Х е wас релеасед фром тхе цонцентратион цамп он 30 Новембер 1942. Хе саyс: Мy парентс wере фармерс. Тхеy посессед еигхт ацрес оф ланд. Тхеy wере цултиватинг тхе цхурцх ланд он Мајда, неарбy Пољани. Wе усед то хаве стабле, wарехоусе, пигстy, цхицкен цооп анд оутсиде тоилет. Тхис оутбуилдинг хад а сурфаце оф 12×16 метрес анд wас лоцатед неxт то тхе хоусе анд маин роад тхат лед то Вировитица. Ит инцлудед тхе wелл ентранце халл. Бесиде тхе тхе ларге yард тхере wере

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА