arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
У Бијељини је вечерас приказан филм Душана Басташића "Крст над јамом" о страдању Срба у Другом свјетском рату.

Приказан документарни филм “Крст над јамом”

11. мај 2018.

У Бијељини је вечерас приказан филм Душана Басташића “Крст над јамом” о страдању Срба у Другом свјетском рату. Басташић, који је и предсједник Удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке, рекао је да је 90 одсто филма снимљено на мјестима страдања српских мученика. “Настојали смо да, стављајући тему српског страдања из једног револуционарног контекста и наратива на виши, културолошки ниво, урадимо филм који је нешто другачији од оних које смо навикли да гледамо”, рекао је Басташић у Епархијском културном центру гдје је филм приказан уз благослов Његовог преосвештенства владике зворничко-тузланског Фотија. Басташић је истакао да је “Крст над јамом” динамичан филм, прихватљив млађим генерацијама, у којем нема узнемирујућих сцена. Басташић је подсјетио

Хрватска не одустаје од тајних оптужница

11. мај 2018.

По Интерполовим потерницама Хрватске за наводне ратне злочине, у веома кратком временском периоду од свега недељу дана ухапшена су двојица Крајишника Ко је све на списку са Будачом? Оптужницом којом је ухапшен Стеван Будача, истовремено су процесуирана још десеторица припадника Територијалне одбране Батине. Због истог кривичног дела на списку су: Стјепан Петришин, Милан Галетић, Стеван Леополд, Фредик Михајловић, Милан Миланковић, Бела Пап, Петар Саиловић, Никола Сајловић, Драгољуб Шторк и Дамир Жужић. За председника Веритаса, Саву Штрпца нема дилеме да је реч о “пролетњем лову на Србе” којим Хрватска “показује да не уопште не планира да одступи од стратегије да су сви крајишки Срби ратни злочинци”. – Обојица ухапшених налазили су

Вељко Ђурић Мишина: Иво Голдштајн о Јасеновцу, НДХ, Павелићу, Недићу и још понечему

11. мај 2018.

Поводом интервјуа Ива Годштајна „Истину о Јасеновцу зна сватко тко жели“ (Радио Слободна Европа), пренетом и на Стању ствари Ја сам основне студије историје завршио на Филозофском факултету у Београду. Књига Усташе и православље – Хрватска православна црква, објављена 1989. године, била је основ за пријаву докторске дисертације. Потом сам 1991. објавио Прекрштавање Срба у Независној Држави Хрватској – Прилози за историју верског геноцида. Докторат, одбрањен на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду 1996, објавио сам под насловом Голгота Српске православне цркве 1941–1945. године, и имао је три издања. Моја библиографија обилује радовима о новијој историји Српске православне цркве и српског народа, о личностима уочи, током и после Другог светског рата… Посао који обављам

Обиљежавање Дана Војске Републике Српске Фото: РТРС

Свечано у касарни “Козара”: Немјерљив допринос ВРС у стварању Српске (ФОТО)

11. мај 2018.

Командант Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ Милан Радојчић предао је данас рапорт члану Предсједништва БиХ из Републике Српске Младену Иванићу, чиме је у касарни “Козара” у Бањалуци почело обиљежавање Дана Војске Републике Српске. Министар одбране Србије Александар Вулин поручио је да је Војска Републике Српске испунила историјску мисију сачувавши само постојање српског народа на просторима БиХ и региона. “Данас задатак опстанка српског народа имају грађани Републике Српске и њено руководство. Мир који нам је свима животно важан и неопходан, као своју највишу сврху има опстанак Срба у Републици Српској и БиХ”, сматра Вулин. Поводом обиљежавања Дана Војске Републике Српске, Вулин је рекао новинарима у Бањалуци да је

(Гео)политичка зона сумрака

11. мај 2018.

Занемарујући истину о свом комплексном антифашизму и допуштајући другима да краду плодове наших дела, а нама приписују своја недела, и сами битно доприносимо нашој и даље актуелној глобалној и регионалној голготи. Хтели то да признамо или не, тако је! Сви се, вероватно, сећамо, некада врло популарне научнофантастичне хорор америчке серије „Зона сумрака“. Јунаци сваке од 156 епизода некако упадају у тајни свет, паралелан нашем, у коме су неки кључни параметри њиховог живота потпуно изокренути. Тако се бивши нациста пробуди у прошлости као прогоњени Јеврејин са свим последицама које из тога произлазе или се корумпирани судија нађе у улози набеђеног човека кога је гурнуо у понор земаљског пакла. Ових дана смо

Документарни филм РТ "Сјећање" Фото: Screenshot

Совјети за 50 година неће бити побједници – већ агресори

11. мај 2018.

Прича о томе да је Црвена армија спасила Европу од нациста брише се из западних историјских књига, а совјетске војнике све чешће називају агресорима. Документарац “Сјећање” телевизије “РТ” преноси оцјену Tадеуша Ковалчука, резервног бригадира пољске војске, према којој ће за 50 година већина Пољака вјеровати да Пољску није ослободила Црвена армија. Како наводе аутори филма, веома мало људи на Западу зна да су Американци током Другог свјетског рата у Европи изгубили око 300.000 војника, док је Совјетски Савез поднио 25 пута више жртава. Црвена армија, која се борила на Источном фронту, убила је четири пута више њемачких војника од САД и њихових савезника на Западном фронту. Пољски парламент усвојио је

Окупљање у Блајбургу 2017. године / Фото: print screen Youtube

“У Блајбургу није комеморација, већ скуп фашиста”

11. мај 2018.

Беч — Аутор биографије о Диани Будисављевић “Дианина листа”, Вилхелм Куес каже да комеморација у Блајбургу није никакво сећање на жртве, већ десничарско окупљање. Његов став је да би требало да се сећамо оних који су ризиковали свој живот противећи се бестијалности усташког режима, а не убица деце. “И ове године се десничарски радикали и фашисти окупљају у Блајбургу на југу Корушке да одају почаст злочиначком режиму усташа. Прави хероји тог времена остају заборављени. Једна од њих била је Диана Будисављевић, која је спасила живот више од 10.000 деце. Заставама и пушкама марширају, са усташким амблемима на рукавима, а понекад се види и кукасти крст, као значка на реверима или

Ивица Дачић Фото: Тањуг, Тања Валић

Дачић: Не нападам Хрвате већ усташе, скинуо сам ја Недића

11. мај 2018.

Београд — Нећемо никада дозволити да Хрватска негира злочине из Другог светског рата и релативизује злочине, изјавио министар спољних послова Ивица Дачић. Дачић је нагласио да су се Србија и Хрватска пре више година договориле да крену у дијалог о отвореним питањима и да се та питања решавају, да су она прошлост и да се иде даље. Додаје да је “антисрпство постало основ политике у Загребу” и да су “варнице” стигле прво од премијера Хрватске Андреја Пленковића. Дачић је навео да је само рекао истину да су Немци у Загребу на почетку Другог светског рата дочекани цвећем, а да их у Београду их нико није дочекао, као и да је

„Рад ослобађа“ – натпис изнад главне капије злогласног логора Аушвиц

Хес: Понављам истину, мој деда је починио тешке злочине

11. мај 2018.

Навикао сам се да ме породица и десничари широм Европе мрзе због оног што радим, каже за „Танјуг“ Рајнер Хес, унук озлоглашеног команданта Аушвица Рудолфа Хеса, одговорног за масовно убиство око два и по милиона људи. Хес је дошао у Србију поводом вечерашње премијере дугометражног документарног филма Енкел, који говори о Хесовом пријатељству са Евом Моралес Кор, преживелом логорашицом из Аушвица. Филм Енкел настао је у продукцији РТВ-а и биће приказан у новосадском биоскопу „Арена синеплекс“. Енкел на немачком значи унук и реконструише несвакидашњи живот Рајнера Хеса све до сусрета са Евом Моралес Кор. Рајнер Хес никада није желео да пристане на нацистичко наслеђе своје породице и као тинејџер је отишао од куће јер

ВРС Касарна Козара Фото: РТРС

Централна манифестација Дана Војске Српске у касарни “Козара”

11. мај 2018.

Централна манифестација поводом обиљежавања 12. маја – Дана Војске Републике Српске биће одржана данас у Бањалуци у касарни “Козара”. Свечаности ће присуствовати предсједник Републике Српске Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић и предсједник Српске демократске странке Вукота Говедарица. Централној манифестацији присуствоваће вројни представници политичког, јавног и културног живота, представници удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, војно-дипломатски представници акредитовани у БиХ, те бројне друге званице. Народна скупштина Републике Српске донијела је 12. маја 1992. године одлуку о формирању Војске Републике Српске као одговор на догађаје који су најављивали рат, попут отцјепљења Словеније, Хрватске и Македоније, као и муслиманско-хрватско проглашење независности БиХ без уважавања воље Срба. Према подацима, у

Обележен Дан сећања на жртве Холокауста

10. мај 2018.

Свечаном академијом у некадашњем Спасићевом павиљону на Старом сајмишту обележен је Дан сећања на жртве Холокауста у Београду. Академији су присуствовали градски менаџер Горан Весић, председник Јеврејске општине Београд Данило Медић, амбасадорка Израела у Србији Алона Фишер Кам, рабин Исак Асиел, те потомци настрадалих Јевреја у логору Старо сјамиште. На почетку свог обраћања Весић је казао да је прва одлука прошлог сазива Скупштине Града пре четири године била да 10. мај прогласи Даном сећања на жртве Холокауста у Београду. „Изабрали смо да нам та одлука буде прва, јер смо на тај начин желели да покажемо да желимо да се трајно сећамо својих комшија Јевреја који су страдали само зато што

Љубан Каран

Државно поклоњење усташама

10. мај 2018.

Пише: Љубан Каран СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ – БУДУЋНОСТ У СЕНЦИ ПРОШЛОСТИ У Хрватској не постоји снага, а на Западу не постоји воља да се заустави усташизација Хрватске. Иза свега се налази заједнички интерес једног злочиначког покрета и једног злочиначког војног пакта. Антифашистичке снаге у Хрватској направиле су катастрофалну историјску грешку када су прихватиле савез са усташким покретом ради стварања независне државе, јер нису предвиделе да ће она на крају бити заснована на усташким идејама и злочиначкој традицији. Тако се догодило да покровитељ комеморације усташама у Блајбургу буде Хрватски сабор као највиша институција нове државе, а супокровитељ Хрватски народни сабор БиХ. Све је постало јасно још на почетку хрватске самосталности, када је

Крст над јамом

10. мај 2018.

Овај осврт на филм Душана Ј. Басташића, користимо уједно као најаву вечерашње пројекције филма о систему усташких логора смрти Јадовно 1941. у Епархијском културном центру у Бијељини. Часова 18. Пише: Дани(ј)ел Симић Потписник ових редова, као члан и дугогодишњи активиста УГ „Јадовно 1941“ из Бање Луке, такође о овом филму не може, а да не наступи лично. Уколико вам кажем да је име оца предсједника удружења Милан, те да је „Ј“ у средњем имену из увода овог текста уметнуто са значењем Душан Јадовнички Басташић, то у најбољој мјери описује какво мјесто појам Јадовно заузима у приватном животу аутора овог филма. Неминовност личног приступа овом праисходишном појму наше данашње патње, била би

Партизани из Србије ослободили главни град Хрватске

10. мај 2018.

Загреб су 8. маја 1945. године ослободиле партизанске јединице претежно формиране од партизана из Србије, а не Загребачки корпус, како се то деценијама тврдило, наводе хрватски портали свједочења учесника завршних борби за ослобођење Југославије. Дан ослобођења Загреба од нацистичке окупације и усташких квислинга најбоље је истражио новинар Дарко Худелист, који је објавио низ сјећања. Логично је било очекивати да у град први уђе 10. загребачки корпус, који су чинили партизани из Загреба и околине. О овој јединици се увијек највише и писало у контексту ослобођења хрватске пријестонице. Худелист наводи да су о томе цитирани Иван Шибл, Већеслав Хољевац, Раде Булат, Шиме Бален и Фрањо Tуђман. Али, Шибл је у својим

Приче из Великог рата: Из Милутовца у славу

10. мај 2018.

Могао сам, као дечак, да бацим камен на одређено место, по жељи. Док сам са вршњацима чувао стадо на пашњацима Милутовца, кладио сам се да ћу убацити камичак у гнездо, у оџак на кући, да ћу каменом „скинути“ крушку. Кладио сам се да ћу на одређену црту, на одстојању од тридесетак метара, бацити камен. Био сам непогрешив, увек сам добијао опкладе. Кад сам дванаесте позван у војску, шта бих ја тада могао да будем, ако не – бомбаш? Хајде, Миладине Милетићу, говорио сам себи, лако је било са каменчићем на ливади, убаци ти, брајко, бомбу у турски ров! И, богами, да се не хвалим, убацивао сам бомбе где год је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА