Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 534

Из ратних дана: Станислав Краков (десно) Фото: Вести

Прича о партизанки Љубици Пурић (6): Скувала пасторка у бакрачу

3. мај 2016.

Пошто сам прикупио све ове податке и изјаве непосредних сведока, сабораца и савременика тих догађаја, поново сам се обратио пароху подгоричком, протојереју-ставрофору др Велибору Џомићу, који је изговорио ову оптужбу, да проверим да ли је и где у међувремену, можда, објавио причу о партизанки “Пурићкој из Нове Вароши”, која је, по његовој причи, починила тако стравичан, нечувен братоубилачки злочин. Одговорио ми је да је ту причу био предвидео за четврти још необјављени том своје “историје” о страдању српске цркве од комуниста, али да он није још штампан, и упутио ме да подробније податке о томе потражим у другом тому књиге “Генерал Милан Недић”, коју је Недићев сестрић Станислав Краков објавио

Прије 17 година оборен амерички ловац изнад Београда

2. мај 2016.

Прије тачно 17 година, током агресије НАТО пакта на Савезну Републику Југославију, у ноћној мисији изнад Београда оборен је амерички ловац Ф-16Ц. Авион којим је управљао пилот Дејвид Голдфејн оборио је Трећи ракетни дивизион противваздушне одбране Војске Југославије којим је командовао сада пензионисани пуковник Золтан Дани. Пошто је Голдфејнов Ф-16Ц погођен ракетом земља-ваздух изнад Београда, он је прво покушао да се домогне територије БиХ, подсјећају београдски медији. Међутим, убрзо по престанку рада мотора морао је да се катапултира и приземљи у атару поцерског села Синошевић, док се авион срушио пар километара даље у близини Шапца. Имајући у виду близину границе са БиХ, тим за борбено трагање и спасавање НАТО-а успио

Суђење Младићу-вјештак: Извјештај демографа оптужбе о Томашици неприхватљив

2. мај 2016.

Вјештак одбране за демографију Светлана Радовановић изјавила је на данашњем суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом да је извјештај демографа оптужбе Еве Табо о жртвама из гробнице Томашица код Приједора “неприхватљив” и конципиран тако да се према налогу Трибунала добије што већи број жртава. “Ниједан дио извјештаја о Томашици није прихватљив”, рекла је Радовановићева. Она је рекла да се Табо “поиграва са истином”, истичући да демограф оптужбе није навела критеријуме према којима је особе ексхумиране из Томашице нашла на списковима несталих особа које су сачиниле власти у БиХ и међународне организације. “Доктор Табо бирала је дјелимичне критеријуме као што су име оца, година рођења или слично”, појаснила је Радовановићева,

Поново украдена икона из Храма у Новом Сарајеву

2. мај 2016.

Из Храма Преображења Господњег у општини Ново Сарајево на велики православни празник Васкрс украдена је икона са мотивима Богородице, изјавио је Срни парох долачки протојереј-ставрофор Јадран Даниловић. Он је навео да је крађа иконе примијећена око 12.00 часова, а да се, највјероватније, догодила између 10.30 и 12.00 часова. “Икона је украдена са трона гдје сједе епископи за вријеме литургије. То се десило након литургије која је почела у 7.00 и трајала до 9.00 часова, јер је храм био отворен за вјернике и посјетиоце до 12.00 часова”, појаснио је свештеник Даниловић. Он је навео да је полиција направила увиђај, али да није изузет снимак надзорних камера. Осудивши овај чин, Даниловић је

Линта: Четврт вијека од “Задарске кристалне ноћи”

2. мај 2016.

Навршава се четврт вијека од “Задарске кристалне ноћи”, а српско тужилаштво би требало да покрене истрагу против одговорних, каже Миодраг Линта. Предсједник Савеза Срба из региона позвао је српско Тужилаштво за ратне злочине да покрене истрагу против тадашњих челника Задра и задарске полиције и њихових претпостављених због напада и убиства задарских Срба 2. маја 1991. и масовног уништавања српске имовине. “Врхунац обрачуна са Србима десио се 2. маја 1991. када је у Задар дошло више стотина људи са десетак аутобуса коју су били наоружани моткама и шипкама и пјевали усташке пјесме и узвикивали усташке пароле”, навео је Линта. Он је у додао и да је тада “употребљена и велика количина

Спомен-обиљежје у Бијелом Потоку код БањалукеФото: РТРС

Бањалука: Служен парастос побијеним Србима на Васркс 1942. године (ВИДЕО)

2. мај 2016.

На спомен-обиљежју у Бијелом Потоку код Бањалуке данас је служен парастос за 54 Србина који су убијени на Васкрс, 5. априла 1942. године. Предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава “Бијели Поток” Бранко Милинковић рекао је да је у усташком походу побијен искључиво невин народ, међу којима је био и његов једногодишњи брат Урош, коме су усташе одсјекле главу. “Жртве су убијане ножевима и маљевима. Једна група усташа дошла је у Бијели Поток из Дебељака, а друга преко Понира, тако да народ није имао гдје да бјежи”, испричао је Милинковић. Он је додао да се о овом злочину ћутало 60 година, да би се тек прије 15 година, захваљујући граду

Полагање вијенаца ослободиоцима града Бијељина Фото: СРНА

Обиљежене 24 године од формирања Специјалне бригаде Гарде “Пантери”

2. мај 2016.

Полагањем вијенаца на централни споменик ослободиоцима, у Бијељини су данас обиљежене 24 године од формирања Специјалне бригаде Гарде “Пантери”, чијих је 100 бораца погинуло у стварању и одбрани Републике Српске. Вијенце су положили саборци, представници Удружења ветерана Гарде “Пантери”, делегација Борачке организације и народни посланик Златко Максимовић. У име ветерана ове елитне борбене јединице Саво Миличић подсјетио је на њихов славан ратни пут од Смолуће, Купреса, брчанског, мајевичког и сребреничког ратишта, до Сарајева, свуда гдје се од непријатеља бранио српски народ. Кроз Гарду је током рата прошло око 2.000 бораца, 800 их је рањено, неки и по пет пута. “Да не заборавимо и да никад више не затребамо”, поручио је

Бањалука: Парастос у Бијелом Потоку

2. мај 2016.

На спомен-обиљежју у Бијелом Потоку код Бањалуке данас ће бити служен парастос за 54-оро Срба, убијених на православни Васкрс, 5. априла 1942. године. Ножевима и маљевима убиле су их усташе из Дебељака. Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Мало је бораца за српско писмо

2. мај 2016.

(Друго писмо пријатељу и јаком саборцу за ћирилицу) Мало кога знам од млађих који би се борили за ћирилицу, а да су на прави начин обавештени да ћирилици (као ни било ком другом писму) нема спаса у нормираном двописму за један језик. Млади се ређе јављају да се боре за српску азбуку. Јавио ми се ових дана један писац из Јагодине коме је више од 80 година. Учланио је себе и супругу у „Ћирилицу“ (Нови Сад, 2001). Он обећава да би нешто радио. Сироти човек у деветој деценији жели да спасава ћирилицу. Омладина нам је, готово се слободно може рећи, сатрвена свим и свачим. Понајпре лажима, пропагандом, обманама, лошим учењима

У Девет Југовића остало девет Срба

2. мај 2016.

У чувеном и лепом селу недалеко од Приштине данас готово да и нема православаца. Сеобе после повлачења наше војске, а настављене 2004. Од Срба који су се иселили нико се још није вратио у ово питомо село ДО 1999. године у селу Девет Југовића, недалеко од Приштине, било је 150 српских кућа са око 700 становника. Нажалост, велика већина се у последње две деценије одселила у централну Србију. Сада су раштркани, од Мердара ка Нишу и Београду, а овде их је остало таман толико да не морају да мењају име селу – деветоро! Властимир Живановић (70) не може да сакрије жаљење што је некада чисто српско село, са чувеним називом,

Испуњена жеља војводе Бојовића

2. мај 2016.

Сто година смо се оглушивали о молбу великог ратника да не заборавимо Србе страдале у логору Нађмеђер. На мермерном спомен-зиду највећег гробља после Зејтинлика биће уклесана имена 6.000 страдалника Дај боже, да им се њихова велика уједињена отаџбина што скорије одужи великим и достојним спомеником. Овом реченицом, у којој има прекора због пословичне српске заборавности и молбе да се кад-тад присетимо пострадалих у Великом рату у словачком логору Нађмеђер, војвода Петар Бојовић завршио је 1936. године предговор књизи историчара Ристе Ковијанића “Нађмеђерска долина смрти – на гробовима 6.000 српских мученика.” Али, не, нисмо тада послушали ни Ковијанића ни Бојовића, па смо протеклих деценија забораву предали Нађмеђер, мада је то стратиште,

24 године од напада на колону ЈНА у Добровољачкој

2. мај 2016.

Данас се навршавају 24 године од напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, у коме су погинула 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Нападом на колону, која се мирно повлачила из Сарајева, руководио је тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић. Злочин муслиманских формација над припадницима ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици још није кажњен, а власти Федерације нису дозволиле ни постављање спомен-плоче жртвама. Одјељење за ратне злочине у Београду, прекинуло је истрагу у случају “Добровољачка”, зато што ниједан од окривљених није доступан државним органима Србије, али Тужилаштво и даље води истрагу у овом предмету. Страдање припадника ЈНА у Добровољачкој

Златарски партизани: Мирко Ћуковић, у првом реду други с лева

Прича о партизанки Љубици Пурић (5): Сестра је ћутала и плакала

2. мај 2016.

“Јутрос пред зору – записао је Мирко Ћуковић 22. новембра 1941. године у својој дневничкој књизи “Путовање у слободу” – наши су опколили школу у Акмачићима и позвали четнике на предају, али су они отворили ватру из школе. После краће борбе четници су се предали. Разоружано је око 70 четника. Око 30 их је одмах пуштено кућама, а 40 спроведено у Радоињу. У Радоињи је пуштена кућама већина њих, од којих су седморица ступила у Сјеничку партизанску чету”. Ћуковић потом набраја ко од заробљених није пуштен: Влајко Ћурчић, златарски војвода, инжењер Љубомир Ранитовић, припадник бивше Земљорадничке странке, Милосав Ранитовић, бивши жандармеријски наредник, оба из Сјенице, Симо Деспотовић и Ћук (име

Обиљежавање у Окучанима, државни врх не спомиње српске жртве

1. мај 2016.

Хрватски државни и војни врх обиљежио је данас у Окучанима 21 годину од војно-полицијске акције “Бљесак” у којој је убијено или нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце. Присуствовали су, између осталих, премијер Хрватске Тихомир Орешковић, предсједник Сабора Жељко Реинер, те изасланик предсједнице начелник Главног штаба Оружаних снага Мирко Шундов, који у својим говорима нису поменули српске жртве. Орешковић се захвалио ратним ветеранима на њиховој одлучности и додао да је на садашњим генерацијама које воде државу да обезбиједе напредак. Реинер је рекао да су акције “Бљесак” и Олуја” биле “ослободилачке” и да су њихови резултати “слобода и демократија Хрватске”. Акцију “Бљесак” званичан Загреб сматра “почетком повратка хрватског суверенитета у оквире

Да се не заборави…

1. мај 2016.

24. март 1999: У трену је схватио да његов радар не функционише… И потпуковник Милутиновић је са запрепашћењем установио да му радар не ради, али је ипак директно кренуо на холандске Ф-16… Југословенско-албанска граница, 24. март 1999. Тачно у 18.40 дежурни у оперативном центру једне од јединица ВОЈИН Војске Југославије дао је трећу узбуну у последњих 24 сата. Двa минутa раније добио је све потребне податке путем аутоматизованог система ВОЈИН, АС-84, ког су радари ТПС-600 и С-600 на новим измештеним ратним позицијама нахранили свим подацима о долазећим авионима и крстарећим ракетама НАТО-а из подручја северно од Крфа. Четири холандска Ф-16 полетела су тог 24. марта 1999. у 17.45 с аеродрома