Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 455

Вече у Студеници – Крв и пепео Јасеновца (видео)

31. август 2016.

Или каква веза постоји између такмичења за песму евровизије са Лорданом Зафрановићем Ево после толико година, читам у медијима да је снимљен или се снима филм о Јасеновцу. Аутор или новинари, нисам баш схватио, говоре да је то први филм о Јасеновцу. Нагласак је на овом „први“ и то је можда тачно ако се филмови деле строго жанровски. Јер се изгледа у њиховом случају ради о филму с глумцима. Међутим, пре више од тридесет година југословенски синеаста Лордан Зафрановић је снимио филм о Јасеновцу под насловом „Крв и пепео Јасеновца“, који у подели спада у документарне. Лорданов филм је био најављен у телевизијском програму. Баш тога дана налазио сам се у

Николић и Вучић у четвртак са представницима Срба у БиХ, Дачић: Грађани могу да буду спокојни

31. август 2016.

После хитног састанка државног врха договорено је да ће у четвртак у Београду бити одржан састанак председника Србије Томислава Николића и премијера Александра Вучића са лидерима Срба из БиХ на којем ће се размотрити актуелна ситуација и даљи кораци После хитног састанка државног врха касно синоћ договорено је да ће сутра у Београду бити одржан састанак председника Србије Томислава Николића и премијера Александра Вучића са лидерима Срба из Босне и Херцеговине на којем ће се размотрити актуелна ситуација и даљи кораци. Министар иностраних послова Ивица Дачић је после састанка у Председништву Србије рекао да је тема разговора, чији су учесници били Николић, Вучић, министри унутрашњих послова и правде Небојша Стефановић

Сјећање на стравичан злочин на Озрену и Возући (ВИДЕО)

30. август 2016.

У Петрову, код Манастира Озрен, служен је парастос и положени вијенци поводом Међународног дана несталих, а присутни су се присјетили и 412 Срба с овог простора који су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Пронађена су 383 лица, док се 129 још воде као нестали. На Озрену је са 11 локација измјештено 131 тијело. Радомирка Дувњак са Купреса данас живи у Власеници. Мужу, који је на Купресу заробљен 1992. године и одведен у хрватски затвор од тада се губи сваки траг. – Страшно је тешко све ове године трагати за судбином свога најмилијег, а да не знаш гдје су његове кости, да га достојно сахраниш, да оставиш дјеци у будућности да

У срцу заувек Личанке: Милена Чанковић са мајком Соком у "Вестима" Фото: Н. Ђоковић

Знамење палим Крајишницима

30. август 2016.

Свој првенац, књигу Дивани личких споменика, 48-годишња Милена Чанковић, родом из Средње Горе код Удбине, а која данас живи у Швајцарској, посветила је крајишком народу, свим несталим, убијеним, упокојеним и расејаним по белом свету, свима који остадоше да сведоче да је некад тамо далеко, а срцу близу, живео један поносан, поштен и вредан народ, пун прелепих обичаја. Сав приход од ове књиге писане на изворном језику личког краја ће бити уложен у подизање спомен-обележја на Банстолу на Фрушкој гори, где ускоро почиње и градња прве и за сада једине цркве Благе Марије, посвећене жртвама злочиначке акције “Олуја”. – У част свих побројаних, међу којима су и моји најдражи, новац од

Pustinjak modernog doba, pojava česta među zanemarenim povratničkim stanovništvom: Kao samac u selu Milan Bujinac nije izuzetak po krajiškim krajevima.

Милан Бујинац: Робинзон у свом селу

30. август 2016.

Двор на Уни – Откако се вратио из избјеглиштва у Хрватску, Милан Бујинац (63) живи сам у селу Бујиња поред Двора. Од првог комшије удаљен је два и по, а од самог Двора 20 километара. Као самац у селу није изузетак по крајишким крајевима. Слика је то повратка 21 годину након Олује. Само у пространој опћини Двор која броји 64 села, пет села је скроз пустих. – По 15 дана не видим човјека. Дивљи вепрови и лисице најчешћи су ми гости. Ријетко тко од људи наврати. Овдје човјек може само да залута, јер иза моје куће нема више ничега, само шума. Од људи најчешће ме обрадује поштар. Понекад наврате покретна

Како Србин да им се удобри, шта да учини несрећан?

30. август 2016.

Шта несрећни Србин да уради да се удобри бриселској администрацији и бирократији? Шта да учини да буде добар момак пред Европском комисијом? Је ли довољно да скине гаће и окрене се, или мора још нешто да придода том чину? Ево, јуче, Европска комисија поручила Београду и Загребу да „ескалација реторике“ никако не доприноси процесу помирења у овом делу Европе! И још позвали Београд, на првом месту, а онда, успут, и Загреб да „снизе реторику“. И све то данима пошто је из Београда поручено да Влада Србије неће више одговарати ни коментарисати оно што Загреб чини. Па, како онда несрећни Срби и Београд да снизе реторику кад су већ рекли да

Грачаница - Међународни дан несталих Фото: СРНА

Обиљежен Међународни дан несталих Срба са Космета

30. август 2016.

У Грачаници је данас у присуству тридесетак чланова породица несталих и киднапованих Срба са Космета обиљежен Међународни дан несталих и поручено да родбина неће одустати од захтјева да пред лице правде буду изведени злочинци који су убили и киднаповали више од 1.000 Срба на Косову и Метохији. “Постоје датуми у календарима који су посвећени успесима људи, али постоји и 30. август који се на планети Земљи обележава као дан убијених и несталих”, нагласио је у име Удружења несталих и киднапованих Срба Милорад Трифуновић и истакао да је из године у годину све мање оних који саосјећају са породицама убијених и несталих. Многи родитељи су потрагу за истином, како каже Трифуновић,

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом служио је данас на бијељинском гробљу Пучиле парастос за 75 мјештана Смолуће, Потпећи и Тиње који су погинули 1992. године бранећи своја опкољена села, али и за све српске борце који су страдали у одбрамбено-ораџбинском рату

Служен парастос за погинуле у Потпећи, Смолући и Тињи

30. август 2016.

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом служио је данас на бијељинском гробљу Пучиле парастос за 75 мјештана Смолуће, Потпећи и Тиње који су погинули 1992. године, бранећи своја опкољена села, али и за све српске борце који су страдали у одбрамбено-ораџбинском рату. Више од 7.000 становника ових мјеста је у најтежим условима, без воде, хране, лијекова, три мјесеца одолијевало нападима муслиманских снага и бранило се од бројнијег непријатеља. У тој одбрани 75 их је погинуло, а 250 рањено. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је да дешавања у Смолући потврђују да је муслиманско руководство током рата намјеравало да протјера српски народ са свих простора. “Углавном су Срби осуђивани за

Споменик невиним жртвама страдалим 1944. и 1945. године

30. август 2016.

Комисија за културу Скупштине града Новог Сада прихватила је данас иницијативу да буде подигнут споменик невиним жртвама страдалим 1944. и 1945. године када је Народноослободилачка војска /НОВ/ Југославије у Другом свјетском рату ослободила највећи град Војводине од фашизма. Иницијативу о подизању споменика поднио је Градски одбор Савеза војвођанских Мађара, наводећи да желе да подсјете на невине жртве без обзира на њихову националну, вјерску или политичку припадност. Предлаже се да споменик буде постављен у новосадском насељу Лиман 4, на углу улица 1300 каплара и Иве Андрића. На спомен-плочи било би исписано “Невиним жртвама 1944/1945” на српском, мађарском и њемачком језику. Постоји могућност да натпис буде исписан и на још неком од

И даље без трага 2.500 Срба

30. август 2016.

На Међународни дан несталих на Балкану се не зна судбина више од 10.000 људи. У Приштини 400 Н. Н. лица чека идентификацију, а у Загребу 272 Две деценије после сукоба у Хрватској и Босни и 15 година од сукоба на Космету, и даље се 10.653 људи у региону води као нестало, показују подаци Међународног Црвеног крста (МКЦК). Од тога, најмање 2.500 њих су, према подацима Владине комисије за нестале, Срби. Данашњи дан обележава се као Међународни дан несталих. Највише оних чија је судбина остала непознаница, каже Драган Пјевач, председник Координације српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије, има у Хрватској – 1.799. На другом месту је Косово и Метохија,

Срби из Хрватске траже састанак са Вучићем

30. август 2016.

Представници дела српске националне мањине у Хрватској упутили су писмо премијеру Србије са молбом да прими председнике регионалних већа српске националне мањине са подручја Кордуна, Горског Котара, Истре и Западне Славоније, како би са њима разговарао о дешавањима у Хрватској и све тежем положају Срба. Они наводе да на подручјима која представљају живи више од 40.000 Срба, односно 25 одсто укупног броја Срба у Хрватској. „Претпостављамо да добијате разне информације о међусобним односима у српској заједници у Хрватској, па имамо потребу да Вас известимо што реалније и објективније о истим, у најбољем интересу за Србе на подручју Хрватске“, наводи се у писму. „Поштовани председниче Владе Републике Србије, верујемо да ћете наћи времена да примите, доле потписане, председнике већа српске националне мањине, јер се као

БиХ да убрза тражење несталих или врати у надлежност Српској

30. август 2016.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић сматра да треба вршити притисак на Тужилаштво, Суд и Институт за нестала лица БиХ да убрзају тражење несталих из Српске, а ако изостану резултати – вратити тај процес у надлежност Српске. Савановић је напоменуо да Српска још потражује 1.665 несталих бораца и цивила из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата и истакао да се у три спомен-костурнице у Републици Српској – у Бањалуци, Невесињу и Источном Сарајеву, још налази 650 неидентификованих посмртних остатака. Он каже да су од 2008. године идентификоване свега 33 српске жртве, што довољно говори о неозбиљности, неодговорности и демагошком односу Суда и Тужилаштва БиХ и Института за нестала лица БиХ

Антић: Бошњаци желе Србе само у зоолошком врту

30. август 2016.

Историчар Чедомир Антић сматра да ће Срби “моћи да постоје само у зоолошком врту” уколико Бошњаци једног дана са одређеним круговима у Америци и ЕУ буду успјели у својој намјери да укину Републику Српску. Антић истиче да настoјање Бошњака-муслимана да преваре српски народ, да му наметну форму “босанства” као југословенства и да га асимилују преко тога, пада у воду са ревизијом историје у бошњачким уџбеницима. “Дакле, они тиме хоће да кажу да Срби, можда, постоје само у зоолошком врту. Само као примерак на који људи показују и кажу: `Ево, то су они геноцидни`. Они нису ништа дозволили /Србима/ од онога што траже за Бошњаке и муслимане у Републици Српској”, рекао

Расељени Срби: Нећемо одустати од својих огњишта

30. август 2016.

Репортер “Новости” са Србима које су Албанци пре два дана спречили да дођу до цркве у Мушутишту Порушили су нам и узурпирали куће, заузели имања, а нису нам дозволили ни да се помолимо Богу, причестимо и пресечемо славски колач на темељима цркве. Па какви су то људи, када не знају ни за Бога. То више нису наши комшије поред којих смо некада живели и делили добро и лоше. Овако је немили догађај из Мушутишта оценио Милан Михајловић, представник расељених Срба који у недељу због албанских насилника нису успели да дођу до своје богомоље код Суве Реке. Њих око 150 међу којима и дванаесторо деце, уместо на литургији, више од четири

Вратиће се Шантић!

30. август 2016.

Хучи Неретва мржњом, а на мостарски камен пада мрак. Кажу да негде на дну реке почива први споменик Шантићев. Ако… Боље да гледа рибе, алге и камен, него да гледа шта му се дешава са градом који је толико волео да је у њему хтео и да умре. Више пута се из света враћао не могавши да избаци Мостар из срца. Рекао је да сунце туђег неба неће грејати као што греје у његовој земљи. У његовом граду. Пала је биста. Пао је мост. Пао је и Шантић. Мртвог су га опет убили не би ли га протерали из Мостара. Смета им и у загробном животу. Смета им дух културе,