arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Инцидeнтнe приjaвe

17. септембар 2016.

Пeт седмица нaкoн прoслaвe у Kнину пoлициja je приjaвилa joш двиje oсoбe збoг пaљeњa зaстaвe Србиje, aли хиљаде кoje су устaшoвaлe oстaлe су нeкaжњeнe. Нaпрoстo их je билo прeвишe Санaциja штeтe oд устaшкoг дeрнeчeњa нa oвoгoдишњoj прoслaви ‘Oлуje’ у Kнину joш увиjeк трaje. Kнинскa пoлициja пoдниjeлa je кaзнeнe приjaвe прoтив joш двojицe мушкaрaцa збoг пaљeњa зaстaвe Рeпубликe Србиje, oднoснo пoврeдe углeдa стрaнe држaвe и мeђунaрoднe oргaнизaциje, oбjaвиo je Н1. Риjeч je мушкaрцимa у рaним чeтрдeсeтим гoдинaмa живoтa кoje je пoлициja идeнтификовала пoмoћу видeo снимкe oбjaвљeнe у мeдиjимa, a нa исти нaчин рaниje су билa идeнтификована двojицa пoчинитeљa кoja су збoг пaљeњa зaстaвe Србиje приjaвљeнa нa сaму годишњицу Oлуje. Пoсљeдњa je

Матија Бећковић

Српски језик се и не брани

17. септембар 2016.

Академик Матија Бећковић рекао је да су сви мали језици данас угрожени и сви се бране колико год могу и како знају и умију, док се српски језик и не брани, него се “још и потура”. “Језик више брине о нама, него ми о њему, а знамо како је прошло све о чему смо ми бринули”, рекао је Бећковић за “Блиц”. Он је навео да је вријеме редуковало језик, свело га на двије до три ријечи, којима се, као неком врстом есперанта, цијели свијет споразумијева ријечима “супер”, “океј” и “гив ми фајв”, а да свако ко говори више од те три ријечи “смара или је терорист”. Бећковић је рекао да

Паљење свијећа (илустрација)

Обиљежавање 25 година од формирања Друге Крајишке бригаде

17. септембар 2016.

Полагањем вијенаца на спомен обиљежје погинулим борцима Војске Републике Српске, на бањалучком гробљу “Свети Пантелија” данас ће бити обиљежено 25 година од формирања Друге Крајишке бригаде Војске Републике Српске. Обиљежавање ће бити настављено у Раковачким барама, мјесту формирања бригаде, гдје ће бити дочекана ратна застава и служен парастоса погинулим борцима Друге Крајишке. Предвиђен је и пријем за породице погинулих и несталих бораца. Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Данас откривање спомен-обиљежја у Сердарима

17. септембар 2016.

На мјесном гробљу у Доњем Ободнику код Котор Вароша данас ће бити служен молитвени помен за 16 невино страдалих Срба из Сердара, које су прије 24 године убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага. Истог дана у 12.00 часова биће откривено спомен-обиљежје у присусутву чланова породица страдалих, представника Владе Републике Српске, Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Борачке организације Републике Српске, општине Котор Варош и бројних грађана, речено је Срни у Организационом одбору обиљежавања овог догађаја. Средства за изградњу спомен-обиљежја обезбиједио је Миодраг Сердар, коме су страдали мајка и брат у једном од најтежих злочина у протеклом рату. Најмлађа жртва злочина у Сердарима имала је четири године, а најстарија 60 година.

Ратко Дмитровић

Меморандум, коначно

17. септембар 2016.

Након три деценије неразумног, понижавајућег ћутања, САНУ је коначно са себе почела да скида једну велику подлу лаж Описао сам овај случај неколико пута, али неће сметати ни на овом месту. Дакле, негде у касну зиму 1990. године, седим у ресторану “Корнати”, централни део Загреба, и са још тројицом сабеседника бистримо политику. Време је то кад Хрватска чека изборе, основане су већ ХСЛС и Хрватска демократска заједница, сви познати хрватски националисти сели су у прве редове, дефилују екранима и листовима дневне и периодичне штампе, Католичка црква отворила врата мрачних одаја и отуда пустила на светло дана авети које је увек знала, и данас зна, да користи у работама натопљеним крвљу,

Тодорић

Да ли БИА креће у обрачун са хрватском економском агентуром у Србији?

17. септембар 2016.

Хрвати су за протеклих петнаест година купили десетине хиљада хектара земље у Војводини, купили су гро српских фирми које се баве производњом хране, отворили су велике прехрамбене системе. Са тих позиција црпe обавештајне податке Недељник Експрес ексклузивно сазнаје да су српске безбедносне службе лоцирале 30 хрватских агената у Србији. Како ће се окончати њихова каријера зависиће од става који нова хрватска влада, када се формира, заузме по питању безбедносне политике према Србији Српске службе безбедности регистровале су 30 хрватских агената, од којих је један број запослен у нашој администрацији, а неколико у МУП-у Србије. Они су под лупом наше безбедносно-информативне агенције, а како ће се окончати њихово дугогодишње вршљање по

Един Сакоч Фото: РТРС

Суђење за злочине над Србима на подручју Почитеља

16. септембар 2016.

Свједок Тужилаштва БиХ Мишко Ђурашковић посвједочио је данас пред Судом БиХ на суђењу Едину Сакочу за злочине почињене на подручју Почитеља, општина Чапљина, да су у јулу 1992. године у његовој кући убијене двије старице српске националности. Ђурашковић је рекао да се средином јуна 1992. године са женом и кћеркама вратио из избјеглиштва у породичну кућу у насељу Почитељ, те да у свом засеоку тада није затекао никога, али да је након седам дана сазнао да се у комшијиној кући крију Василија Екмечић, Цвија Чучак и особа чији су иницијали Т.Ч, које су током ноћи долазиле у његову кућу. Свједок је испричао да је 9. јула 1992. године око 22.00

У оквиру обиљежавања 24 године од оснивања Петог одреда Специјалне бригаде полиције /СБП/, у Добоју је данас служен парастос за 26 погинулих припадника одреда у одбрамбено-отаџбинском рату, којем је присуствовао и министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач

Помен страдалим припадницима Петог одреда Специјалне бригаде полиције

16. септембар 2016.

У оквиру обиљежавања 24 године од оснивања Петог одреда Специјалне бригаде полиције, у Добоју је данас служен парастос за 26 погинулих припадника одреда у одбрамбено-отаџбинском рату, којем је присуствовао и министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач. Лукач је истакао да му је част што је данас у Добоју са преживјелим саборцима како би се захвалили погинулим припадницима добојског одреда за све оно што су урадили за Републику Српску, за коју су дали највише што су могли – своје животе. Он је изразио задовољство што се данашњем скупу одазвао велики број некадашњих сабораца. Некадашњи командант Петог одреда Специјалне бригаде полиције Добој Ненад Гојковић подсјетио је да је на данашњи дан

Апсурди рата кроз објектив

16. септембар 2016.

У Загребу отворена изложба фотографија “Лекције из ’91.”, чији су аутори са простора свих република СФРЈ. Драгица Зграбец: Све протагонисте нових свађа у региону довести на ову изложбу Изложба “Лекције из ’91.” кустоса Сандре Витаљић у галерији “Звонимир” као да је дошла у идеално време, када се на просторима бивше СФРЈ опет буде “духови прошлости” и када је и те како потребно подсећати колико је несреће за све народе на овим просторима било тих година. – С обзиром на ново дизање граница, национализам и ксенофобију после избегличке кризе, желели смо да подсетимо на време распада Југославије и оно што је национализам донео на овим просторима. Чини се да од осамдесетих

Марија Милић: Олуја и послије Олује*

16. септембар 2016.

Неоправдано запостављени у политичким говорима и свештеничким молитвама, раме уз раме са сапатницима из Лике, Баније, Кордуна и Славоније, Срби су за само два мјесеца 1995. године, на самом крају рата, збрисани и из западне Крајине. Тадашње Републике Српске. Прошле године, послије двије деценије, власти са обе стране Дрине напрасно су се досјетиле зла из августа 1995. Тужно је, међутим, што Србе из западнокрајишких општина тада, док су политичари и многе друге патриоте у цивилу први пут спектакуларно држали великосрпске говоре, нико није ни споменуо. Нека ми Бог опрости ако гријешим, али вјерујем да је и ове године било исто. Поучена прошлогодишњим искуством, нисам гледала директан пренос из Бусија, јер

Jeдиницe УНПРOФOР-a у Meдaчкoм џeпу

Чувeнa срaмoтa

16. септембар 2016.

Нeслaвнa oбљeтницa слaвнe oслoбoдилaчкe aкциje: Нисaм нaшao знaкoвe живoтa, ни људи, ни живoтињa… Рaзaрaњe je пoтпунo, систeмaтскo и нaмjeрнo, изjaвиo je нaкoн oбилaскa Meдaчкoг џeпa кoмaндaнт УНПРOФOР-a Jean Cot Првих дaнa сeптeмбрa нaвршилo сe 24 гoдинe oд вojнe aкциje у Лици, изa кoje нa бившeм тeритoриjу пoд зaштитoм УН-a oд дoмaћих мjeштaнa нису oстaли знaкoви живoтa. Штoвишe, живoт ниje oбнoвљeн дo дaнa дaнaшњeг. Дeвeтoг сeптeмбрa 1993. припaдници ХВ-a пoвeли су aкциjу нa прoстoр тзв. Meдaчкoг џeпa, кoja ћe oстaти упaмћeнa кao jeдинa хрвaтскa oпeрaциja кoja сe нaшлa прeд дoмaћим прaвoсуђeм, aли и кao jeдинa вojнa aкциja у кojoj нa српскoj стрaни уoпћe ниje билo рaњeникa, вeћ сaмo пoгинулих и убиjeних:

Аутор документарног филма "Сарајевски егзодус - три тачке на мир" Драган Елчић

Београдска премијера филма “Сарајевски егзодус – три тачке на мир”

15. септембар 2016.

У оквиру манифестације “Дани Српске у Србији”, у Београду је вечерас премијерно приказан документарни филм “Сарајевски егзодус – три тачке на мир” аутора Драгана Елчића о егзодусу 120.000 сарајевских Срба који су своју жртву и страдање претпоставили најузвишенијем циљу – стварању Републике Српске. Елчић је рекао Срни да је чин сарајевских Срба, који су напустили своје домове, на минус 20 степени Целзијусових, носећи са собом своје мртве, један од највеличанственијих чинова у историји уопште, а узвишеним га чини то што се десио с циљем да буде створена Република Српска. Он је нагласио да тај филм, као и сама манифестација “Дани Српске у Србији”, опомиње Србе да се не успавају и

Милан Ружић

Сабор новомученика јасеновачких

15. септембар 2016.

Јучерашњи дан је у календарима уписан као Сабор новомученика јасеновачких. Пишем тек данас о њему, јер не прихватам чињеницу да је у питању један дан, већ сматрам да се ми тих жртава морамо сећати свих 365 дана сваке године. Ко заборави жртве из Јасеновца, тај ће сигурно заборавити неког свог и увредити га мученог и одавно на онај свет послатог, јер није знао да је имао рода у Јасеновцу. Колико је само људи, жена, деце и њихових бајки угашено тамо крај Саве. Толике стотине хиљада измрцварених, па остављених да се муче. Замислите место на којем је смрт награда. Избављење. Гледали су једни друге у очи не знајући чије ће прве

Прва српска добровољачка дивизија Фото: Удружење 1912-1918/Војни музеј

Незаборављени: Век Српске добровољачке дивизије

15. септембар 2016.

Да ли сте чули за Прву српску добровољачку дивизију и њену херојску борбу против удружених Немаца и Бугара под командом Фон Макензена? Да ли је 100 година касније проћердано све за шта су дали животе, а ништа нису тражили заузврат? Одмах по избијању Првог светског рата 1914. године, у Србији се спонтано покренуо добровољачки покрет, а Београђани су били први који су добровољно ступили у српску војску да би се борили против аустроугарских снага и њих су следили и многи Срби и Јужни Словени који су кренули у ослободилачки рат против двоглаве империје. Аустроугарска је, међутим, мобилисала велики број Срба који су живели њеним тадашњим провинцијама Босни и Херцеговини и Крајини и

Наш крај има пуно потенцијала, али недостаје воље да се побољша живот овдашњег становништва - Момчило Кожул

Сумрак ”мале Калифорније”

15. септембар 2016.

ИСЛАМ ГРЧКИ – У плодним и питомим Равним котарима, двадесетак километара од Задра и приближно толико од Бенковца, пронаћи ћете Ислам Грчки. Недалеко морске обале, село је са сјеверне стране опасано Велебитом, браном оштрој континенталној клими; обилује плодном земљом, што, уз повољан положај, омогућује да ондје успијева већина агрокултура, па не чуди што су га почетком осамдесетих прошлог стољећа називали и ‘малом Калифорнијом’, подручјем које се дичи изнимном пољопривредном производњом. Ипак, ратни је вихор учинио своје. Према попису становништва из 1991. године, у Исламу Грчком живјело је 1.139 становника; четврт стољећа касније, десет их је пута мање и углавном су старије доби. Село је у ратним сукобима разрушено, сељани су у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

СРБОВАЊЕ

Уколико неко има анимозитет према наслову чланка, нека прескочи чланак или нека

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА