Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 308

Усташе кољу српског младића и ритуално скупљају његову крв.

Подсећање на страшна зла у хрватском усташком логору Јасеновац: При клању кољач Којић је пио крв заточеника

26. мај 2017.

(Одломци из књиге „У мучилишти-паклу ЈАСЕНОВАЦ“ Ђорђа Милише, властито фототипско издање, Загреб, 1945, репринт: НИП Политика, Београд, 1991.) Услијед сталног придоласка, у паклу Јасеновцу сакупио се големи број заточеника. О подне, сви заточеници пред казанима чекали су поредани по двоје у дугим низовима („реповима“). Одједном дојурио до пред саме казане аутомобил и из њега изашао Љубо Милош. Дозвао главног кухара и упитао, колико има заточеника. Одговоривши да ће одмах извидити и јавити му број, Милош једва спомене: „Није потребно, вас је“… настави свом шоферу, да му из аута преда његову „шмајсерицу“, с којом простреља неколико стотина заточеника. Сви остали разбјежани заточеници морали су се вратити и преко мртвих другова примати

Бећковић: Сачувати ћирилицу – окупатори су је забрањивали

26. мај 2017.

Академик Матија Бећковић изјавио је да је довољан разлог да Срби сачувају ћирилично писмо старо хиљаду година то што га је сваки окупатор забрањивао. „И да нема других разлога, то је довољно да оно буде свето и сачувано у сваком народу који се докопао слободе“, рекао је Бећковић за „Вечерње новости“ поводом најаве Града Београда да ће донијети конкретне мјере за заштиту традиционалног писма. Академик Миро Вуксановић изјавио је да га је обрадовала та најава и да сматра да би свако добронамјеран волио да се она оствари. „Ако макар и овлаш погледамо улице, стичемо утисак да је то немогуће јер њима одавно већ влада латиница. Поздрављам сваки покушај да се

Средња школа у Прешеву Фото Ј. Стојковић

Живе и школују се у Србији, а на српском ни реч не знају да кажу!

26. мај 2017.

У изради нови наставни план и програм за ученике припаднике националних мањина у нашој земљи Албански ђаци у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи често дођу и до средње школе, а да не знају ни реч српског да изговоре. Ситуација није боља ни са мађарским ученицима на северу земље. Иако у првом, другом и осмом разреду уче српски по два часа недељно, а у осталим разредима по три часа, не знају ни да се споразумеју на српском. Овако алармантна ситуација показала је и да наставни планови и програми по којима уче српски као нематерњи нису испунили ниједан од зацртаних циљева, те да се нешто хитно мора мењати. Због тога је оформљена радна

Горажде: Помен породици Вукашиновић

25. мај 2017.

У мјесту Буквице, општина Горажде, данас је служењем парастоса и полагањем цвијећа и вијенаца обиљежено 25 година од свирепог убиства осам чланова породице Вукашиновић, од којих је најстарији био осамдесетшестогодишњи Вукашин, а најмлађа Грозда, која је имала 55 година. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Пале, Жељка Кошарац, рекла је да су до данас идентификована три тијела, док се за посмртним остацима пет људи убијених још трага Она је нагласила да за овај монструозни злочин још нико није одговарао, иако се зна да су Вукашиновиће, на њиховом кућном прагу заклале њихове прве комишије, муслимани из околних села. Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Обиљежено 25 година од формирања Прве сарајевске механизоване бригаде

25. мај 2017.

Полагањем вијенаца на централни крст и служењем парастоса на Војничком гробљу у Миљевићима, гдје су сахрањена 133 погинула борца Војске Републике Српске, обиљежено је 25 година од формирања Прве сарајевске механизоване бригаде. Помен погинулим борцима служен је у Спомен-капели, у којој се налази 668 фотографија бораца ове бригаде који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату. Секретар Борачке организације Источно Ново Сарајево Васо Елез рекао је новинарима да је ова бригада бројала између 5.000 и 6.000 бораца. У рату је погинуло 608 бораца, а 1.900 рањено. Елез је навео да је сваки трећи борац бригаде рањен, а сваки осми погинуо. „Највише погинулих бораца, око 200, били су припадници Другог пјешадијског батаљона, који

Дат списак за хапшење 76 Срба

25. мај 2017.

Хрватско правосуђе издало налог за привођење због наводних ратних злочина. БиХ већ изручила Рајка Аничића (58). Потернице из Бјеловара још из 1994. Рајко Аничић (58) из села Ђуловца код Бјеловара, кога су власти БиХ изручиле Хрватској на дан када је Француска ослободила Рамуша Харадинаја, само је један од 76 Срба из бјеловарског краја које потражује хрватско правосуђе због наводних ратних злочина против цивилног становништва. Жупанијски суд из Бјеловара још 8. фебруара 1994. године за њима је расписао потернице и одредио притвор. То је 27. марта ове године потврдио Жупанијски суд у Загребу. На загребачком списку тражених Срба, до којег су дошле „Новости“, захваљујући адвокату Душану Томићу, осим Аничића, налазе се

Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина данас су у сеоском Храму Вазнесења Господњег и порти обиљежили 25 година од како су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, те спалили ово и околна села, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта

Обиљежено 25 година од страдања Срба у Брадини

25. мај 2017.

Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина данас су у сеоском Храму Вазнесења Господњег и порти обиљежили 25 година од како су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, те спалили ово и околна села, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта. Члан Удружења логораша регије Бирач Јелена Глигоревић, која је родом из Брадине, рекла је новинарима након литургије и парастоса за страдале становнике Брадине да јој је из године у годину све теже доћи на ово мјесто, али да јој жеља за доласком не престаје. „Осјећај је страшан и разочаравајући. Сто метара од овог мјеста налази се зграда

Усташки „адвокат“ – посебни савјетник за културу!?

25. мај 2017.

Хрватски режисер Јаков Седлар, аутор фалсификата „Јасеновац – истина“, у коме је изнио низ историјских лажи у покушају да рехабилитује усташки режим, постао је посебни савјетник за културу ректора Универзитета у Загребу Дамира Бораса. Седлар је жестоко критикован и тужен због фалсификата које је користио у раду на филму о концентрационом логору Јасеновац. На Седларов рад бурно су реаговали бројни стручњаци – историчари, представници српске и ромске заједнице у Хрватској, као и Центар „Симон Визентал“, који се бави нацистичким злочинима. Тај центар упозорио је да Седлар својим филмом „срамотно жели да промијени историју Независне Државе Хрватске и да негира размјере ужасних злочина почињених у концентрационом логору Јасеновац“. Кривичну пријаву против

Обиљежено 73 године од десанта на Дрвар

25. мај 2017.

У Дрвару је обиљежено 73 године од неуспјелог десанта на Дрвар, у присуству великог броја грађана, преживјелих бораца Другог свјетског рата из свих крајева бивше Југославије, те представника Удружења „Јосип Броз Tито“. Свечаност је почела полагањем вијенаца и цвијећа на централно спомен-обиљежје жртвама фашистичког терора у центру града, а настављена је на платоу испред Tитове пећине евоцирањем успомена на неуспјелу ваздушну операцију 25. маја 1944. године, када је пропао посљедњи покушај да се чувеним и дуго припреманим „Коњићевим скоком“ уништи руководство НОБ-а. Обраћајући се преживјелим борцима, грађанима и гостима начелник општине Дрвар Горан Броћета истакао је да Дрвар с поносом може славити датуме из славне прошлости јер је одлучно рекао

Добровољачка-истина

25. мај 2017.

Нисам ове године отишао у Сарајево на комеморацију настрадалим припадницима ЈНА 1992.године. Некако је сувише ствари било против. Више субјективних него објективних. Субјекти су из Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова. Није се ове године силазило у Сарајево, већ је комеморација одржана само у Миљевићима у Источном Сарајеву. Таква је била одлука Одбора због понашања кантоналних власти у Сарајеву, који осим што годинама одбијају постављање спомен-плоче, не дозвољавају да се комеморација обави на месту злочина у Добровољачкој (сада ул.Хамдије Крешевљаковића), већ смо померени на аутобуско окретиште ван улице. Све смо то трпели, трпели смо и увреде и провокације ,,Зелених беретки“ и њихових симпатизера, трпели смо и то што

Примењивани двоструки аршини у вези са ратним последицама у Југославији

Хрватски командант: Протеривање Срба је геноцид!

25. мај 2017.

Хрватски ратни ветеран и некадашњи командант хрватске војске у области Вуковара Анте Пијачиć изјавио је данас да Хрватска држава и њен политички врх упорно праве проблем својим неопрезним изјавама. Он је у току живог преноса на ХРТ-у изјавио да Хрватска независност има скупу цену јер је плаćена крвљу и Срба и Хрвата, и да политичари на обе стране покушавају то да минимизирају уз смешне и неозбиљне акције и опаске, преноси портал „Слободни медији“. Он је напоменуо да му није јасно зашто постоје двоструки аршини везани за ратне последице у Југославији. Пијачиć је оценио да ако је Сребреница оцењена као етничко чишćење са око 4.000 реалних жртава, није нормално да се протеривање пола милиона Срба из Хрватске не окарактерише такође као етничко чишćење или геноцид. (sputniknews.com) Извор: Вести онлине Везане

Жупанијски суд у Бјеловару (Фото: sudovi.pravosudje.hr)

Хрватско правосуђе издало налог – привести 76 Срба због наводних ратних злочина

25. мај 2017.

Хрватско правосуђе издало је налог за привођење 76 Срба из бјеловарског краја због наводних ратних злочина, пишу београдске „Вечерње новости“. „Жупанијски суд из Бјеловара 8. фебруара 1994. године за њима је расписао потјернице и одредио притвор. То је 27. марта ове године потврдио Жупанијски суд у Загребу“, наводи лист. Адвокат Душан Томић, бранилац Рајка Аничића, кога су власти БиХ већ изручиле Хрватској, изјавио је да ће „сви ови људи чим буду ухапшени, бити одведени у притвор ако се нађу у Хрватској“. Он је рекао да је, у најмању руку, чудно што тај предмет није био у рукама хашког Тужилаштва, које је по договору требало да одлучује гдје ће се у

Данас помен Вукашиновићима које су убили муслимански војници

25. мај 2017.

У мјесту Буквице, општина Горажде, данас ће бити обиљежено 25 година од страдања осам чланова породице Вукашиновић, које су 1992. године убили припадници такозване Армије БиХ. Чланови Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Пале, заједно са преживјелим члановима породице Вукашиновић, прислужиће свијеће, положити цвијеће и одати почаст Србима који су убијени на најсуровији начин. Најстарији међу убијенима – Вукашин Вукашиновић, имао је 86 година, а најмлађа Грозда Вукашиновић 55, подсјећају из Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Пале. У мјесту Буквице, на кућном прагу, у мају 1992. године убијено је осам Срба старије доби, од којих су пронађени и сахрањени Даница, Вељко и Вукашин

У Градишци творена изложба „Моје Јадовно“

25. мај 2017.

У Културном центру у Градишци вечерас је отворена изложба „Моје Јадовно“, коју су, у знак сјећања на страдале Србе и Јевреје у комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године, приредили Душан Басташић, Драгослав Илић и Предраг Лозо, а ријеч је о пројекту Културног центра из Новог Сада и Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке. Басташић, који је отворио изложбу заједно са историчаром Бојаном Вујичићем и директором Културног центра Градишка Жељком Благојевићем, рекао је да изложба „Моје Јадовно“ свједочи о првом ликвидационом центру Госпић-Јадовно-Паг, на подручју Независне Државе Хтварске . „Изложба има за циљ да објелодани истину о страдању преко 38.000 Срба за свега 132 дана, да се овај злочин не заборави и

Бусије прославиле славу: Ако заборавиш одакле си, нећеш знати ни ко си

25. мај 2017.

Бусије обележиле две деценије од настанка највећег прогнаничког насеља у Србији и прославиле славу. Овде се скућило 2.000 прогнаних крајишких породица Семе и успомене, иконе и славе, грумен завичајне земље, камен из темеља некадашњег дома, пренели су прогнани Крајишници у Бусије, надомак Београда, на голу ледину између Батајнице и Угриноваца. Пре две деценије ударили су прве темеље Томићи из Вировитице, Брадоњићи из Подравске Слатине, Николићи из Кистања. Следили су их и други крајишки домаћини из Лике, Далмације, са Кордуна и Баније. На некадашњим голим лединама никло је највеће насеље прогнаника из Хрватске, уписаних у листу изгона, од деведесетих до коначног прогона у „Олуји“, лета 1995. године. Бусије данас имају више