U dve pobune ubijeno više od hiljadu zatočenika logora. Istina o zlodelima važnija od života! Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 24. maja  2016. godine. BILO je i pojedinačnog i organizovanog otpora logoraša. U Jasenovcu i Staroj Gradiški u muškom i ženskom logoru, za sve vreme postojanja logora, na određeni način organizovano se delovalo. Stvarane su i ekonomske zajednice koje su ublažavale teške uslove života, pošto je bilo dosta logoraša koji nisu dobijali pakete. Nacionalni sastav ljudi i žena bio je raznolik, pa mnogi nisu ni shvatali zašto su u logoru. Uvek su se nadali da će kao nevini uskoro biti pušteni. Ipak,

Komandant logora priznao da je ciklonom otrovao 63 djece. Kako su uklanjani tragovi pre dolaska međunarodne komisije Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 24. maja  2016. godine. SASLUŠANjE Ante Vrbana, komandanta koncentracionog logora „Jasenovac – Stara Gradiška“, najbolje svedoči o ustaškim zverstvima: „… Pitanje: – U kojem masovnom ubijanju ste još učestvovali? Odgovor: – Učestvovao sam u masovnom ubijanju u Staroj Gradiški ne znam točno kojeg mjeseca, u zimi, u siječnju ili spočetkom veljače 1942. godine. Pobijeno je 150, a možda i više Ciganki i Cigana. P: – Kako ste vršili ubijanje Cigana? O: – U ležećem stavu. Odvodili su ih ubijali željeznim

Čuvenom koljaču Žilu Friganoviću klonule ruke posle susreta sa Vukašinom iz Klepaca. U krvavom takmičenju Pero Brzića zaklao 1.350 ljudi Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 17. maja  2016. godine. KOMANDANT logora Jasenovac Ivica Matković naredio je januara 1943. logorašu dr Nedeljku Zecu da pregleda Žilu Friganovića, jednog od najkrvoločnijih koljača Jasenovca. „Kad sam ušao u sobu“, priča dr Zec, „Žile je sjedio razdrljen, razbarušene kose, sa zakrvavljenim očima i pijanim izrazom lica. „Na stolu je bila napola ispijena boca rakije i nekoliko čašica u neredu. ‘A, došao si, doktore. Sjedi tu na stolicu, i ako hoćeš posluži se rakijom’, rekao je. „U

Logorašima naređeno da ubiju Rada Furtulu zbog pokušaja bekstva. Relja, udari me dobro da što pre svršim, vapio nesrećnik Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 16. maja  2016. godine. NAJSTRAŠNIJE je bilo sredinom marta 1942. kad smo nas 12 drugova bili oslobođeni od rada i spremali se da krenemo u slobodu, pričao je Relja Milanović. Jedan od nas, Rade Furtula, iz okoline Sarajeva, pokušao je da pobegne iz logora. Bekstvo mu nije uspelo. Pronađen je u klozetu oko devet sati uveče, kad niko nije smeo biti izvan barake. Rade se pretvarao da je u nesvesti. Prilikom ispitivanja priznao je da je hteo da

Zlikovac Ljubo Miloš izdvojio i streljao Vladu Ilića. Ličani izvedeni iz stroja i pred logorašima svi poklani Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 15. maja  2016. godine. ČITAVA sela i krajevi nastanjeni Srbima otrgnuti su sa pradedovskih ognjišta i svi do poslednjeg, i stari i mladi, muško i žensko, dopremani u Koncentracioni logor Jasenovac i Staru Gradišku. Ukoliko nisu odmah upućivani na stratište – Ciglanu, Uštice ili preko Save u Gradinu, bili su osuđeni na pomor od zime ili žege, žeđi, gladi i bolesti. Svi oni kojima je u specijalnom kartonu pisalo da se upućuju na prisilan boravak u trajanju od tri godine

Najveći broj logoraša pokopan u 200 grobnica dugačkih po 30 metara Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 14. maja  2016. godine. OD januara 1942. pa do kraja aprila 1945. Gradina je bila najveće stratište logora Jasenovac. Najveći broj logoraša je ubijen na Gradini i pokopan u oko 200 grobnica dugačkih oko 30 metara, širine 4 metra i dubine do 2 metra sa rastojanjem od 8-10 metara. Celokupan „megapolis“ mrtvih zauzima površinu od 116 hektara i predstavlja muzej na otvorenom. Koliko je tu ubijeno i pokopano logoraša – dece, žena i ljudi, još tačno nije utvrđeno. Tek 1961. izašla je prva komisija na stratište