Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 43

Јахура: Жене и дјеца из Љубљенице живи спаљени на Велику Госпојину

28. август 2017.

English Усташе су на данашњи дан 1941. године, на православни празник Велика Госпоjина, живе спалили у jедноj штали жене и дjецу из села Љубљеница, у општини Берковићи. Миленко Јахура, предсjедник Српског националног друштва “Пребиловци”, каже да су том приликом из породице Вукосав изгорjели Цвиjета, Дара, Славко (15 година), Стоjа (10 година), Наста, Цвиjа, Даница, Славко (осам година) и Анђелко (осам година). Из породице Геле живи су спаљени Петра, Анђа, Љубица (четири године), Мара, Миленко (осам година), Миленка (шест година), Љубица (двиjе године), Даница, Бранко (15 година), Миленко (12 година), Анђа (двиjе године), Владо (12 година) и Боро (10 година). Из пламена jе искочила и побjегла jедино деветогодишња Славоjка Вукосав. Комшиjе

Mucenice_bliske_rodjake_Bosa_Dragicevic_i_Stoja_Ciric.jpg

Календар геноцида: 28. август 1941. године. Посљедњи упад усташа у Пребиловце у Другом свјетском рату

27. август 2017.

Послиjе покоља више од 50 Пребиловчана у Морином отоку 14/15 августа 1941., у Пребиловце jе дошла хрватска жандармериjа коjа jе требало да сприjечава даље злочине. Спремала се италиjанска реокупациjа овог подручjа, коjу jе Павелић грозничаво настоjао да избjегне . Пребиловчани су почели да излазе из Хутова блата и долазе своjим опустjелим кућама. У многима од њих су jош били хрватски насељеници- колонисти. Видећи да има живих Пребиловчана, власника додjељних им кућа, ови колонисти почињу да напуштаjу село. Острвљени злочинци из Чапљине и околних села упали су путем у Пребиловце, на православну Велику Госпоjину, 28. августа 1941. Предводили су их крволоци српског народа Фрањо Вего, Нико Филиповић, Касим Кудра- Ћосо, Мато

ПРЕБИЛОВАЧКИ ДНЕВНИК ИЛИ ПУТОВАЊЕ ДО ПАКЛА И НАТРАГ (2)

21. август 2017.

Кад су везани Срби тражили да им врате капе коjе су им пале с глава, усташе су се ругале: „Шта ће вам капе, када вам иду главе!“ НИКОЛА Н. ЖИВКОВИЋ Кад су везани Срби тражили да им врате капе које су им пале с глава, усташе су се ругале: „Шта ће вам капе, када вам иду главе!“ Хрватски монструми прикупљају жене са децом и затварају их у учионицу сеоске школе. Око 11 часова дотле прикупљене у колони по четворо, уз батињане, спроводе надомак моста на реци Брегави. Претходно су испред школе кундацима поубијали старице које нису могле да пешаче. Оне који су стигли до моста потрпали су у четири камиона

СТРАХИЊА ЖИВАК – ЖИВИ ДА БИ СВЕДОЧИО!

18. август 2017.

Убили су ми муслимани оца и два стрица у Другом светском рату. Маjка Босиљка бринула jе о нас четворо сирочади. Нисам ни сањао да ће крчаг нове балканске несреће однети животе моjих синова- каже Страхиња Живак Судбина Страхиње Живака, пензионисаног инжењера из Требиња, стала jе до сада у девет књига. Неке су преведене на више светских jезика. У свом граду Страхиња jе жива легенда. И не постоjи Србин у Босни и Херцеговини коjи ниjе чуо за њега. Почетком несрећног рата у БиХ, тешко рањен доспева у Алиjине казамате, и у jедном од наjгорих мучилишта Централном затвору, сазнао jе да су му, бранећи огњиште, убиjена двоjица синова. От туге његовоj супрузи,

Комунисти jедино у Србији стрељали глумце

18. август 2017.

Државна комисиjа за таjне гробнице пописала jе више од 50.000 жртава и евидентирала 211 локациjа. Од свих бивших република СФРЈ, само се Србиjа обрачунавала са уметницима – убиjено их jе 77. ДРЖАВНА комисиjа за таjне гробнице убиjених после 12. септембра 1944, за три године рада прикупила jе податке за више од 50.000 људи настрадалих у послератним чисткама, и евидентирано jе 211 локациjа. Књига жртава направљена jе као модерна база података, доступна грађанима преко саjта Комисиjе, где они, али и судови, могу свакодневно да користе податке за потребе рехабилитациjе. За свако лице постоjе име и презиме, занимање, националност, пребивалиште, место рођења, време и место страдања. Из регистра се може видети и ко

ПРЕБИЛОВАЧКИ ДНЕВНИК ИЛИ ПУТОВАЊЕ ДО ПАКЛА И НАТРАГ (1)

18. август 2017.

Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету, попут Аушвица, Хирошиме, Лидица… НИКОЛА Н. ЖИВКОВИЋ Да припадају неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету, попут Аушвица, Хирошиме, Лидица… Четвртак, 6. август 2017. Веома топао, безоблачан, прави летњи дан, а временска прогноза гласи да ће бити чак до 39 степени. У један иза подне кренули смо на пут. Возио је Сава, син Пеђе Ристића. Часлав и ја седели смо позади. Одмах сам приметио да је Сава искусан и поуздан возач, тако да сам од Београда до Сремске Митровице дремуцкао. Границу смо прешли код Сремске Раче. Чим смо се нашли у

Календар геноцида: 16. август 1942. Годишњица страдања Срба са Козаре

16. август 2017.

Јасеновачке усташе су 16. августа 1942. у селу Слoбоштини код Славонске Пожеге убиле 1.165 заробљeних Козарчана. У дубоким сеоским бунарима удављено jе педесеторо деце из села Требовљана под Козаром. Везане виjести: СЛOБОШТИНА 16.08.1941. – Мучеништво српске неjачи са Козаре

Календар геноцида: 14. август 1941. Годишњица страдања Срба у Цазинској крајини

14. август 2017.

На данашњи дан приjе 73 године довршено jе убиjање око 7000 Срба у раниjе ископаним рововима на Мехином стању и у православноj цркви у Великоj Кладуши. Усташки покољи су траjали од 30.jула до 14.августа. Мехино стање Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. августа 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Српска православна црква у Великоj Кладуши Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула до 14.

Календар геноцида: 13. август. Годишњица страдања Срба 41′ и 42′ године

13. август 2017.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

Чавашки злочин није почињен у моје име

11. август 2017.

На данашњи дан, 11. августа 1941. догодило се једно од најтежих страдања на подручју Попова поља. Усташе су побиле 101 становника овдашњег села Чаваш. Побили су све које су нашли! Хроничари кажу да су око 4 сата ујутро опколили село, похапсили Србе и потјерали их у поље у јаругу Подваље. Покосили су их све из непосредне близине ватром из пушака и из пушкомитраљеза. О гнусноћи тога злочина довољно говори чињеница да су међу страдалима били махом старци, жене и дјеца. Било је двоје дјеце старо пет, односно шест дана. Међу страдалима су биле читаве породице од пет, шест, седам па чак и девет чланова. Премда сваки злочин има своју развојну

Фотографиjа стигла у Србиjу захваљуjући анонимном колекционару

Фотографија као доказ „заборављеног геноцида”

8. август 2017.

„Политика” добила фотографиjу снимљену 1941. године у Србиjи – коjа сведочи о систематском уништавању Рома Једна стара, црно-бела, избледела фотографиjа, на чиjоj полеђини jе на немачком jезику написано „Цигани копаjу своj гроб док становништво и воjници гледаjу, Србиjа 1941. године”, сведочи о „заборављеном геноциду” – геноциду над Ромима, почињеном у Другом светском рату. У питању jе потресна фотографиjа коjа се први пут обjављуjе и описуjе jедан од многоброjних злочина над цивилима почињен на териториjи окупиране Србиjе, током крваве jесени 1941. године. Снимио jу jе негде Србиjи непознати припадник Вермахта. Та фотографиjа недавно jе доспела у нашу земљу у електронском облику, захваљуjући ангажовању нашег сународника, колекционара коjи живи у иностранству. –

Календар геноцида: 07. август. Годишњица страдања Срба из Лике и Кордуна

7. август 2017.

Сва деца са ове фотографије страдала су од усташке руке

Истину отргнути од заборава

6. август 2017.

Не тражимо освету. Хоћемо само да сачувамо успомене о злочину над српским народом током Другог светског рата, кажу у Удружењу поштовалаца жртава усташког злочина 1941. године на Гаравицама код Бихаћа Бихаћ – „Што год будемо мање спомињали Јасеновац, највећа стратишта српског народа током Другог светског рата у БиХ, Шушњар и Гаравице, друга страна ће чешће и јаче истицати Сребреницу и злочине над муслиманским народом”, рекао је Владимир Лукић на оснивачком скупу Удружења поштовалаца жртава усташког злочина почињеног 1941. године на Гаравицама код Бихаћа. – Не тражимо освету. Хоћемо само да сачувамо успомену и истину о злочину над српским народом, највећем током Другог светског рата у Босни и Херцеговини. Ми на то

Календар геноцида: 05. август. Годишњица страдања Срба са Кордуна и Лике

5. август 2017.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Глина – Српска православна црква “Рођења Богородице” – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских

Један од најбестијалнијих усташких злочина

4. август 2017.

Наjвећи кољачи били су Андриjа Буљан, Иван Јовановић Црни, Мирко Арар Ранковић, Мате Иванковић, Андриjа Шего, Јозо Јерковић, Јозо Остоjић, Божо Турудић, Јозо Прусац, Јаков, Мате Иван и Јозо Васиљ, коjи су у jедном дану у jаму бацили 470 српских жртава – 237 дjеце и 233 жене. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ У jаму Голубинку код Шурманаца 6. августа 1941. године од 7.30 до 14.30 часова усташки злочинци су бацили око 500 српске неjачи из Пребиловаца – наводи књижевник из Источног Сараjева Душан Зуровац. “То jе jе jедан од наjгнусниjих усташких злочина над српским женама, дjецом и старцима”, каже Зуровац за Срну и напомиње да се о овом злочину ни данас не