arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
img_0031.jpg

БЕОГРАД: ИЗЛОЖБА „МОЈЕ ЈАДОВНО“ У РУСКОМ ДОМУ

Русский Позивамо Вас да нам се придружите на отварању изложбе «Моjе Јадовно» , у четвртак, 07. фебруара 2013. у 18.00 часова у Руском центру за науку и културу „Руски Дом“, Краљице Наталиjе 33, Београд. Изложба ће бити постављена до 14. фебруара 2013.  Прва изложба, 72 године након великог страдања Срба и Јевреjа у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, биће постављена у Руском Дому у Београду. Посjетиоци изложбе, за коjе претпостављамо да знаjу мало или готово ништа о величини и  бруталности злочина у овом комплексу логора, добиће прилику да се упознаjу са свим значаjним аспектима jадовничког страдања Срба и Јевреjа. Ова изложба поред информативно-изложбеног карактера има и истраживачки карактер у обиму у коjем jе

zastava-sokoli-nedeljkovic.jpg

СОКОЛИ ЖУПЕ МОСТАР НА ПОЧЕТКУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Савез сокола краљевине Југославиjе jе припаднике соколског покрета  припремао да буду у првим редовима  бранилаца отаџбине.  Зато  су васпитавали своjе чланове као будуће браниоце народа и отаџбине припремаjући их за будућа искушења. Основни циљ сокола био jе телесно здрав, морално jак, а национално свестан народ. Истицали су да jе прва жртва у Балканском рату 1912. био београдски соко Александар-Сања Живановић. (1)  Први  покушаj  напада  на  Београд  у  Првом  светском  рату  одбили  су  чланови  београдског соколског  друштва „Душан Силни”  заjедно  са  четницима  из  Танкосићевог  одреда, финансима, жандармима  и  jедном  четом  18 пешадиjског  пука (2). Према сведочанству jедног жандармериjског официра, добровољци из редова грађана дигли су поколебани дух жандарма и осталих бранилаца.

Како је Францетић искочио из ТВ „Календара“ ХРТ-а

Руководство „Хрватске телевизиjе“ позвало jе уредника Владимира Брнардића на разговор, да обjасни величање усташе Францетића. Оваj се, како jављаjу загребачки медиjи, и ниjе нешто жестоко бранио, ослањаjући се на теориjу да jе Францетић историjска личност коjу неки виде као ратног злочинца, а неки као великог хрватског хероjа Пуних 12 година „Хрватска телевизиjа“ негуjе емисиjу коjа шири мржњу према Србима и Србиjи, релативизуjе усташтво, НДХ, Павелићеве ратне злочинце, а ових дана смо дочекали да Јуре Францетић буде представљен као хероj. Али, они коjи су се побунили против тога показали су и своjе рђаво лице. ЦРНА ЛИНИЈА МРЖЊЕ Колико год да их има и колико год да су истраживања jавног мишљења корисна, чак инспиративна,

27-mart.jpg

Хрватски језички национализам – име је битно

1. Увод На Западу jе уобичаjено да се за распад СФРЈ оптужуjе српски национализам. Мислим да jе потребно да прође неки довољно дуг временски период (нпр. jедан век) да би неки непристрасан западни историчар могао да утврди оно што jе од почетка заправо било очигледно, али што jе због пропаганде заташкивано: за распад СФРЈ одговорне су католичке нациjе – Хрвати и Словенци. Доказа за гореизречену тврдњу jе безброj. Један од њих jе владавина хрватског jезичког национализма. У Хрватскоj готово да нема установе коjа нема етничку ознаку („Хрватски”). У Србиjи готово да нема оне коjа га има („Српски”). 2. Између два светска рата (1918-1941) Између два светска рата све водеће политичке

Ратко Дмитровић

Беда савременог српског антифашизма

Кованица “фактичко стање” прилепила се за сваку београдску расправу о Косову и Метохиjи, чвршће него нокат за месо. Кренуло jе од Соње Бисерко, размножило се у Либерално демократскоj партиjи, Чедомира Јовановића, а последњих месеци проговара и кроз уста Ивице Дачића. Ово на Косову jе фактичко стање; шта ми ту можемо; стање на терену jе такво; морамо да прихватимо стварност, а стварност каже да jе Косово фактички независно…тако говоре из дана у дан. И све су гласниjи.   Шта jе заjедничко свима њима? Шта их веже, са чиме се наjвише диче? Са антифашизмом. Сви ће вам рећи да су антифашисти. Лажу. Нико од њих ниjе антифашиста. Они су сурогати антифашизма, негациjа

Рација 1942. године

Недељковић: Соколски старешина др. Игњат Павлас, жртва Новосадске рације 1942 године

Игњат Павлас, Србин католик, рођен jе у Јамени 1886. Гимназиjу jе завршио у Новом Саду 1904. а Правни факултет у Будимпешти 1910.(1) Др. Игњат Павлас изабран jе 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва. На краjу Првог светског рата Српски народни одбор у Новом Саду  своjу прву jавну седницу одржао jе 3. новембра 1918. у свечаноj сали Матице српске. Делегациjа Српског народног одбора у Новом Саду пробила се до Београда. Члан српске владе Љуба Јовановић примио jе у свом стану у Београду 1918.  делегациjу Главног Одбора у Новом Саду (Јаша Томић, Васа Стаjић и др Павлас). Истакао jе делегациjи да jе жеља владе Србиjе да се Воjводина

Ratko-Dmitrovic.jpg

Краставо лице Новог Сада

Почело jе; све припремне радње су обављене, новац из иностранства већ пристиже, медиjска мрежа jе разапета, сви кадрови су на своjим местима… почиње борба за осамостаљење Воjводине. Коначан исход треба да буде конфедерализациjа садашње Србиjе, њено претапање у државну заjедницу под именом “Србиjа и Воjводина”. Ово ће Дачићу и Николићу-држите ме за реч – jош ове године у Бриселу бити испостављено као jедан од услова коjе Београд мора да испуни на путу за ЕУ. Већ дуже време група Срба, забринутих за оно што се спрема у блискоj нам будућности, покушава да упозори режим у Београду, онаj Тадићев и оваj Николић-Вучић- Дачићев шта се спрема у Новом Саду. За сада, без успеха. Сви

ogm-podjela-paketica1.jpg

Подела Божићних пакета у Ливањском пољу – успешна прва акција!

За време Божићних празника, успешно jе завршена прва акциjа Удружења Огњена Мариjа Ливањска, подела божићних пакета деци и самохраним старачким домаћинствима на подручиjу парохиjе Лиjевањске. Поклон пакети Удружења упућени су парохиjи, а потом, током Божићних празника, од стране пароха Лиjевањског, оца Жељка и председника Удружења, Николе Петровића, уручени примаоцима коjима су намењени. Божићни поклони уручени су деци са простора коjи покрива Лиjевањска парохиjа у црквама у Ливну и Црном Лугу током прославе Бадње вечери, што jе, према информациjама примљеним са терена, посебно обрадовало наше наjмлађе и тиме им улепшало празничне дане. Поред 18 пакетића коjи су се састоjали од играчака и школског прибора прилагођених полу и узрасту деце, као и

vasilije-krestic.jpg

Василије Крестић: Шта очекивати од политике Хрвата

Академик о српско-хрватским односима, Космету, Европи, Воjводини, Академиjи, политичарима: Циљ jе велика, етнички чиста и римокатоличка Хрватска. Своj брод смо везали за ЕУ, коjа нам одузима Космет Циљеви хрватске политике у последњих 150 година су Хрватска очишћена од Срба, граница на Дрини и присаjедињење делова Воjводине. Сви наши политичари коjи преговараjу са Хрватском морали би да буду свесни ових чињеница. То jе стандардна хрватска политика и она се лако не мења. Академик Василиjе Крестић, коjи дуги низ година изучава историjу српско-хрватских односа, тврди да српски политичари игноришу тежње хрватске политике, те се некритички упуштаjу у разговоре о бољим односима. А ти односи, уверен jе Крестић, могу се градити само на

dubrovnik-petrova-ulica.jpg

Недељковић: Дубровник у Бановини Хрватској

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник jе одвоjен од Зетске  бановине  и  додељен  новоствореноj  Бановини  Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj одмах почео са прогонима свих оних коjе су сматрали противницима независне Хрватске. Лист Срба католика ,,Дубровник” наставио jе  борбу против хрватске хаjке на све српско и jугословенско. Уредник листа Кристо Доминковић био jе предратни члан Српског сокола и борац против Аустриjе и њених верних слугу Хрвата. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе : ,,Наjновиjи развоj прилика … метнуо jе  Дубровник у веома неприродан географски положаj, коjи га jе довео у везу са оним краjевима, са коjима никада ниjе имао, ама баш ништа, заjедничког. Дошавши у такав положаj, он jе сада изложен немилим,

Милановић у веселом и ресетованом Београду

Ниjе  прошло ни десетак дана од како jе председник Хрватске Иво Јосиповић поновио раниjи став да ће односи Србиjе и Хрватске остати на замрзнутом нивоу – jер, казао jе Иво, да би дошло до сусрета наjважниjих фактора у тим државама челни људи Србиjе, пре свих Томислав Николић, мораjу да промене нека мишљења и ставове – а у Београд jе доспео премиjер Хрватске Зоран Милановић. Изненада, мора се признати. Ко га jе послао? Јосиповић, извесно, ниjе, а ниjе дошао ни сам од себе. СВЕЧАНО КРОЗ СВОД ЕУ Хрватска првог jула ове године постаjе равноправни члан Европске униjе, а та дружина не прима у своjе одаjе оне коjи са комшиjама воде парнице или

rusija_srbija.jpg

Непоштовање према руским ослободиоцима: Жртве се игноришу, улице хероја укидају

Воjници и генерали Црвене армиjе, коjи су у Дргом светском рату дали живот за слободу Србиjе, сигурно нису заслужили ниподаштавање и негативну пропаганду, коjа се нашем народу и даље сервира из другосрбиjанске медиjске кухиње, а често и од стране државе. Зашто jе у Србиjи и данас непожељно да се jавно каже да су руски воjници имали кључну улогу у ослобођењу Југославиjе?     Због чега се и после промене власти не пониште срамне одлуке жутог режима да преименуjе улице широм Србиjе, коjе су носиле имена славних генерала Црвене армиjе? Да ли смо титоизам само заменили неолиберализмом, са циљем да се разбиjе и наjмања веза између српског и руског народа? Зашто

mirjanabobicmojsilovic.jpg

СРЦЕ ПОД ПРИТИСКОМ: Промаја и мрак

Са  закашњењем обjављуjемо текст Мирjане Бобић Моjсиловић из августа прошле године. Мишљења смо да квалитетан текст увиjек заслужуjе да се обаjви…. ЗНАМ да jе много топло, знам да jе свима лепше да буду на Ади, или на мору, уз пиво или кока-колу, знам да ниjе тренутак ни за тешку храну, као ни за тешке теме – али, ипак, jуче, 4. августа, навршило се седамнаест година откако су воjне операциjе „Олуjа“ и „Бљесак“ са лица Хрватске избрисале око 300.000 Срба, коjи су у конвоjима, оставивши све што имаjу, кренули у Србиjу. У тоj акциjи, према подацима документационо-информативног центра „Веритас“, погинуло jе или нестало 1.960 Срба, од коjих 1.205 цивила, међу њима

istorijski_projekat-srebrenica.jpg

КРАТКО ИЗЛАГАЊЕ СРЕБРЕНИЧКОГ ПИТАЊА

Већ дуже времена примећуjемо да би било корисно када бисмо располагали jедним сажетим излагањем основних чињеница у вези са Сребреницом. Више од децениjе и по од догађаjа Сребреница jе и даље обавиjена густим слоjевима магле или, како би се савременим jезиком то рекло, дезинформациjе. По лењинистичком агитпроп моделу, поруке о Сребреници  могле би се сврстати углавном у две категориjе. Прва се састоjи из  „агитациjе,“ а то значи поjедностављена прича за широке масе коjа искључуjе претерано бављење чињеницама и аргументима и свакако не охрабруjе критичко размишљање. Своди се на неуморно понављање емотивних крилатица као што су „геноцид“ и „осам хиљада стрељаних мушкараца и дечака“. Друга категориjа садржи пропагандне тезе формулисане за пробраниjу и

gornja-trebinja.jpg

Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи

У oргaнизaциjи Жупaниjскoг виjeћa српскe нaциoнaлнe мaњинe Kaрлoвaчкe жупaниje и удружeњa aнтифaшистa грaдa Kaрлoвцa и Kaрлoвaчкe жупaниje, у Гoрњoj Tрeбињи пoрeд Kaрлoвцa oбиљeжeнa je 71. гoдишњицa стрaдaњa 220 цивилa с пoдручja нeкaдaшњe oпћинe Скaкaвaц. Њих су убили устaшe нa прaвoслaвни Бaдњaк и Бoжић 1942. гoдинe. Oвaj злoчин дoгoдиo сe сaмo двa тjeднa нaкoн мaсoвнoг пoгрoмa вишe oд 1500 људи из Пркoсa Лaсињскoг и oкoлних српских сeлa. Tим oкрутним злoчинимa хтиo сe сприjeчити устaнaк српскoг нaрoдa oвoг диjeлa Koрдунa, нo пoстигнут je упрaвo супрoтни eфeкт. – Умjeстo дa сe вeсeлe Бoжићу, oни су oдвeдeни вeзaних руку у шуму Дoмaћaj луг и Липљaнскo млaђe и у њимa су пoклaни и зaкoпaни у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.