Савез сокола краљевине Југославиjе jе припаднике соколског покрета  припремао да буду у првим редовима  бранилаца отаџбине.  Зато  су васпитавали своjе чланове као будуће браниоце народа и отаџбине припремаjући их за будућа искушења. Основни циљ сокола био jе телесно здрав, морално jак, а национално свестан народ. Истицали су да jе прва жртва у Балканском рату 1912. био београдски соко Александар-Сања Живановић. (1)  Први  покушаj  напада  на  Београд  у  Првом  светском  рату  одбили  су  чланови  београдског соколског  друштва „Душан Силни”  заjедно  са  четницима  из  Танкосићевог  одреда, финансима, жандармима  и  jедном  четом  18 пешадиjског  пука (2). Према сведочанству jедног жандармериjског официра, добровољци из редова грађана дигли су поколебани дух жандарма и осталих бранилаца.

1. Увод На Западу jе уобичаjено да се за распад СФРЈ оптужуjе српски национализам. Мислим да jе потребно да прође неки довољно дуг временски период (нпр. jедан век) да би неки непристрасан западни историчар могао да утврди оно што jе од почетка заправо било очигледно, али што jе због пропаганде заташкивано: за распад СФРЈ одговорне су католичке нациjе – Хрвати и Словенци. Доказа за гореизречену тврдњу jе безброj. Један од њих jе владавина хрватског jезичког национализма. У Хрватскоj готово да нема установе коjа нема етничку ознаку („Хрватски”). У Србиjи готово да нема оне коjа га има („Српски”). 2. Између два светска рата (1918-1941) Између два светска рата све водеће политичке

Академик о српско-хрватским односима, Космету, Европи, Воjводини, Академиjи, политичарима: Циљ jе велика, етнички чиста и римокатоличка Хрватска. Своj брод смо везали за ЕУ, коjа нам одузима Космет Циљеви хрватске политике у последњих 150 година су Хрватска очишћена од Срба, граница на Дрини и присаjедињење делова Воjводине. Сви наши политичари коjи преговараjу са Хрватском морали би да буду свесни ових чињеница. То jе стандардна хрватска политика и она се лако не мења. Академик Василиjе Крестић, коjи дуги низ година изучава историjу српско-хрватских односа, тврди да српски политичари игноришу тежње хрватске политике, те се некритички упуштаjу у разговоре о бољим односима. А ти односи, уверен jе Крестић, могу се градити само на

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник jе одвоjен од Зетске  бановине  и  додељен  новоствореноj  Бановини  Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj одмах почео са прогонима свих оних коjе су сматрали противницима независне Хрватске. Лист Срба католика ,,Дубровник” наставио jе  борбу против хрватске хаjке на све српско и jугословенско. Уредник листа Кристо Доминковић био jе предратни члан Српског сокола и борац против Аустриjе и њених верних слугу Хрвата. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе : ,,Наjновиjи развоj прилика … метнуо jе  Дубровник у веома неприродан географски положаj, коjи га jе довео у везу са оним краjевима, са коjима никада ниjе имао, ама баш ништа, заjедничког. Дошавши у такав положаj, он jе сада изложен немилим,

Воjници и генерали Црвене армиjе, коjи су у Дргом светском рату дали живот за слободу Србиjе, сигурно нису заслужили ниподаштавање и негативну пропаганду, коjа се нашем народу и даље сервира из другосрбиjанске медиjске кухиње, а често и од стране државе. Зашто jе у Србиjи и данас непожељно да се jавно каже да су руски воjници имали кључну улогу у ослобођењу Југославиjе?     Због чега се и после промене власти не пониште срамне одлуке жутог режима да преименуjе улице широм Србиjе, коjе су носиле имена славних генерала Црвене армиjе? Да ли смо титоизам само заменили неолиберализмом, са циљем да се разбиjе и наjмања веза између српског и руског народа? Зашто

Са  закашњењем обjављуjемо текст Мирjане Бобић Моjсиловић из августа прошле године. Мишљења смо да квалитетан текст увиjек заслужуjе да се обаjви…. ЗНАМ да jе много топло, знам да jе свима лепше да буду на Ади, или на мору, уз пиво или кока-колу, знам да ниjе тренутак ни за тешку храну, као ни за тешке теме – али, ипак, jуче, 4. августа, навршило се седамнаест година откако су воjне операциjе „Олуjа“ и „Бљесак“ са лица Хрватске избрисале око 300.000 Срба, коjи су у конвоjима, оставивши све што имаjу, кренули у Србиjу. У тоj акциjи, према подацима документационо-информативног центра „Веритас“, погинуло jе или нестало 1.960 Срба, од коjих 1.205 цивила, међу њима