Podignimo spomenik stradalnicima genocida, od “Jasenovca” do “Oluje”. Matanović: Pomoći će i grad i država. Jovanović:Ne mamo prava na zaborav.       Akcija “Večernjih novosti” prihvaćena je sa odobravanjem – spomenik žrtvama genocida od “Jasenovca” do “Oluje”, uveren sam, uskoro će biti podignut – kaže naš proslavljeni šahovski velemajstor Aleksandar Matanović, tvorac ideje da se od zaborava otrgnu svi nevini stradalnici, od Jasenovca do “Oluje”.   – Reč sećanje trebalo bi da odjekne – kaže Matanović. – Ako spomenika ne bi bilo, tvrdiće da nije bilo genocida. Matanović je uveren da će pomoći i grad Beograd i država, ali iznad svega je važno da pomognu ljudi dobre volje iz zemlje i rasejanja.

Pozdravljajući ideju našeg proslavljenog šahiste Aleksandra Matanovića i akciju „Večernjih novosti“ da se podigne spomenik svim žrtvama genocida, Kolundžija smatra da je to prirodan dug i obaveza mlađih pokolenja, ali i simbol stradalništva koje je, kaže, Srbe pratilo „u stopu“.     – Bole me, zato, oskrnavljeni spomenici – govori pesnik koji je u zbirci „Darovi i uzdarja“ napisao i ovo: „Rušitelju moj oholi, uvek je lakše rušiti, ako ponovo oskrnaviš čeličnu ružu očeva na Mrakovici, znaj i zapamti moje će srce biti prvo zrno u redeniku i svi ćemo ko jedan na Mladenovu stranu stati – ponovo“. Kolundžija kaže da podići spomenik stradalnicima znači – poštovati sebe i poručuje: „Recite ne ratu! Ali recite

Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida (4): Dr Slobodan Čikarić: I danas me prate slike zaklanih po dubičkim selima. Avramov: Srbi su najveće žrtve       „Spaslo me što je Jasenovac bio pun. Puna dva sata čekao sam da uđem u logor. Ali, pošto je bio krcat, za mene nije bilo mesta. Da sam stigao samo sat ranije ustaše bi me, sa ostalim logorašima, poslale u krečanu. A to je značilo – smrt! Ideja proslavljenog šahiste Aleksandra Matanovića i akcija „Večernjih novosti“ da se podigne spomenik svim stradalnicima genocida je veličanstven čin i naša obaveza.“   Ovako govori profesor dr Slobodan Čikarić, jedan od naših najvećih onkologa. Bio je, kaže, sasvim

Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida, od Jasenovca do “Oluje” (3): Matija Bećković: Ako spomenika ne bude bilo, tvrdiće da nije bilo ni genocida. Savo Štrbac: Preko svojih mrtvih predaka znamo ko smo, šta smo i odakle smo.         PREVIŠE smo zakasnili sa spomenikom žrtvama genocida, pa sad ispada kao da smo to videli od drugih i hoćemo da im se pridružimo. Dok smo se mi dvoumili, drugi su podizali spomenike žrtvama genocioda koji su navodno počinili Srbi (uz pevanje pesama „Nema vrba kolko ima Srba, nema veze dobre su i breze“) – kaže za „Novosti“ akademik Matija Bećković.   On podržava ideju našeg proslavljenog šahiste Aleksandra

Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida, od Jasenovca do “Oluje” (2) Akademik Krestić: Na stubu srama su oni koji “oživljavaju” žrtve uz optužbu da kopaju stare rane       U Jasenovcu, najvećem i najstrašnijem logoru smrti u ovom delu porobljene Evrope, koji istoričari nazivaju i “srpski Aušvic”, nestalo je nekoliko stotina hiljada Srba, Roma, Jevreja i antifašista različitih nacionalnosti. – Žrtve ne smeju da budu zaboravljene – kaže akademik Vasilije Krestić. – Najmanje što možemo da učinimo za sve stradalnike, bez obzira na veru, naciju i boju kože, jeste da im podignemo spomenik. Za opomenu i nezaborav. Jasenovac je samo jedan od zloglasnih logora smrti, a Krestić smatra da bi spomenik bio podsećanje na sve

Eh da su nama ovakve nevladine organizacije… Samo pomislite šta bi bilo da neka multietniĆka NVO iz Srbije ili Srpske kaže da je srebrenički refren govor mržnje… Naravno da treba odmah društveno diskvalifikovati i javno raskrinkati svaku recipročnu budalu koja bi se usudila uopšte da usporedi jednu propagandnu intervenciju u regiji Birač, sa jednim od najgnusnijih žarišta genocida u istoriji ljudskog roda, kakva je Jasenovac. Uostalom, to je i glavni cilj nevladinih organizacija u Srbalja. Da nas dovedu u stanje svijesti da koljemo vola za kilo mesa. Kao da nas nijesu dovoljno klali u prošlosti. Stvarno je grozno ono što se desilo intelektualnoj eliti u Srbiji i Srpskoj. Posebno u