arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Ratko_Dmitrovic.jpg

Олујне године

27. септембар 2018.

Републику Српску Краjину истински нико ниjе бранио, а они што су jе водили нису били дорасли ни до месне заjеднице. Ратко Дмитровић Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. јула  2015. године. Молим да се ово што ћу споменути не протумачи као самохвала, доказивање разумевања ствари пре а не после битке, памет усклађена с временом. Ништа од тога. Ово jе само jедно подсећање из прве руке, у ове дане кад Хрвати славе а Срби тугуjу. О Краjини и „Олуjи“ jе реч. Ако се не варам, у марту, можда априлу 1990. године, свакако уочи првих вишестраначких избора у Хрватскоj, а одржани су 30. маjа, обjавио сам у НИН-у

oluja-natpis.jpg

СРБИ У ХРВАТСКОЈ Фрагменти о злочину, пљачки и етничком чишћењу

25. септембар 2018.

Приредила Љиљана Богдановић Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29.октобра  2014. године. Према документима и саопштењима избегличких и других удружења Срба из Хрватске, и ауторима Милоjку Будимиру, Јовану Каблару, Ђуру Куљанину и Милану Воjновићу. За време последњег грађанског рата из Хрватске jе протерано више од 400.000 Срба. С тим jе остварена стратегиjа хрватске политике – свођење броjа Срба у Хрватскоj на три до четири  процента. Срби у Хрватскоj до краjа 1990. године имали су статус конститутивног и државотворног народа, са потпуно истим правима као и Хрвати у Хрватскоj. Данас  су избеглице и прогнаници разасути по читавом свету, а Срби коjи су остали у Хрватскоj су на разини

bratunac-Brano.jpg

Бранислав Р. Вучетић

18. септембар 2018.

Бранислав Вучетић (1983.) jе ратни страдалник и сведок босанско-херцеговачког рата из источнобосанског села Бjеловац, краj Сребренице. Њему су муслимански воjници прво убили маjку Радоjку, а онда и брата Миленка и оца Радована 14. децембра 1992. године, док jе он сам приликом напада и покоља у његовом селу Бjеловац одведен у сребреничке логоре под контолом муслиманске Армиjе БиХ, где jе провео скоро 2 месеца, а потом размењен у Скеланима за муслиманске воjнике. Звали су га неколико пута истражитељи Хашког Трибунала и из Тужилаштва Босне и Херцеговине, али на краjу ниjе добио прилику да сведочи о ужасима коjе jе видео и преживео. Уствари, Брано Вучетић jе тако постао симбол страдања Срба у

Knez_Pavle.jpg

Кнез Павле Хрватима сачувао Истру

18. септембар 2018.

Зашто jе Југославиjа одбила споразум са Италиjом уочи почетка Другог светског рата. Београд 1941. одбио споразум са Римом о размени становништва из Истре и са КиМ Бенито Мусолини поздравља кнеза Павла и кнегињу Олгу Преузимајући власт у име краља Петра Другог, кнез Павле је био дубоко свестан европске реалности тих година, да се Версаjски систем распада и да jе Немачка постала она полуга коjа ствара нови поредак. То jе значило да у тоj констелациjи односа Југославиjа мора да пронађе своjе место. Почетком тридесетих година прилике на европскоj сцени утицале су на то да главни спољнотрговински партнер Југославиjе постане Немачка. Из архивске збирке докумената кнеза Павла с Колумбиjа универзитета, до коjе

mitropolit-petar.jpg

Митрополит Петар Зимоњић

17. септембар 2018.

Бомбе су пале на Сараjево, те не баш тако далеке 1941. године. Била jе то Страсна седмица Великог поста. Митрополит Петар jе вршио своjе свакодневне богослужбене дужности, умиривао jе народ и вjеровао да ће све бити по мjери праведних. На Велику Сриjеду, по наговору проте Стевана Петровића, митрополит Петар одлази из Сараjева у манастир Свете Троjице код Пљеваља. Циjела област jужне Србиjе али и сjеверне Црне Горе у то вриjеме па све до 1992. године била jе у саставу митрополиjе дабробосанске. По казивању очевидаца, митрополит jе дошавши у манастир био сjетан, потиштен па чак и љут на проту Стевана jер jе сматрао да jе требао остати са своjим народом у

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 17. септембар 1992. Годишњица злочина у Сердарима

17. септембар 2018.

Припрадници муслиманско – хрватске ТО у праскозорjе 17. септембра 1992. године извршили су напад на Сердаре код Котор Вароша. Убиjено jе 16 ненаоружаних српских цивила од коjи jе дио њих потом запаљен у кућама. Међу жртвама била су и дjеца од 4 до 12 година.     Крвава зора у Сердарима (ВИДЕО)   Везане виjести: Епилог крваве зоре у Сердарима ПОТВРЂЕНА ОПТУЖНИЦА ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА У СЕРДАРИМА СУТРА ПОМЕН ЖРТВАМА СЕРДАРА  

drago-ilic.jpg

Драгослав Илић: Поводом „загребачких“ комеморација

16. септембар 2018.

Након процjена о броjу жртава два највећа комплекса логора у НДХ, коjе jе изнио господин Драган Цветковић у загребачким „Новостима“, поред реакциjе у тексту „Јадовничка броjања“, доносимо текст Драгослава Илића коjи поменуту тематику посматра кроз неколико постављених питања. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 04. јуна 2013. године. Април jе мjесец, у коjем се Срби западно од Дрине кроз комеморациjе у Јасеновцу и Доњоj Градини присjећаjу времена великог страдања, холокауста и геноцидâ коjе jе над Србима и Ромима починила Независна Држава Хрватска током Другог свjетског рата. Уз мале датумске измjене тако jе било и ове године. Српско национално виjеће из Загреба учествовало jе у организациjи неколико активности тим поводом. Једна од њих jе постављање инсталациjе „Барака“ на Цвjетном

др. Ђуро Затезало

Интервју: Ђуро Затезало, аутор књиге “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”

12. септембар 2018.

У издању СКД “Просвјета”,  штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свједочења људи који су преживјели Покољ, геноцид на подручју Независне Државе Хрватске, односно на територију Баније, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свједочењима осуђених починилаца тих злочина. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 1. новембра 2015. године.) Откуд идеја и мотив за ову књигу и од када радите на њој? – Идеја за сакупљање изворне архивске и новинарске грађе појавила се давно, још док сам био

Josip_Broz_Tito.jpg

Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године

12. септембар 2018.

Усваjањем амандамана на Устав СФРЈ почело jе распарчавање Југославиjе и одваjање Косова и Метохиjе од Србиjе, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита! (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. децембра 2014. године.) 26. децембра 1968. године у Савезноj народноj скупштини усвоjени су амандмани на Устав СФР Југославиjе, коjима се шири аутономиjа покраjина и оне добиjаjу статус сличан републикама. Покраjине су добиле покраjински Уставни закон, чиме jе отворен пут готово потпуно самосталноj законскоj, извршноj и судскоj власти. Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито jе jош краjем 1946. године “поклонио” Косово и Метохиjу, као и све друге

Replika.jpg

Украден орден Јови Спајићу

12. септембар 2018.

Наши сународници су се током Великог рата и у Аустралиjи борили за слободу, али су били понижени. Српски добровољац, коjи jе у Галипољу сам уништио цео немачки штаб, одликовам Крстом Викториjа (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра 2015. године.) У ВРЕМЕ Великог рата, тек формирана држава Аустралиjа, као саставни део Уjедињеног британског краљевства, постала jе воjни савезник силама коjе су се бориле против Аустроугарске и Немачке. Аустралиjске бригаде су биле сконцентрисане на фронтовима jужне Европе. Међу њима jе била и мала чета српских исељеника са петог континента, добровољаца коjи су пошли у боj за слободу. – Био jе то период великог

Krvave_suze_Postojbine.jpg

СРБИ СУ ЖИВЕЛИ У ДАЛМАЦИЈИ И ПАНОНИЈИ још у 4. веку, када Хрвата нигде није било

12. септембар 2018.

Само поузданим траговима и доказима до истине, ма каква она била и коме год се (не) свиђала – мото jе књиге „Крваве сузе Постоjбине“, чиjи аутор jе Милорад Бошњак, новинар „Вечерњих новости“. Књига документуjе постоjање великих насеобина Срба на териториjи данашње Републике Хрватске од четвртог века хришћанске ере па све до антицивилизациjског егзодуса 1995. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 11. јула 2015. године.) Основни мотив настанка књиге jе апсолутно нетачна тврдња такозване званичне историjе да су „Срби на таj териториj почели досељавати тек уочи успостављања Воjне Краjине у 16. веку“. Такав историjски лажан а политички интересан „наук“ ђаци и данас изучаваjу. Срби

Јасеновац Фото: РТРС

Борба против „великосрпског мита“, или шта данас Хрватима значи Јасеновац

11. септембар 2018.

Поjава др Анте Старчевића (1823-1896) на хрватскоj политичкоj сцени означила jе почетак озбиљних невоља за српски народ на териториjи некадашње Воjне краjине. Оваj дипломирани теолог са почасним звањем доктора мудрословиjа (филозофиjе) и несуђени професор математике на Лицеjу у Београду, коме су родитељи били покатоличени Срби, изградио jе своjу политичку кариjеру управо на мржњи према српском народу (не каже се без разлога да jе потурица гори од Турчина), коjи jе, описао као “реметилачки опструктивни фактор”. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 31. октобра 2015. године.) Пише: Војислав М. Станојчић Када су Турци поразили хрватску воjску на Крбавском пољу, а земља на границама према турским

momcilo-gavric-m2.jpg

Српска судбина: Побио му све Шваба, а он постао најмлађи каплар на свету!

8. септембар 2018.

Србиjо, учи се шта значи родити се, живети, трпети и волети као Србин уздигнуте главе и храброг срца. Истинита прича о малом Српчету коме су Швабе побиле све само зато што су српског рода и његовоj храбрости и снази да упркос свему преживи и опстане као Србин! (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. септембра 2010. године.) Са 10 година пешке jе прешао Албаниjу, учествовао jе у пробоjу Солунског фронта где jе рањен, а воjвода Живоjин Мишић га jе у 12 година унапредио у чин поднаредника. Пре више од девет децениjа завршен jе Први светски рат у коме jе као воjник учествовао и Момчило Гаврић.

Kremna-Prnjavor.jpg

ПОКОЉ У СЕЛУ КРЕМНА КОД ПРЊАВОРА 16. децембра 1941. – Пише: Бојан Милијашевић

8. септембар 2018.

Злочин коjи jе у сjећању народа нашег краjа скоро изблиjедио, злочин коjи памти jош само неколицина. Први штури записи о овом злочину су се поjавили тек 40 година послиjе покоља и о њему су знали само мjештани. Данас, 69 година послиjе, ово jе тек други помен злочина. Ово jе наш допринос да се овакве ствари не забораве и да се не понове. То дугуjемо свим нашим мученицима. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. септембра 2010. године.) 16. децембра 1941. године, два дана пред Никољдан, усташе из Прњавора долазе на Вучиjак и уз помоћ Мађара, коjи су тада насељавали Вучиjак и ту држали

siptarski-zlocini.jpg

Џамија на згаришту

5. септембар 2018.

Записи о арбанашким злочинима над Србима. За време окупациjе отето jе више од 400 Србкиња. Муслиманска верска заjедница, у коjоj су апсолутну већину чинили Шиптари, ниjе се тим поводом оглашавала. Део свештенства био jе политички пасиван, али се мало њих залагало за верску и националну толеранциjу и изjашњавало против пљачки и убиjања. Имам Рам Затрић, из Истока, у проповедима jе позивао вернике да не учествуjу у нападима на насељеничка села и да помажу протераним породицама, Мула Ахмет, из Томанца, остао jе упамћен по подршци и помоћи коjу jе пружао Србима. Пример Буjанца код Липљана. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 5. avgust 2016. године.) Оваквих

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Воз ужаса

Кућа Пере Вукића „Кућа сабласти“ Свуда иста слика: мртви већ при отварању

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА