arrow up
Небојша Тојагић

Небојша Тојагић – зато је ово и моје Јадовно!

Моји преци некоћ насељаваше предјеле око Грачаца. На њихову, па и моју срећу, ти предјели  су источно од Грачаца гдје усташка нога тих љетних дана ратне 1941. године није закорачила или што је тачније, није се усудила да закорачи. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. марта  2016. године. Да су власти НДХ остале дуже у Грачацу сасвим је извјесно да би крвници закуцали и на њихова врата. Да није тога, имена мојих предака налазила би се на пожутјелим и можда заборављеним списковима жртава или Јадовна, или Тучића, или неке друге јаме… Командант Италијанске Друге армије, генерал Марио Роата, у својој књизи „Борба

На_путу_у_логор.јпг

Не зна народ куда иде

На путу у логор По насипу уз Саву куљале су непрегледне масе жена, деце, сељака у босанској ношњи. Маса се полако мицала према логору и крај им се није могао сагледати Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 12.  новембра 2015. године. Од непрекидних ужасних утисака, мрцварења и мучења, који су у вртоглавом темпу надирали у мозак, отказао је наш апарат за примање. Наступило је ново обољење: нарочито душевно стање, „ступуроза”. Што смо ми сада? У нас мањка нормални одраз збиље? Душевна кадаверизација! То је и био циљ фашизма! Још се наши побијени другови ту пред нама грче и трзају… Ми их тупо гледамо.

Дусан_Фронтал.јпг

Јадовно није јама, већ увод у Јасеновац

Велику причу о страдању у Јадовну нису откриле и обзнаниле институције којима би то требала бити дужност, већ појединци и удружења, својим новцем и великом енергијом Предсједник УГ Јадовно 1941., др Душан Басташић Разговарао: Жељко Свитлица Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. септембра 2015. године. Шокантно је и општедруштвено поразно само сазнање, да већина Срба данас не би знала ама баш ништа рећи, када би их питали: Шта је Јадовно? У питању је комплекс логора смрти на потезу Јадовно – Госпић – Паг, у којем су власти Независне Државе Хрватске  1941. године за 132 дана убиле и у море или крашке јаме побацале

Новак_са_супругом_Хајом.јпг

Исповест Јеврејина из САД: Ућуткивали ме чим поменем усташе

Дени Новак, Јеврејин из САД, о снимању филма о стратишту на Пагу у Хрватској: Уколико су заиста католички верници, треба да прочитају десет божјих заповести, посебно ону која каже: “Не убиј!” Новак са супругом Хајом, поред једне од јама у које су бацане жртве Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра 2015. године. СПРЕМАО сам се да говорим на месту страдања моје породице, када сам видео да нам се приближава човек са дететом. Држао сам слике мајке и тетке у рукама, а он је почео да виче: “Овде се ништа није догодило! Одлазите! Идите сместа!” Овако о својим помешаним осећањима за “Новости” прича

Устасе_у_Јадовну.јпг

У Јадовну убијено 38.000 Срба

Српска удружења чувају од заборава злочине усташа почињене током Другог Светског рата на простору НДХ   Усташе у Јадовну Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. септембра 2016. године. У КОМПЛЕКСУ усташких логора Госпић-Јадовно-Паг убијене су најмање 40.123 особе, од којих чак 38.000 Срба. Подсећањем на ове стравичне злочине желимо да се они не забораве и да се никад више не понове, а уједно желимо да направимо превенцију новог геноцида над Србима, каже у разговору за “Новости” председник Удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке др Душан Басташић. Злочини усташа из 1941. године ових дана су поново били у фокусу јавности кад је израелска ТВ екипа

27_ф1.јпг

Давид у јамама голијата

Казивање Бранка Цетине, јединог преживелог из једне од јама у Јадовну У свету је мало позната чињеница да су Србе и Јевреје у Југославији, за време Независне Државе Хрватске, хрватске усташе убијале и мучиле, бестијално се иживљавајући на начине који прелазе моћ људске имагинације. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 12. фебруара 2016. године. Повезане Јевреје заједно, или са Србима, у реду од шест до осам људи и жена, доводили би до јама, а затим би прву двојицу или тројицу у низу ударали пијуцима, гвозденим полугама и маљевима. Кад би ови клонули, повукли би и остале повезане у бездане усташког пакла. „Убити без

Страдање породице Мићевић из Мостара 1941.год.

Одлучио сам се да ову тужну причу о сатирању и уништењу моје породице 1941. године почнем о порјеклу мојих предака и времену када су бјежеци пред турским зулумом дошли у кршевиту Херцеговину. Презиме Мићевић први пут се помиње у Мостару почетком деветнаестог вијека. Казивања говоре да је неки наш предак, Мићо Ковачевић, отишао са Бањана због терора и угњетавања османлијских власти,  и да се доселио у Мостар. Ради  своје, и сигурности породице, промијенио је презиме у Мићевић. На породичном гробљу у мостарском насељу Опине, има гроб мог чукун-дједа Марка који је родјен 1815.год.,а умро 1879.год. и он је први рођени Мићевић, од оца који са некад презивао Ковачевић. Напомена редакције

Трибина_слика.јпг

Басташић: Заборављен дио нашег историјског искуства из периода НДХ

Погледајте излагање Душана Ј. Басташића на трибини: „Зашто негујемо културу заборава?“ Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. октобра 2015. године. Политика потискивања сјећања, настављена је и након посљедњег рата због такозваног развијања добросусједских и «пријатељских» односа, али је тај изговор апсолутно неприхватљив за потомке и поштоваоце српских жртва. „Скоро је заборављен тај дио нашег личног, породичног, националног историјског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, који је јако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас разумијемо ко смо и шта смо“, рекао је Басташић на трибини, која је одржана на Факултету политичких наука у Београду. Тема трибине био је геноцид почињен над српским народом на подручју

Симо Брдар – „Најлонска Гробница“

По завршетку Другог свјетског рата, побједом антифашистичке коалиције, на мјестима масовних злочина геноцида, у концентрационим логорима сачувани су аутентични објекти и документи и основани меморијални музеји и спомен подручја (Аушвиц, Дахау, Треблинка, Маутхаузен и др) и то не само у земљама антифашистичке коалиције, већ и у земљама агресорима у Другом свјетском рату. Ове значајне музејске институције, цијењене и посјећене, својом тематиком и оригиналном грађом, не само да подсјећају и упозоравају, него и објашњавају узроке и посљедице геноцида тоталитаристичких режима. Захваљујући кроатоцентричној политици бившег комунистичког режима, на територији бивше СР Хрватске послије Другог свјетског рата уништени су аутентични објекти и локалитети усташког геноцида над српским народом, па је таква судбина задесила

Кроз дечји логор Јастребарско, у периоду од 12. јула 1942. до 26. августа 1942. прошло је 3.336 деце, од тога више од 2.000 са Козаре

Преносимо: Кукала нам мајка овако паметним – Пише: Милорад Вучелић

Пре тридесетак година нашао сам се у једном селу на Козари. Разлог је био више него потресан. Једна девојчица из логора у Јастребарском, тада већ славна и лепа жена, после дугог трагања, пронашла је своју преживелу родбину и вратила се у место у коме се родила. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. марта 2016. године. Преживела је конц-логор и као покрштено и усвојено дете наставила је да живи, да се школује, успела је да направи значајну уметничку каријеру, и да постане славна. Сусрет је био дирљив, навирале су поред суза и сећања на убиство њене мајке, погибију њеног оца, и на разне ужасе усташких

Похорине.јпг

Фељтон 3. дио – Не ори тамо – тамо су клали!

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приједора у октобру 1942. године, када су у једној ноћи, без испаљеног метка, убијена 342 житеља села, међу којима 226 дјеце. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра  2015. године. Похорине, једно од стратишта у Великом Паланчишту, у коме је у Другом свјетском рату страдало је 536 становника српске националности, или половина од укупно 1.080 становника. Читави засеоци били су спаљени, а бројна огњишта у потпуности угашена.  На пет мјеста у Великом Паланчишту, на којима су усташе поклале мјештане, до октобра прошле године, значи

Мученици

Босанска крајина у Другом светском рату(5)

До јесени 1941. године свих 9 епархија Српске цркве које су се задесиле на територији Независне Државе Хрватске остале су без својих канонско постављених архијереја. Уочи рата се преставио у Господу Епископ пакрачки Мирон Николић, а са територије НДХ су протерани епископи: зворничко-тузлански Нектарије Круљ, захумско-херцеговачки Николај Јокановић (упокојио се 1943. године). Од последица нечувене тортуре подлегао је повредама нанетим од усташа, на територији Недићеве Србије, прогнани Митрополит загребачки Доситеј Васић. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. марта 2016. године. Усташе су извршиле сурова убиства над Митрополитом дабробосанским Петром Зимоњићем, епископом горњокарловачким Савом Трлајићем и епископом бањалучким Платоном Јовановићем. Епископ далматински Иринеј Ђорђевић

Злочин над српским цивилима

Заборављени злочин „Вукова“ из Сиска

Пише Милена Милетић Притиснуто захтевима процеса прикључења ЕУ, хрватско правосуђе је коначно отворило „случај Сисак“ и покренуло истрагу, иако сам случај води до самог врха ХДЗ-а и државе Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. априла 2016. године. „Доводили су их на основу спискова Брајковића из ХДЗ-а… Најчешћи извршитељ ликвидација је био Драго Бошњак. Кад је он био са заробљеником у котловници, гдје је била мучионица, никад ме није пустио да сиђем ондје. Након што би завршили, полумртве људе су старом полицијском марицом одвозили на ликвидацију, а леш би бацили у Саву. Кад бих сишао у котловницу, све је било крваво…“, причао је пре

Манастир Рмањ

Босанска крајина у Другом светском рату(4)

Српска православна црква на подручју Босанске крајине дуго је осећала ране и ожиљке из времена Другог светског рата. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. марта 2016. године. Према званичним подацима из 1970. године, део данашње Епархије бихаћко-петровачке који је тада био у саставу далматинске епархије (Дрвар, Босански Петровац, Грахово, Гламоч и Ливно) имао је 13 цркава које су 25 година након завршетка рата биле у огоретинама и рушевинама (Крњеуша, Вођеница, Јањила, Буковача, Колунић, Бастаси, Врточе, Пећи, Босански Тишковац, Ваган, Камен, Кулен Вакуф и манастир Рмањ). Обновљено је тек пет храмова, у Спасовини, Трубару, Пеуљама, Гламочу и Рорама. Интересантно, да је уочи „Маспока“ и

Босанска крајина у Другом светском рату(3)

Кулен Вакуф, варошица јужно од Бихаћа, знана из српске епске поезије и као посед муслиманске спахијске породице Куленовића.Српски Хомер Филип Вишњић овековечио је тугу Кулинове љубе као почетак новог доба и заласка османске власти на Балканском полуострву. Када се само прође кроз ову, иначе симпатичну варошицу, навиру стихови учени још у гимназијским данима: „Нити иде Кулин капетане, нити иде нити ће ти доћи, рани сина, пак шаљи на војску Србија се умирит не може!“ У Кулен Вакуфу данас и нема православних, иако постоји православна црква, која је паљена 1941. године и у последњем рату 1995. године. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.