Наше муке ће остати вечно и лутати светом као оркан, коjи се никад смирити неће, док се злочинци не казне Прва миса фра Томислава Филиповића-Маjсторовића (фра Сотоне), касниjег наjокрутниjег кољача. Десно jе фра Звонко Липовац, такође усташки кољач Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра  2015. године. Дуге минуте шутње су пролазиле. Ужасне минуте. Сакрио сам лице рукама и почело ми jе нешто шаптати. „Сваке секунде, сваке десетине секунде jаукне смртно рањено диjете, маjка, и она маjка што под срцем носи чедо своjе. Сваке секунде врисне смртно рањен младић, старац. Сваке секунде прсну десетине лубања, сиjеваjу сjекире, ножеви, брадве. Сваке секунде прскаjу мозгови

„Стаза смрти” – преко Саве je Градина, a десно кућа Пере Вукића Не употребљаваjу ватрено оружjе да се не би чуло. У томе су фашисти нашли већу предност за скривање страховитих масовних злочина Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. новембра 2015. године. Усташе су говориле сељацима: – Идете на запис у канцелариjу, дезинфицирати се, окупати, na онда у село. Енo, видите тамо преко, a оданде ћемо вас раселити no Славониjи. Преко Саве je царевала гробна тишина и заиста су се видjеле куће. Нетко je ударао шаком no дашчаноj прегради. Прелазите! Што приjе овамо! Пожурите! Знамо што то значи. Осjетисмо непосредну опасност. Одмах

Не можемо се отети ужасном осећаjу нашег страшног пораза у Јасеновцу. Сатерани иза жице, гледамо покољ свог народа и не можемо му помоћи Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. новембра 2015. године. Изнад мог бокса „бубњање”. Као у Африци и ми се овдjе споразумиjевамо „бубњарским” знаковима. Зову ме опет хитно у „Људоловку”. Већ сам се згурио, jедва ходам, али кад би усташе знале, колико jе у мени изливене жучи од мржње, жива би ме пекле. Чини ми се да ме jош само та мржња одржава у животу и да ме покреће. „Да ми jе само дочекати и видjети обjешене разбоjнике!” Јами, болан,

Логораши граде зид око логора (Фотодокументациjа Политике) Језик ми jе био сух, завезан, а мозак празан, док ме само нека ватра палила по утроби. Једе ме, ждере ме и гризе ватрени отров муке, очаjа, мржње, биjеса и туге. Ужас немоћи, што нисмо у стању сприjечити беспримjерне злочине. Паклене нас муке сапињу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра 2015. године. У болницу улети наш друг Брнчић страховито блиjед. Како се усуђуjеш? – Сви су били узнемирени његовом храброшћу. Почело jе клање, маљевање и брадвање. У тили час ликвидирали су двиjе тисуће. Не чуjу се врисци, само покаткад дjечjи плач! Вjешто их убиjаjу.

Чим скелеџиjа Мита превезе 200 људи, деце и жена, као да у земљу пропадну. Нестане их без трага и гласа.   Даниjел Озмо: Јасеновац – Улаз у Пакао, официрско насеље, ходник маљева и скела Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. новембра 2015. године. Масе се помичу, голема их фашистичка змиjа по реду гута у Градини! Вjетар подиже прашину и замути хоризонт тамо према Кошутарици. Кроз лаку су се маглицу мицале шарене групе људи са црвеним, биjелим, црним и модрим одиjелима босанских сељака. Носећи у нарамку дjецу, маjке су, осим тога, jош водиле иза себе двоjе, троjе и четверо дjеце. Вукле су их

На путу у логор По насипу уз Саву куљале су непрегледне масе жена, деце, сељака у босанскоj ношњи. Маса се полако мицала према логору и краj им се ниjе могао сагледати Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 12.  новембра 2015. године. Од непрекидних ужасних утисака, мрцварења и мучења, коjи су у вртоглавом темпу надирали у мозак, отказао jе наш апарат за примање. Наступило jе ново обољење: нарочито душевно стање, „ступуроза”. Што смо ми сада? У нас мањка нормални одраз збиље? Душевна кадаверизациjа! То jе и био циљ фашизма! Још се наши побиjени другови ту пред нама грче и трзаjу… Ми их тупо гледамо.

По завршетку Другог свjетског рата, побjедом антифашистичке коалициjе, на мjестима масовних злочина геноцида, у концентрационим логорима сачувани су аутентични обjекти и документи и основани мемориjални музеjи и спомен подручjа (Аушвиц, Дахау, Треблинка, Маутхаузен и др) и то не само у земљама антифашистичке коалициjе, већ и у земљама агресорима у Другом свjетском рату. Ове значаjне музеjске институциjе, циjењене и посjећене, своjом тематиком и оригиналном грађом, не само да подсjећаjу и упозораваjу, него и обjашњаваjу узроке и посљедице геноцида тоталитаристичких режима. Захваљуjући кроатоцентричноj политици бившег комунистичког режима, на териториjи бивше СР Хрватске послиjе Другог свjетског рата уништени су аутентични обjекти и локалитети усташког геноцида над српским народом, па jе таква судбина задесила