Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 14

Календар геноцида: 19. јун 1941. Годишњица страдања Срба у Лици

19. јун 2022.

На данашњи дан отпочело jе страдање Срба са подручjа Доњег Лапца. Почео је ПОКОЉ, злочин геноцида над Србима од стране НДХ. Зграда основне школе, Доњи Лапац, у подруму мучилиште и губилиште српског становништва од 19. jуна до средине jула 1941. Јама на планини Кук. Једна на успону цесте Доњи Лапац – Удбина, удаљена од цесте 80 метара, и друга на Јавнику, изнад села Ораховац. Покољ Срба 19. и 26. jуна 1941. С мjеста злочина побjегао Воjислав Милеуснић. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас

Коњиц 1992. – Злочин чека казну

15. јун 2022.

Петнаестог jуна 1992. године у спортскоj дворани „Младост“ на Мусали у Коњицу од двиjе минобацачке гранате погунило jе 13 заробљених српских цивила коjи су у оваj обjекат доведени након што су припадници муслиманских и хрватских jединица све мушкарце из српских села, Доње Село, Брадина, Брђани и Бjеловчина насилно привели у логоре Челебићи и спортску дворану „Младост“. Од минобацачких граната, када су Муслимани пуцали из топа у дворану са оближњег брда, док jе у дворани било преко 200 заробљених Срба ,jедан броj логораша jе погинуо на лицу мjеста, док jе jедан дио рањен и пебечен у медицинске установе у Коњицу. Према свjедочењима , сви су уз страшне муке подлегли ранама, jедан

Пјесма Ђурђевдан настала је у возу за Јасеновац

6. мај 2022.

Тог Ђурђевдана jе циjели свемир плакао над судбином српске неjачи. Крволочне хорде и наоружана багра испратила jе у казамат обичан недужни народ. Други свjетски рат jе био ноћна мора за циjелу нашу земљу. Ни на jедном педљу ниjе било лако а Сараjево jе и тада пониjело изузетно тешко ратно бреме. Таj град jе и у овом случаjу искрварио због сваког зла и сваке мисаоне настраности свих крвника без обзира на коjу су се страну Богу окретали. Од самог почетка сукоба, усташе су хапсиле српски народ. Због сурових прогона Срби су почели бjежати из Сараjева. Уточиште су налазили на сусjедним планинама или пак у Србиjи. Наравно, одређен броj људи jе остао

Априлске жртве 1941. године – попис

29. април 2022.

Априлске жртве Покоља 1941. године са подручја тадашњег Котара Грубишно Поље. Попис је преузет из књиге Др Ђуро Затезало: Јадовно – Комплекс усташких логора 1941., издавач Музеј жртава геноцида, Београд, 2007. БРЗАЈА (5) Гегић Адам, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Ребић Миле, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Совић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Спајић Раде, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Трбојевић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. ВЕЛИКА БАРНА (127) Бабић Адама Андрија, 29 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Бабић Андрије Павао, 46 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу.

Гдје леже кости коларићких мученика?

25. април 2022.

Да ли пуком срећом, Божјим провиђењем или нечим другим МИЛЕНА КРЕСОЈЕВИЋ (тада удана Вукобратовић, рођ. Кесер, 1919.) са својом двогодишњом кћерком ДРАГИЦОМ преживјет ће покољ у цркви Свете Петке на Коларићу. Често сам знао са њом проћи покрај рушевина ове древне цркве подигнуте још 1804. године. Кад се 1945. удала за мога ђеда НИНКА КРЕСОЈЕВИЋА, који је уз мог оца једини преживио рат. Добила је у виду отпремнине од фамилије Вукобратовић гдје је била удана, комад земље коју су звали “Њивица”. Налазила се уз на дијелу гдје се пут за Леденик почне стрмије пењати, са његове лијеве стране, и ту смо често гонили напасати краве. Моја баба, још увијек жена

ПРЕНОСИМО: Крвави браник православља – интервју Лазар Лукајић

13. фебруар 2022.

Запад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, наjстрашниjег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ, истовремено упорно инсистираjући на “случаjу Сребреница“. Заиста се тешко може схватити то децениjско прећуткивање у “староj, доброj, слободољубивоj“ Европи, када су у питању Срби. Јевреjски народ jе сложно, и без зазора, говорио о своjим жртвама, jер их поштуjе. И сада Јерменски, мада jе малоброjан; и ни од кога Јермени не стрепе. У расветљавању ужасних година за српско православно становништво током Другог светског рата у поменутим (сада “сувереним“ и “демократским“) државама велики допринос дали су истински прегаоци, неуморни историчари, писци, истраживачи… Један од њих jе и мр Лазар Лукаjић,

Како сам преживео »новосадску рацију« – Иван Ивањи

10. јануар 2022.

Иван Ивањи рођен jе 1929. године у Зрењанину. Књижевник jе и преводилац. Родитељи, обоjе лекари, Јевреjи, убиjени су 1941. године, а он се спасао бекством код рођака у Нови Сад. Ту jе ухапшен у марту 1944. године, после чега jе био заточен у концентрационим Логорима Аушвиц и Бухенвалд до априла 1945. године. ЗА ВРЕМЕ „НОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕ“ ПОЛИЦАЈЦИ СУ ДОЛАЗИЛИ И У СТАН МОГ СТРИЦА, ГДЕ САМ ТОГ ЈАНУРА 1942. ГОДИНЕ БОРАВИО. ПОЛИЦАЈЦИ СУ УГЛАВНОМ БИЛИ УЧТИВИ, А ЖАНДАРИ УБИЦЕ. ПИТАЛИ СУ КО ТУ СВЕ ЖИВИ, ПОГЛЕДАЛИ ЛЕГИТИМАЦИЈЕ, ЗА ДЕЦУ – СТРИЧЕВЕ СИНОВЕ И МЕНЕ – БИЛА ЈЕ ДОВОЉНА ЂАЧКА КЊИЖИЦА. КАД СУ ДРУГИ ПУТ ДОШЛИ, ЗАВИРИЛИ СУ И У ПОНЕКИ

Ето Боже преко воде…

10. јануар 2022.

(или- Божић дође, а ми о’ђе…) Тешко jе данас дочарати осjећаj радости, весеља, узвишеног полета и љепоте прослављања Божића у Пребиловцима приjе и послиjе Другог свjетског рата. Mного тога се промjенило, усљед рата и других догађања коjи су нас отргли од села. Промjене, можда за ову причу и битниjе наступиле су раниjе, када се мало ко надао посљедњем рату и егзодусу. Оне су биле у начину живота коjи jе постаjао лакши и удобниjи, али са другим обавезама, коjе су допринjеле губитку многих дотадашњих вриjедности. Што jе било више плата, пензиjа, диплома, телевизора, машина, возила, зараде на пиjаци- било jе и мање времена за себе и друге, за рођаке и комшиjе, село

Независна Држава Хрватска: Најбоље чувана тајна Ватикана

30. новембар 2021.

Почетком јуна 2011. римски папа Бенедикт Шеснаести посетио је Хрватску, дајући подршку њеном путу ка Европској унији и позивајући је да и даље остане верна Ватикану, борећи се за хришћанске вредности. Одушевљено дочекан од преко 3оо ооо Хрвата, папа није пропустио да успут помене квислиншку творевину, Независну Државу Хрватску, као инструментализовану од фашизма и нацизма (ниједном не помињући 7ооооо жртава усташког концлогора Јасеновац, које су страдале зато што су биле Срби, Јевреји и Роми, као ни улогу преко 1ооо римокатоличких жупника, фратара и часних сестара, који не само да су подржавали Павелића и његове монструме, него су и активно учествовали у покољима недужних људи ,као „заклете усташе“.) Млако се ограђујући

РТРС – 20. октобар 2011. – Репортажа о страдању Срба 1941. у јами Равни Долац, Ливањско поље

7. новембар 2021.

У селу Руjани, између Ливна и Грахова, 20. октобра 2011 jе, поводом Покрова пресвете Богородице, служена литургиjа и парастос српским мученицима коjи су страдали у jами Равни Долац у вриjеме Другог свjетског рата. У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су на Огњену Мариjу 30. jула 1941. године, а спасени на Усjековање главе Јована Крститеља, 11. септембра. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму, а jедна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, коjа живи у селу Губер код Ливна, присуствовала jе данас литургиjи и парастосу. Још jе жива и Милица Маљковић,

Запис о топониму Ћирина кућа

5. новембар 2021.

На великим географским картама, чак и на оним воjним што их зову специjалке, топоним Ћирина кућа у атару села Пребиловци узалуд ћете тражити. Нема га ни у историjским књигама. То jе jедан од десетак топонима на подручjу Пребиловаца коjи су име посудили или од имена или од презимена људи овог старог насеља. Сухића или Екмечића градина, топоними коjих има на картама, свjедоче поред осталог о старости насеља на подручjу данашњег села Пребиловци. Топоним Ћирина кућа постоjи у памћењу људи. И ваљало би слово о овом топониму прениjети из памћења људи у књиге коjе имаjу амбициjу да младе нараштаjе, што расту на том парчету земље коjи зову “вериге свиjета”, поуче шта се збива са човjеком и

(НЕ)ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН НАД ЦИВИЛИМА

26. октобар 2021.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора, у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. – Музеj Козаре Приjедор за своjих шест децениjа постоjања по први пут jе приредио изложбу доминантно посвећену страдању цивила у Другом свjетском рату назвавши jе “Година страдања – 1942”. Виши кустос историjске збирке овог музеjа Ведрана Адамовић каже Срни да се не може са сигурношћу тврдити зашто се тек сада по први пут

Рапорт каплара Гаврића

24. октобар 2021.

Рат jе државни посао. Воде га армиjе и масе. У њему нема места за поjединца, за његове разлоге и судбину. Са друге стране, ратови се памте и као поjединачне трагедиjе и хероjства. Судбина, ратна и животна, осмогодишњег дечака Момчила Гаврића из села Трбушница код Лознице, обjединила jе све парадоксе и апсурде рата. Један, за велике државне разлоге, небитан мали живот споjио jе у свом траjању бол и несрећу, храброст и решеност да се стигне до часног краjа. Леополд фон Бертхолд, министар спољних послова Аустроугарске, издао jе налог да 28. jула 1914. телеграм о обjави рата Србиjи буде послат обичном поштом у Београд. Како су све државне установе биле евакуисане, телеграфисти

На данашњи дан у Марсеју убијен краљ Александар

9. октобар 2021.

На данашњи дан приjе 87 година у Марсеjу, у Францускоj, убиjен jе српски краљ Александар Први Карађорђевић. Краљ Александар Први Карађорђевић убиjен jе приликом државне посjете Францускоj, у коjу jе отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке. Заjедно са њим 9. октобра 1934. године убиjен jе и француски министар иностраних послова Луj Барту, док jе атентатор, Владимир Георгиjев Керин, звани Владо Черноземски, погођен са више метака у тиjело, исjечен ударцима сабље и линчован од гниjевне масе. Права верзиjа трагичне судбине краља Александра, коjи jе био стуб jединствене државе jужних Словена и новог европског поретка на jугоистоку Европе, остала jе неразjашњена. Многи историчари и познаваоци тог времена тврде да

ГОДИШЊИЦА ПОКОЉА ПРЕБИЛОВЧАНА У МОРИНОМ ОТОКУ

14. август 2021.

На локалитету Морин оток, близу старог моста на Брегави, у ноћи 14/15 августа 1941, заклано jе преко 50 Пребиловчана. Они су се на позив и обећање о амнестиjи предали усташама, утучени сазнањем да су им породице страдале у Шурманачкоj jами. Били су то углавном одрасли људи, са своjим синовима и унуцима. Тако се ту, поред моста на Брегави из XI века, угасило више пребиловачких огњишта. После мучења у сеоскоj школи, пешачили су везани 2,5 километра, да би им ту, главе одсекао Циганин Ибро Мехић, ковач из Тасовчића. Главе су закопане у jедну, а тела у другу рупу. Мехић, коjи jе због овог злочина одлежао неколико година у Зеници, после jе