arrow up
имг_0031.јпг

Усташки логор на Пагу (2) ИЗВЈЕШТАЈ ПОРУЧНИКА САНТА

Загребачки „Вечерњи лист“ сриједом, од 14.5.1975. до 4.6.1975. у четири наставка објавио је фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг. Фељтон је настао из разговора  са Антом Земљаром у чијој се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци који су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дјела сазнању истине о овом страшном мјесту геноцида  над Србима и Јеврејима  отјелотворен је и у наставцима које вам представљамо. За свега три мјесеца усташке владавине на Пагу 1941. године у логору „Слана“ поубијано је 10 до 15 тисућа људи. Талијани који су након разграничења с Павелићевом НДХ окупирали Паг открили су након одласка усташа масовне гробнице невиних људи. О

Тезак_физицки_рад_брзо_је_ломио_и_најсназније_затоценике.јпг

Платно за прикривање усташких злочина

Чим заточеници спазе долазак усташа, Сатлер одмах вади плахте и за пет минута прекривени су и болесници и мртваци. Црни прах прави се карбонизирањем животињских костију, исто онако као што наши „угљенари” пале угљен у шуми. Дрвени угљен није био заправо лошији од овога од костију. Тај угљен прави неки Жидов, емигрант из Аустрије, који је тамо некад био власник фармацеутске индустрије. Човјек се запослио, хвата се и за паучину да спаси живот, да постане „користан”. Ако пратиш развитак болести тих људи, онда видиш и њихову психологију. Сутрадан долазе у амбуланту ти исти, а и нови, с прољевима. Њихов се изглед нагло погоршао. Лијек није помогао. Нагло мршаве, колобар се

дара_бановиц.јпг

Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год.

У пријеподневним часовима 20. октобра 1942 године , на дан светих мученика Сергија и Вакха (Срђевдан) , наишла је есесовска војска на подручје скоро цијелог села Велико Паланчиште , затим већег дијела села Мало Паланчиште и дијела Јеловца које граничи са Великим Паланчиштем и покупила сво становништво без обзира на године узраста и сакупила код засеока Вучковићи у Великом Паланчишту. У поподневним часовима истог дана дошла је једна јединица усташа која је преузела сав сакупљени народ ос есесоваца који су се затим повукли на фронт. У предвечерњим часовима 20 октобра , дакле, истог дана, усташу су извршиле раздвајање мушкараца преко 15. година на једну страну , а жене и дјецу

светозар-ливада1.јпг

ЛИВАДА: Степинац је био поклоник усташке идеологије и најдрагоценији стуб Павелићевог усташког режима

Алојзије Степинац је био један од најужаснијих свештеника у бискупијама папе Пија XИИ. Ја сам један од ретких који је прочитао Степинчев дневник који, узгред, никада није штампан, нити ће икада бити објављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада. Зашто је Степинчев дневник и данас у рукопису? Зато што је Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада тај дневник неће бити објављен јер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату који је страдао због својих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? Чувена је његова изјава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали у истом лонцу и јуха би се раздвојила“ или

Комшија ме води у логор

Одведе мене мој комшија, онај што је прије шест дана сипао усташама ракију из оне зелене пљоске кад смо Јованка и ја престрављено и парализирано гледали у цијеви усташких пушака, а Далматинац Маријан, који нас је познавао пар мјесеци, расправљао се са усташама. Био је сам почетак октобра ’42. Љеса је отворена откако сам јутрос туда изашао из дворишта. Краве пролазе љесу, прелазе велику башчу, па другу љесу и скрећу у шталу. Ја сам некако мало заостао, кад, прије него што ћу скренути према шталским вратима да повежем краве, из наше куће изађе Пепа Моћник. Врата куће су широм отворена. Оба крила. У кући се према свјетлу прозора виде неки

комеморативни-скуп-з-с16.јпг

Видео: Грубишно Поље – 28. ИX 2012. – парастос и комеморација

Грубишно Поље – Прије 11 година У Храму Светог великомученика Георгија са почетком у 12.00 часова служен је парастос. Други дио сабрања одржан је на бившој жељезничкој станици у Грубишном Пољу гдје је обављено полагање вјенаца и обраћање званица, након чега су учесници обишли и стратишта на Трандлеровој дјетелини и у Кишовом (Киселовом јарку. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра 2012. године.) Крајем септембра 1942. године почела је непријатељска офанзива на Билогори у којој је учествовало 5.000 хрватских усташа, домобрана и Нијемаца. У Грубишном Пољу је 28. септембра 1942. године убијено је 69 људи, у Малом Грђевцу 62, Сибенику 87, Великој Ператовици

Геноцида над Србима нема у читанкама

У својој књизи посвећеној страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила је искључиво страна документа и открила драматичне али и деценијама заташкаване размере злочина над српским народом. Двотомна књига „Геноцид у Југославији од 1941-1945. и 1991. године“, професора др Смиље Аврамов, додатно је „узнемирила“ присталице теорије о штетности помињања злочина, нарочито геноцида над Србима. Књига се ослања искључиво на писана документа из архива и института страних држава, и бави се не само геноцидом над Србима, већ и проблемом његовог прикривања. Открива имена земаља чије су обавештајне службе играле двоструке игре, оних које су заменом теза оптуживале друге државе за све што су оне чиниле. У том контексту,

Зорица и Вукашин

Истина мијења поглед на живот и смрт

„Па, ти само идеш по тим логорима“, рекоше ми, кад сазнаше да опет идем на ходочашће. „Дуг прецима“, изненађена одговорих кратко, без размишљања. „Нема мира док се ствари не поставе како треба“, додах, сабравши се мало. Пише: Зорица Ђоковић Какви су то логори, шта ли је то што човјека вуче да тражи и иде у те забити, врлети и бездане, толико времена након што се збило, читав један људски вијек послије, људски вијек отет на нељудски начин – довољно за бол. Каква су то мјеста која скривају зло, као да је зло могуће сакрити, као да се људски јад нигдје не пише и не броји. Од Посавине до Херцеговине, од

Календар геноцида: 08. септембар 1942. Годишњица страдања Срба из Шида

На данашњи дан прије 81 године у логор Јасеновац одведено је преко 400 мушкараца између 16 и 70 година из шидског села Јамена. Масовно хапшење српских и ромских становника сремског села Јамена, изведено је у контексту „Акције Виктор Томић“. Хапшење су извршили домобрани и усташе. Слично хапшење спроведено је 17. септембра. Публиковани су поименични подаци о 284 ухапшена српска становника Јамене, међу којима је био велик број жена, и подаци о 115 ромских ухапшених становника овог мјеста, међу којима су већина били жене и дјеца. Према овим подацима, међу ухапшеним Ромима било је 40 дјеце. Јаменачки Роми су сви побијени у логору Јасеновац. Истога дана и дан касније ухапшено је

Седам деценија прикривања истине о крвавом стратишту

Не памтим оца, немам ниједну његову фотографију. Зато сам увек волела да ми они који су га познавали причају какав је био… И да налазе детаље по којима подсећам на њега. То ми је помагало да у машти замишљам његов лик, дрхтавим гласом прича Мара Гркинић, родом из Доњих Гата у Цазинској Крајини, чији су отац, два стрица и деда, иначе инвалид без ноге, јула 1941. страдали од усташа на месту званом Гаравица, на путу од Бихаћа према Личком Петровом Селу. – Одвели су их на дан када је рођена моја сестра. Заједно са хиљадама недужних цивила на најсвирепији начин убијени су и бачени у масовне гробнице на Гаравици. Имала

Душан Басташић – И Слана је Јадовно

На подручје некадашњег усташког логора Слана сам први пут дошао 2006. Као и тада 1941, и онда је на Слани пржило сунце. Рекао би наш народ „гори земља“. Овдје нема земље, Слана је сами камен. Једини живот који се ту одржава је биљка зелених назубљених листова отровног садржаја. Енглисх Камен на Слани је оштрих ивица. По њему је и обувеном тешко ходати. Још увијек су видљиви остаци камених усташких настамби и стражарских грудобрана. Заточеници су у тешко замисливим условима голим рукама каменом у камену градили те објекте и цесту која води „од никуда никуд“, а која се још увијек добро види. Ноћу су се смрзавали под импровизованим надстрешницама. Прочитао сам

никола_зутиц.јпг

Никола Жутић: Личко крваво љето 1941.

Рад др Николе Жутића, са Института за савремену историју, из Београда, представљен на Првој међународној конференцији о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаној у Бањалуци 24 – 25. јун 2011. Енглисх Поред књига књижевника Душана Ђаковића (Јадовничка жмижда, Београд, 2011)  и публицисте Дане Ластавице о геноциду на простору Лике објављен је одређен број истраживања о самом геноциду, извршиоцима, жртвама, а постоје и бројни мемоарски искази. Нарочито су значајне књиге историчара Ђуре Затезала о Јадовном и другим стратиштима широм НДХ.[1] О Јадовну је писао епископ Атанасије Јевтић са вјерско-историјског становишта (Од Косова до Јадовна). Међутим, недостају радови који би истакли узроке геноцидних понашања већег дијела римокатоличке популације, обједињене у нацији хрватства. Због откривања

дане_ластавица.јпг

Дане Ластавица: Усташе деценијама спремале геноцид

Покојни Личанин Дане Ластавица, некадашњи правник из Госпића, објавио је књигу „Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом логору Госпић (Лика) 1941-1945. и над Србима од 1991.“ Ластавица је већ познат по својим досадашњим истраживањима о страдању народа у Независној држави Хрватској, а која су преточена у књиге. У једном разговору за „Вести“ открио је мотиве своје преданости у истраживању завичајне историје, односно страдању Срба у Хрватској. Шта вас је мотивисало да деценијама откривате српска стратишта? – Мотивише ме оно што сам као дечак преживео 21. новембра 1941. кад су ми Хрвати, усташе, 12 метара далеко од мене, убили оца, у родном селу Косињу, срез Перушић. За цео

никола_крајновиц.јпг

Никола – заувијек беба

Никола није доживио и прославио свој други рођендан, остао је беба, дјечак, малишан, у Божјем наручју за цио живот. Мајка Јелена родила је Николу негдје око Никољдана 1939. године у породичној кући у Читлуку, селу крај Дивосела, котар Госпић. Да ли је име добио по оцу Николи или по Светом Николи, није ми познато. Мајка му је умрла десетак дана по породу. Имао је двије старије сестре – Наду и Милеву. Након смрти Николине мајке његов отац се оженио – Смиљом. Никола је као најмлађе дијете и први рођени мушкарчић након двоје женске дјеце био мезимац.   Идиличан сеоски живот породице Крајновић и дјетињство малог Николе брутално је прекинула усташка

Свети_новомуценици_Пребиловацки.јпг

Тропар и кондак Светим новомученицима пребиловачким

Тропари имају свој различити напјев у сваком од гласова. По свом садржају тропари могу добити и неке карактеристичне додатке: Васкршњи, Крстовдански, Богородични, Тропар мученика, Тројични… Свети новомученици пребиловачки Тропар је кратка пјесма – строфа од неколико редова и има велику улогу у црквеном пјесништву јер, из тропара је састављена најважнија врста црквеног пјесништва – канон. Ни друге врсте црквених пјесама нису ништа друго, него тропари са разним особинама и разним именима. Грчка ријеч тропарион има свој коријен у ријечи тропеа – “трофеј“, “знак побједе“, а у том случају његов смисао је да прослави побједу хришћанског мучеништва над незнабоштвом или побједу Спаситеља над смрћу. Сматра се да је тропаре увео у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.