Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 11

Комшија ме води у логор

28. септембар 2023.

Одведе мене мој комшија, онај што је прије шест дана сипао усташама ракију из оне зелене пљоске кад смо Јованка и ја престрављено и парализирано гледали у цијеви усташких пушака, а Далматинац Маријан, који нас је познавао пар мјесеци, расправљао се са усташама. Био је сам почетак октобра ’42. Љеса је отворена откако сам јутрос туда изашао из дворишта. Краве пролазе љесу, прелазе велику башчу, па другу љесу и скрећу у шталу. Ја сам некако мало заостао, кад, прије него што ћу скренути према шталским вратима да повежем краве, из наше куће изађе Пепа Моћник. Врата куће су широм отворена. Оба крила. У кући се према свјетлу прозора виде неки

Видео: Грубишно Поље – 28. IX 2012. – парастос и комеморација

28. септембар 2023.

Грубишно Поље – Прије 11 година У Храму Светог великомученика Георгиjа са почетком у 12.00 часова служен jе парастос. Други дио сабрања одржан је на бившоj жељезничкоj станици у Грубишном Пољу гдjе jе обављено полагање вjенаца и обраћање званица, након чега су учесници обишли и стратишта на Трандлеровоj дjетелини и у Кишовом (Киселовом jарку. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра 2012. године.) Крајем септембра 1942. године почела је непријатељска офанзива на Билогори у којој је учествовало 5.000 хрватских усташа, домобрана и Нијемаца. У Грубишном Пољу је 28. септембра 1942. године убијено је 69 људи, у Малом Грђевцу 62, Сибенику 87, Великој Ператовици

Геноцида над Србима нема у читанкама

27. септембар 2023.

У своjоj књизи посвећеноj страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила jе искључиво страна документа и открила драматичне али и децениjама заташкаване размере злочина над српским народом. Двотомна књига „Геноцид у Југославиjи од 1941-1945. и 1991. године“, професора др Смиље Аврамов, додатно је „узнемирила“ присталице теориjе о штетности помињања злочина, нарочито геноцида над Србима. Књига се ослања искључиво на писана документа из архива и института страних држава, и бави се не само геноцидом над Србима, већ и проблемом његовог прикривања. Открива имена земаља чиjе су обавештаjне службе играле двоструке игре, оних коjе су заменом теза оптуживале друге државе за све што су оне чиниле. У том контексту,

Истина мијења поглед на живот и смрт

27. септембар 2023.

„Па, ти само идеш по тим логорима“, рекоше ми, кад сазнаше да опет идем на ходочашће. „Дуг прецима“, изненађена одговорих кратко, без размишљања. „Нема мира док се ствари не поставе како треба“, додах, сабравши се мало. Пише: Зорица Ђоковић Какви су то логори, шта ли jе то што човjека вуче да тражи и иде у те забити, врлети и бездане, толико времена након што се збило, читав jедан људски виjек послиjе, људски виjек отет на нељудски начин – довољно за бол. Каква су то мjеста коjа скриваjу зло, као да jе зло могуће сакрити, као да се људски jад нигдjе не пише и не броjи. Од Посавине до Херцеговине, од

Календар геноцида: 08. септембар 1942. Годишњица страдања Срба из Шида

8. септембар 2023.

На данашњи дан приjе 81 године у логор Јасеновац одведено jе преко 400 мушкараца између 16 и 70 година из шидског села Јамена. Масовно хапшење српских и ромских становника сремског села Јамена, изведено је у контексту „Акције Виктор Томић“. Хапшење су извршили домобрани и усташе. Слично хапшење спроведено је 17. септембра. Публиковани су поименични подаци о 284 ухапшена српска становника Јамене, међу којима је био велик број жена, и подаци о 115 ромских ухапшених становника овог мјеста, међу којима су већина били жене и дјеца. Према овим подацима, међу ухапшеним Ромима било је 40 дјеце. Јаменачки Роми су сви побијени у логору Јасеновац. Истога дана и дан касније ухапшено је

Седам деценија прикривања истине о крвавом стратишту

7. септембар 2023.

Не памтим оца, немам ниjедну његову фотографиjу. Зато сам увек волела да ми они коjи су га познавали причаjу какав jе био… И да налазе детаље по коjима подсећам на њега. То ми jе помагало да у машти замишљам његов лик, дрхтавим гласом прича Мара Гркинић, родом из Доњих Гата у Цазинскоj Краjини, чиjи су отац, два стрица и деда, иначе инвалид без ноге, jула 1941. страдали од усташа на месту званом Гаравица, на путу од Бихаћа према Личком Петровом Селу. – Одвели су их на дан када jе рођена моjа сестра. Заjедно са хиљадама недужних цивила на наjсвирепиjи начин убиjени су и бачени у масовне гробнице на Гаравици. Имала

Душан Басташић – И Слана је Јадовно

13. август 2023.

На подручjе некадашњег усташког логора Слана сам први пут дошао 2006. Као и тада 1941, и онда jе на Слани пржило сунце. Рекао би наш народ „гори земља“. Овдjе нема земље, Слана jе сами камен. Једини живот коjи се ту одржава jе биљка зелених назубљених листова отровног садржаjа. English Камен на Слани jе оштрих ивица. По њему jе и обувеном тешко ходати. Још увиjек су видљиви остаци камених усташких настамби и стражарских грудобрана. Заточеници су у тешко замисливим условима голим рукама каменом у камену градили те обjекте и цесту коjа води „од никуда никуд“, а коjа се jош увиjек добро види. Ноћу су се смрзавали под импровизованим надстрешницама. Прочитао сам

Никола Жутић: Личко крваво љето 1941.

9. август 2023.

Рад др Николе Жутићa, са Институтa за савремену историjу, из Београда, представљен на Првоj међународноj конференциjи о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаноj у Бањалуци 24 – 25. jун 2011. English Поред књига књижевника Душана Ђаковића (Јадовничка жмижда, Београд, 2011) и публицисте Дане Ластавице о геноциду на простору Лике обjављен jе одређен броj истраживања о самом геноциду, извршиоцима, жртвама, а постоjе и броjни мемоарски искази. Нарочито су значаjне књиге историчара Ђуре Затезала о Јадовном и другим стратиштима широм НДХ.[1] О Јадовну jе писао епископ Атанасиjе Јевтић са вjерско-историjског становишта (Од Косова до Јадовна). Међутим, недостаjу радови коjи би истакли узроке геноцидних понашања већег диjела римокатоличке популациjе, обjедињене у нациjи хрватства. Због откривања

Дане Ластавица: Усташе деценијама спремале геноцид

8. август 2023.

Покојни Личанин Дане Ластавица, некадашњи правник из Госпића, објавио је књигу „Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом логору Госпић (Лика) 1941-1945. и над Србима од 1991.“ Ластавица је већ познат по својим досадашњим истраживањима о страдању народа у Независној држави Хрватској, а која су преточена у књиге. У једном разговору за „Вести“ открио је мотиве своје преданости у истраживању завичајне историје, односно страдању Срба у Хрватској. Шта вас је мотивисало да деценијама откривате српска стратишта? – Мотивише ме оно што сам као дечак преживео 21. новембра 1941. кад су ми Хрвати, усташе, 12 метара далеко од мене, убили оца, у родном селу Косињу, срез Перушић. За цео

Никола – заувијек беба

6. август 2023.

Никола ниjе доживио и прославио своj други рођендан, остао jе беба, дjечак, малишан, у Божjем наручjу за цио живот. Маjка Јелена родила jе Николу негдjе око Никољдана 1939. године у породичноj кући у Читлуку, селу краj Дивосела, котар Госпић. Да ли jе име добио по оцу Николи или по Светом Николи, ниjе ми познато. Маjка му jе умрла десетак дана по породу. Имао jе двиjе стариjе сестре – Наду и Милеву. Након смрти Николине маjке његов отац се оженио – Смиљом. Никола jе као наjмлађе диjете и први рођени мушкарчић након двоjе женске дjеце био мезимац. Идиличан сеоски живот породице Краjновић и дjетињство малог Николе брутално jе прекинула усташка

Тропар и кондак Светим новомученицима пребиловачким

6. август 2023.

Тропари имаjу своj различити напjев у сваком од гласова. По свом садржаjу тропари могу добити и неке карактеристичне додатке: Васкршњи, Крстовдански, Богородични, Тропар мученика, Троjични… Свети новомученици пребиловачки Тропар jе кратка пjесма – строфа од неколико редова и има велику улогу у црквеном пjесништву jер, из тропара jе састављена наjважниjа врста црквеног пjесништва – канон. Ни друге врсте црквених пjесама нису ништа друго, него тропари са разним особинама и разним именима. Грчка риjеч тропарион има своj кориjен у риjечи тропеа – “трофеj“, “знак побjеде“, а у том случаjу његов смисао jе да прослави побjеду хришћанског мучеништва над незнабоштвом или побjеду Спаситеља над смрћу. Сматра се да jе тропаре увео у

Свједочење Дивосељанки које су се успјеле живе извући из Јарчје јаме

5. август 2023.

Пробиjаjући се из обруча у Крушковачама, дио народа се нашао у околним шумама и шипражjу, а наjвећи се упутио падинама Велебита и Височице у намjери да се пробиjе до Почитељске Дулибе. Приликом прочешљавања шуме, усташама jе пало у руке 48 мушкараца, жена и дjеце, коjе су одвели на Аланак, диjелом побили, поклали и полуживе и живе бацили у Јарчjу jаму. ЈАРЧЈА ЈАМА jе jедна од многих крашких поjава у средњем Велебиту изнад села Аланка. Као природна риjеткост могла би бити интересантна из туристичких и спелеолошких разлога. Знаjући за њу, локлани усташе су предложили да се искористи као масовна гробница за народ побуњених села. Јама jе дубока, настала jе протицањем надземних

Бог ме је спасио да свијету причам гдје сам била и што сам видјела

5. август 2023.

Милица Матић, рођена Почуча из Дивосела записала jе потресну, истиниту причу, казивање своjе маjке Мариjе Почуча, Вуjканове коjа jе са 75 своjих комшиjа Дивосељана бачена у Јарчjу jаму на сjеверном диjелу Велебита 06.08.1941. године у вриjеме покоља српског народа у Дивоселу. Јарчjа jама jе jедна од броjних крашких поjава изнад засеока Аланак /Аланак – топоним Оланак/ у засеоку Велики краj – Дивосело. Јама jе доста дубока, а издубиле су jе надземне и подземне воде, коjима jе оваj краj обиловао од риjечних буjица до отапања сниjега са Велебита. Хрватске усташе /у служби политике НДХ/, знале су за ову jаму посредством Хрвата коjи су живjели на Аланку, а и сами су били

Крваво шидско лето 1942. године – подсетник

13. јул 2023.

Широко распрострањен нацизам/фашизам достигао је свој врхунац у усташкој тзв. Независној држави Хрватској. Ратне прилике у којима нелогично постаје логично, потчиниле су веру политичким циљевима (или обрнуто). Шид као мултиетничка средина са већинским српским православним становништвом може се узети као својеврсни пример ратног ужаса Другог светског рата. Са једне стране, Шид је дао велик број жртава (у односу на своју популацију), док је са друге стране претрпео релативно мала материјална разарања. Патње противника нацистичког и усташког режима, првенствено Срба, Јевреја и Цигана, биле су на зениту 1942. године. Те године, једна за другом, биле су организоване велике рације – током јуна месеца похапшени су Цигани, током јула месеца Јевреји а

Календар геноцида: 11. јул 1942. Годишњица доласка у Загреб првог транспорта дјеце са Козаре

12. јул 2023.

Први транспорт српске дjеце са Козаре стигао je у Загреб 11. jула 1942. године. Страдање и наjстрашниjе смрти нису биле заустављене … Дjеца са Козаре Први транспорт српске дjеце са Козаре стигао jе у Загреб 11. jула 1942. године. Страдање и наjстрашниjе смрти нису биле заустављене … КЊИГА: „ПУТЕВИМА СМРТИ КОЗАРСКЕ ДЈЕЦЕ“ – ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ Видео Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов ISTINA I POMIRENJE Нити jе Диjана Шиндлер, нити jе Станић Лустиг – Jadovno 1941. Јастребарско – Јадовно 1941.