arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Клице фашизма су опет проклијале на нашем прагу

9. јун 2025.

Почасно место на позорници на Црвеном тргу у Москви за Дан победе, поред руског председника Владимира Путина Специјално за „Политику”, Милан Пилиповић После параде у Москви, у част 80 година од победе над фашизмом у Другом светском рату, Владо Зрнић (95), пуковник авијације и ветеран рата у Русији, дошао је у родни крај, у село Турјак на Козари. Овај ратник и бивши професор Ваздухопловне војне академије „Јуриј Гагарин”, писац неколико књига и уџбеника о стратегији ратовања, имао је почасно место на позорници на Црвеном тргу у Москви, поред руског председника Владимира Путина. О утисцима са војне параде овај Србин, а високи руски официр, говорио нам је са великим задовољством: „Осамдесет

Владимир Димитријевић: На Голготском путу – ратни дневник Лазара Тркље 1941-1944.

6. јун 2025.

Потресни ратни записи професора Лазара Тркље, секретара Земљорадничке странке, које је водио од пролећа 1941. па до јесени 1944. године, представљају потпуно ново и аутентично сведочење. „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944 – Откопана истина“. Приредио Никола Тркља. Службени гласник, Београд, 2020 Ко је био Лазар Тркља? По образовању, Херцеговац из Билеће, Лазар Тркља био је дипломирани теолог. Пре рата, био је човек најширих распона – од фудбалера сарајевске „Славије“ до секретара Земљорадничке странке. Чак су га отпуштали с места вероучитеља, подозревајући га да је комуниста. Рат га је затекао 6. априла 1941. године, на Теразијама у Београду. Укључује се у одбрану отаџбине, и одмах почиње да се креће по најширем

Геноцид над „непоћуднима“ у НДХ: Злочин у Јеловцима и Раковцу – Пале 1943. године

5. јун 2025.

На нашим просторима владали су многи освајачи, али нико није починио већа звјерства и свирепост од усташког режима у НДХ. Тешко је описати размјере злочина који су почињени на територији НДХ у периоду од 1941-1945 године, јер је у сваком граду на подручју те злочиначке творевине постојао неки затвор, логор или губилиште у којима су свакодневно убијани недужни људи. Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије Усташка злочиначка творевина НДХ која је сијала страх убијањем, протјеривањем и покатоличавањем није заобишла ни Србе подно Романије. За провођење усташких идеја у овим крајевима били су задужени Хрвати из Западне Херцеговине, а извршиоци локални „Муслимани“ међу којима су се по злу истицали Иван Червенко, Ђорђе

Сећање на усташки масакр у кладушкој цркви

4. јун 2025.

Храм Светог Георгија у којем је 1941. је на зверски начин ликвидирано више од 500 Срба добио је статус националног споменика БиХ. Специјално за „Политику” Милан Пилиповић Храм Светог Георгија у Великој Кладуши, изграђена 1901, а освећена 17. новембра 1913. године, у којој су усташе 29. јула 1941. на зверски начин ликвидирале више од 500 Срба из Босанске Бојне, Градине, Буковља, Глинице и других села, недавно је добила статус националног споменика БиХ. Црква је прво припадала парохији Врело, а од 1941. Глинској парохији. Данас је у саставу Бихаћко-петровачке епархије. Током градње, администратор је био Леонид Јергић, а 1910. рукоположен свештеник Стојан Врањешевић. Између два светска рата у Цркви Светог Георгија

Промоција књиге, Огњена Марија ливањска

Изложба и промоција на Палама, у Сокоцу и Источном Сарајеву

3. јун 2025.

У оквиру своје активнсти представљања широј публици историје и богате заоставштине Срба Ливањског поља, приказивањем изложбе „Срби Ливањског поља – трагови кроз векове“, уз истовремено представљање књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска, Удружење ОМЛ ће се, почетком јуна, обратити публици Републике Српске, на подручју Источног Сарајева. Очекујемо вас: Видимо се!

Олуја нас донела на Косово и Метохију, сада нам прети нова! Преломни дани за Србе у Лепосавићу

3. јун 2025.

Тридесет година чекам да поново имамо своју кућу, два рата и три места боравка су иза нас. Три деценије живота у једној соби по колективним центрима. Сада када ми је дете коначно прославило рођендан у правом дому, желе да нам отму кључеве нашег стана у Лепосавићу. Дома који смо годинама чекали, који нам је дала наша држава. Немоћни смо. Ово за Спутњик прича Драгана Аџић, избеглица из Глине у Хрватској, која од Олује живи на Косову и Метохији: „Лично је њихов председник општине Љуљзим Хетеми претио, рекао је мојој мајци да изађе из стана који је добила и пресели се код нас, или ће мене избацити са троје деце из мог стана“. Породица

Трагом тајанственог печата

1. јун 2025.

Истинита прича о народу кога нема, књизи која не постоји, догађају који се (ни)је десио Пише: Јован Његовић Дрндак Крајем осамдесетих година, готово непримјетно међу полицама једног антикваријата у Загребу, на једној од полица стајала је књига доста лепо коричена, али оштећена, поцијепана на такав начин да је неко из књиге оцијепио неких десетак страница. Мало ко је тада могао наслутити какву тајну скривају њене корице. Осим што су јој на једном дијелу faille stranice, на њеној почетној страници  постојао је некада печат, али сада пажљиво прекривен слојем бијелог коректора, баш као да се неко упињао да избрише сваки траг његовог порекла. Књига је притом била на  ћирилици па се

vukasin-ikona.jpg

Ђурђица Драгаш: Спавај мирно Вукашине… твоје је царство небеско!!!

30. мај 2025.

Разоружао си бездушника речима светачким – Само ти дијете ради свој посао!!! Плаво је небо данас, Вукашине.Сунце милује некошену траву, твоју постељу самртну… Самотна птица пева о теби, о твојим благим очима и жуљевитим рукама сељачким…Пева о твојој души невиној. Не плаче небо за тобом данас као што ни ти ниси плакао пред својим џелатом.Гледао си га очима ископаним, миран и недодирљив. Обрисао си његово окрвављено чело рукама одсеченим. Мислила је звер да ће се нахранити твојим болом, да ће, кидајући твоје тело, умирити своју глад…Надала се да ћеш молити за живот, да ћеш отићи са страхом у очима… Надала се, ал’ узалуд… Осакаћен, растргнут, уморен… гледао си крвника душом

Геноцид над словенским народима у ХХ веку

30. мај 2025.

Крајем маја текуће године престоница Србије је била домаћин једне изузетно значајне међународне конференције. У организацији Института за политичке студије 26 и 27. маја 2025. године велики број познатих научних радника из петнаест земаља говорило је на тему „Геноцид над Словенима у ХХ веку“. Пише: Ранко Гојковић О страдањима Јевреја се пише свакодневно и нашироко, док се тема страдања Словена у светским медијима готово и не помиње иако је у ХХ веку више десетина милиона Словена подвргнуто страшном геноциду. Један део кривице што се о геноциду над Словенима веома мало зна, свакако лежи и на самим Словенима и по питању културе сећања Словени могу да се угледају на Јевреје. На

Свети Вукашин

Јован Мирић: Вукашин из Клепаца

29. мај 2025.

Ко је од људи икада имао прилике да упозна толику снагу – да човек пред кољачем остаје сасвим миран и изговара мирне, обичне речи – „Ради ти, дијете, свој посао!“? Јануара месеца 1943. године Ивица Матковић, Лубурићев заменик у Јасеновцу, наредио је да се успостави лекарска комисија која ће подвргнути систематском прегледу одређени број јасеновачких кољача. Неки од њих већ су били смештени у Завод за умоболне у Загребу, што је Матковићу казивало да постоји проблем. Решење је видео у оснивању комисије, мада није јасно шта би био њен крајњи циљ осим повећања ефикасности у клању. Стручни део комисије чинила су два лекара логораша, др Недељко Зец и др Никола

Бојан Вегара: Коначно смо сви расути и напокон сам вас се свих отарасио

27. мај 2025.

Крај рата у којем смо изгубили све, а Југо, Бато и кум Ведран и очеве, осудио нас је једне на друге. Данас пред болницом у Зворнику сједим у ауту и чекам да посјета код Деје прође. Никакав и забринут због Деје. И у главу ми дође, да ујутру иде Југо у Ирску. Одједном ми не би добро. Скупи ми се и зера да заплачем. Онда ме мисао однесе на почетак нашег дружења у онај март 1993. кад нам је школа била у подруму Батиног улаза и кад је Југо дошао да полаже. Знао сам га од прије рата и на мору би били у истом мјесту али нисмо се дружили.

Душан Ј. Басташић

ДУШАН БАСТАШИЋ: СРБИ СЕ И САМИ ОДРИЧУ СВОЈИХ ЖРТАВА

26. мај 2025.

Кроз вијекове, наша српска земља свједочи о неизмјерној жртви и постојаности. Сваки камен, свака ријека, свако дрво, прожети су успоменом на оне који су своје животе уткали у слободу и част. Од сјаја Косова до муке Јадовна, од суза Јасеновца до патње Крајине – историја нашег народа је исписана крвљу и поносом. Заборав је наш највећи непријатељ! Допустити да изблиједе сјећања на невине жртве, на јунаке и мученике, значи поново их убити. Сјећање није само опомена, већ и завјет – завјет да ћемо чувати оно за шта су они пали: нашу вјеру православну, наш језик, нашу ћирилицу и наш идентитет. Један од малобројних српских витезова, један од бораца против заборава

Љубица – исповједница вјере православне

25. мај 2025.

Најупечатљивији утисак током више од педесет пројекција документарног филма ГАРАВИЦЕ јесте реакција гледалаца на свједочанство Љубице Шикман о страдању њене породице на ријеци Корани. Док траје филм, публика повремено уздише, шапуће или се комеша. Али када Љубица проговори, настаје тишина у којој се ни дах особе поред не чује. То ћутање, дубоко и потресно, најискренији је одговор на њену животну причу. Зато није чудо што Љубицу с разлогом називамо исповједницом вјере православне – јер је свој тежак крст носила достојанствено, непрестано понављајући: “Ја сам православка и Српкиња.” Љубица је рођена 10. октобра 1935. године у селу Буковица код Цазина као треће дијете Новака и Руже, рођене Влаисављевић. Прије ње, у породици су

Ђурђица Драгаш: Лика, моја и туђа

25. мај 2025.

Срећна сам, блажена и тужна. Опет на своме, а међ’ туђима. Ту, на корак од себе, а тако далеко. Удишем личко јутро. Мирише познато, сетно, далеко. Мирише на покошену траву, детињство и дедино двориште. Мирише на бунар дивосељачки и поље вребачко. Срећна сам, блажена и тужна. Опет на своме, а међ’ туђима. Ту, на корак од себе, а тако далеко. Слушам птице, немирне од облака што прете кишом. Летимо заједно…. Летимо ка небу… Пржи ме сунце на камену срушене цркве. Мирише  тамјан са гаравих зидова. Чује се давно утихло звоно, дечји плач и песма девојака. Чује се живот…величанствен и далек, блистав и згажен. Живот којег нема! Води ме шума велебитска,

Свештеник Стеван Стефановић: Јасеновац, геноцид над Србима 1941 – 1945. (први део)

22. мај 2025.

Како се нашем народу десило тако стравично страдање и тако језиви злочини над Србима као што се то догодило у Јасеновцу? Колико уназад морамо да се вратимо у историју да бисмо разумели шта се десило, да се на територији где су Срби други народ по величини створи најужаснија државна творевина икад, фашистичка НДХ? Да ли корен овог стравичног страдања Срба треба тражити у самој чињеници стварања заједничке државе са Хрватима 1918.? И ко је уопште заслужан за стварање Југославије? Да кренемо редом. Данас су ове теме веома актуелне. Видели смо да је у НАТО протекторату, држави коју су назвали Северна Македонија, именом које су чак и њени грађани одбили на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА