Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 34

Света литургија и богослужење Свештеномученицима и новомученицима ливањским

23. јул 2024.

Обележавање годишњице страдања ливањских Срба под влашћу НДХ, 1941. године, годишњице ексхумације и сахране њихових моштију 1991. године, као и прослављање Светих свештеномученика и новомученика ливањских, биће одржано у више православних храмова како на подручју ФБиХ, Републике Српске, Србије, али и широм света, свуда где данас живе потомци страдалника. 30. јула биће служена Света литургија (акатист) у славу Ливањских мученика у: Ливну, у капели Св. Великомученице Марине (Костурници), у 10.00 часова Београду, у цркви Св. Марка, у 8.30 часова Новом Саду, у Саборној цркви, у 8.00 часова Сиригу, у цркви Св. Василија Острошког, у 18.00 часова Обреновцу, у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле, у 7.30 часова Орланду (Флорида), у цркви Свете

Обележје Београда постаје спомен-парк

23. јул 2024.

Спомен-гробље Белановића рупа на Бежанијској коси постаће уређен меморијални парк. То је договорено на састанку председнице Општине Нови Београд Иване Николић, државног секретара Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милета Росића и чланова Удружења „Стара Бежанија“ приликом обиласка ове локације. Према подацима тог удружења, на простору званом Белановића рупа покопана су тела 8.000 цивила, невино страдалих током Другог светског рата у логору Старо сајмиште, као и тела жртава са ширег простора тадашње Независне државе Хрватске, укључујући жртаве логора Јасеновац. – Желимо да културу сећања пренесемо и на наредне генерације Новобеограђана, те да наставници и новобеоградски ђаци на овом месту, у уређеном и означеном простору меморијалног парка, имају могућност

Календар геноцида: 23. јул 1941. – Босански Петровац

22. јул 2024.

Усташе су 23. јула 1941. године по наређењу једног заставника Поглавникове тјелесне бојне непознатог имена, покупили из Босанског Петровца око 150 Срба православаца и затворили у затвор. Међу њима је било људи старости 16 – 80 година. Одмах након тога њима је саопштено да иду на присилан рад на оток Паг, те су камионима транспортовани ван из самог града, гдје су стријељани. Сутрадан 24. јула 1941. године довожени су камионима ухапшени Срби из села око Босанског Петровца и прво затварани у једну дрвену бараку гдје су мучени, а затим по партијама вођени на стријељање, односно клање. Извор: Група аутора, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату, Зборник докумената,

Свети новомученици Гламочки и Куленвакуфски молите Бога за нас

22. јул 2024.

Српска православна црква данас обележава Сабор новомученика Гламочких и Куленвакуфских Саборни празник ових мученика, као и мученика дабробосанских и милешевских, установљен је на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве у мају 2005. године. Свештеномученик Симо Гламочки Свештеномученик Симо (Бањац) рођен је 1871. године у Горњем Рибнику. Богословију у Раљеву завршио је 1893. године. Од 1894. до 1896. године био је учитељ у Кључу и Доњем Вакуфу. Свештенички чин примио је 1897. године. Служио је у парохијама Смољани, Камену и Гламочу. Заклали су га хрватски клерофашисти , уочи Илиндана 1941. године у Гламочу. Свештеномученик Мирко и новомученик Новица Гламочки Свештеномученик Мирко (Стојисављевић) рођен је у Отишићу код Сиња у

Обиљежен Дан сјећања на дјецу убијену у НДХ; Истина се мора чути (ФОТО/ВИДЕО)

20. јул 2024.

Дан сјећања на дјецу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској обиљежен је у Горњем Јеловцу код Приједора. На спомен-обиљежју у засеоку Мацуре, служен је помен. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, изасланици српског члана Предсједништва БиХ и предсједника Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић, представници амбасаде Србије у БиХ. На споменик су вијенце положили и представници СУБНОР-а, удружења која баштине сјећања на жртве усташких злочина у Другом свјетском рату, Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, Борачке организације, удружења ратних војних инвалида, ветерана и старјешина Војске Републике Српске, удружења ампутираца УДАС, жена жртава рада

У ВЈЕЧНОСТ СЕ ПРЕСЕЛИЛА ГОРДАНА ЈАНИЋИЈЕВИЋ: Одлазак најхрабрије српске новинарке

19. јул 2024.

У дану када СПЦ слави свештеномученика владику Саву Горњокарловачког и годишњицу страдања ђенерала Драгољуба Михаиловића одјекнула је вијест да је овоземаљски свијет напустила угледна српска новинарка Гордана Јанићијевић, дугогодишња новинарка куће Политика, а касније уредница емисије „Српски св(иј)ет“ које се емитовала на ТВ ИН4С. Гордана Јанићијевић је рођена 22. августа 1959. године у Смедереву, од оца Ђорђа и мајке Радмиле. – Одрасла сам у старој, честитој српској породици у Умчарима. Прадједа је погинуо на Солунском фронту, дјед је био за краља тако сам ја у породици слушала другачију причу од оне званичне. Комунисти су нас послије рата ојадили и мислим да се никада нисмо опоравили. Управо дјед ми није дозволио

(ДОКУМЕНТА) Тито занемаривао злочине Муслиманске милиције над српским народом, судили само онима који су убијали комунисте: Случај Османа Растодера и Рама Растодера!

19. јул 2024.

„… са Османом Растодером могао (је) сарађивати само онај који чини зла и мисли као Осман Растодер…“ Муслиманска милиција је назив за паравојне групације из Другог свјетског рата, које су дјеловање под заштитом сила нацифашизма на простору Босне и старорашке области, односно Санџака. Наоружана од стране Њемаца, Италијана или усташа, Милиција је током рата починила страшна звјерства против српског православног живља. Према одређеним подацима, на простору Старог Раса/Санџака, од припадника Муслиманске милиције, у периоду од почетка рата до краја 1942. године, спаљено је преко 140 српских села. Међутим, послијератне власти покретале су судске поступке искључиво против оних припадника Милиције који су се сукобили са комунистима, остављајући тако некажњеном огромну већину

Митар Радоњић: Истина о Јасеновцу је утврђена и зна се

18. јул 2024.

Влада ФНРЈ одредила је делегацију да буде при Међународном суду у Нирнбергу, који је радио од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946. У пресуди тог суда констатована ликвидација 700.000 жртава у Логору Јасеновац. Код нас у Србији се замагљује истина о концентрационим логорима у Хрватској. Већ крајем априла и маја 1941. године почели су да настају логори у НДХ. Законска легализација извршена је 23. новембра 1941. године, под називом „Кампови за интернирање и радове”. У почетку их је било 22, од којих су до краја рата остала само два – у Јасеновцу и Старој Градишки. Управљање камповима било је законом поверено „Усташкој служби надзора”. Први надзорник кампа био је

Андреј Рајевски: Дража Михаиловић – човек на коме ће се темељити будућа Србија

15. јул 2024.

Свака будућа Србија вредна да се зове Србијом може бити утемељена на сећању на Дражу Михаиловића и на вековима поштоване српске јунаке чији је подвиг отелотворен у њему. Ово је за мене веома посебан текст, зато што су теме које ћу обрадити драге мом срцу и целој мојој породици. Након бољшевичке Револуције, моја породица и још 1,5 милиона Руса напустили су своју вољену отаџбину на свршетку грађанског рата. Сви наши такозвани европски “савезници” одмах су нас издали (има ли ту чега новог?). Организовали су интервенцију и истовремено подржали русофобични бољшевички режим (да, помажући обема странама, као што Империја то чини и данас у, рецимо, курдским областима Ирака и Сирије). Сви

ХАБЗБУРШКИ НЕООСМАНИЗАМ: Запад залуђује Сарајево обећањима да би НАТО проширио до Саве и Дрине

15. јул 2024.

Чиновници ЕУ Ђозеп Борељ и Оливер Вархељи, поводом годишњице догађаја у Сребреници, саопштили су да је то „један од најмрачнијих тренутака у модерној европској историји“ и запретили: „Међу нама нема места за оне који негирају геноцид, покушавају да прекрајају историју и величају ратне злочинце“. Пише: Борис Субашић Службеници актуелне „немачке Европе“ су „заборавили“ на немачки геноцидни програм према Словенима у Другом светском рату и аутентични НДХ пројекат истребљења Срба, у коме су активно учествовали многи муслимани из БиХ. ЕУ је „заборавила“ и да је Јерусалимски муфтија Хусеини долазио у НДХ да поздрави оснивање муслиманске СС „Ханџар“ дивизије од 21.000 добровољаца. Тај „заборав“ историчари описују термином „процес дугог трајања“ у коме

Празник Свете Дјеце новомученика Јастребарских и Сисачких прослављен у Карловцу

14. јул 2024.

У петак, 13. јула 2023. године, вечерњим богослужењем са петохљебницом, отпочело је празновање Свете дјеце мученика јастребарских и сисачких. Вечерњим богослужењем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење презвитера Саше Лончине и протођакона Небојше Анђића. Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки господин Герасим началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у новој капели при епархијском двору у Карловцу, посвећеној данашњим мученицима. Преосвећеном епископу су саслуживали: протопрезвитер-ставрофор Радослав Анђелић, презвитер Саша Лончина и протођакон Небојша Анђић. На почетку Литургије, епископ Герасим рукопроизвео је Игора Вукобрата, студента Православног богословског факултета у Београду, у чин чтеца. По заамвоној молитви Епископ Герасим је извршио обред освећења кољива и колача који су принесени у славу Божију

Академик Димић: Хрвати покушавају да улепшају своју историју

11. јул 2024.

Тврдње загребачких надбискупа, на челу са Јосипом Бозанићем, да су у Јастребарском и Сиску током Другог светског рата била прихватилишта за децу у којем су наводно лечени, а не логори у којима су мучени и убијани, по речима академик Љубодрага Димића покушај да се заборави и прекроји властита историја за будуће генерације Хрвата. „То је покушај да се заборави властита прошлост, да се она улепша, да се као таква популарише и да постане део свести становника у Хрватској који сада ступају на животну сцену. Ти млади ће у наредним деценијама тај наратив прихватити као истинит, а поништаваће оно што су историчари до сада о томе рекли”, рекао је Димић за

ЗБОР НА КОСОВУ У ДАЛМАЦИЈИ 1893.

10. јул 2024.

Између Динаре и Јадранског мора у Далмацији, по прилици на један сат од Книна, лежи ово друго Косово поље, које се пружа скоро до Сиверићког рудника. Приредио: Томо Радусин Народ, српски који је био послије пропасти српскога царства принуђен, да, усљед разнијех недаћа својих, оставља своја прађедовска огњишта и да се на позив аустријских владалаца са оружјем у руци и са својим иметком пресели у разне крајеве Аустријско-Угарске монархије – обичавао је, да у новој постојбини затечена пуста мјеста назива онијем именима каковијем је називао своја мјеста, ријеке и планине своје пређашње царевине. Тако је Косово у Далмацији добило име своје од Косова у Старој Србији, на коме је пропало

НИКОЛИЋ: У КОСТУРНИЦИ НИСУ КОСТИ АНТИФАШИСТА, ВЕЋ СРПСКИХ ЦИВИЛА

8. јул 2024.

Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана Тројица 1943. године у Сребреници заједно са још 250 српских цивила, рекао је Срни да су комунистичке власти прикривале истину о овом злочину, иако је свима било познато да су снаге НДХ монструозно побиле српске цивиле на њиховим огњиштима. Николић подсјећа да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, а у оближњем селу Залазје злочин је почињен дан касније, 15. јуна. Он наводи да му је о тим злочинима причала комшиница Милена Јовановић која је скривена гледала шта усташе раде. „У Сребреници су усташе 14. јуна 1943. године, према њиховим документима, убиле више од 155 српских цивила.

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту данас је обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја, који су убијени на том мјесту на Илиндан 1941. године.

Радмила Вуковић, рођена Крагуљ: ДЈЕТИЊСТВО МЕЂУ ЦРНИМ МАРАМАМА

8. јул 2024.

Моји родитељи Јово и Деса су живјели у својој кући у Санском Мосту, на лијевој обали Сане, у тада главној улици. У приземљу је отац држао гостионицу, а горе смо ми становали, брат, сестра и ја. Још у мају 1941. године Витомир Гутић, бањалучки стожерник, у свом говору позива на уништење Срба, а касније и на њихово истребљење. Тад се многи угледни Срби узнемирише и почеше ковати планове за бијег у Београд. Пошто је мој отац, по причању, био тих и повучен, рече да он неће ићи јер се није ни о шта огријешио, и тако остаде. Ипак, једне топле јунске ноћи 1941. године он је легао као и обично