Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 3

Басташић: На Велебиту и рту Слана, свијетли десет великих Часних крстова које су поставили Јадовничани

13. мај 2026.

У Дому Народне скупштине Србије, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција„Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду1941-1945. године“. Учесницима се као један од излагача обратио и др Душан Басташић оснивач и предсједник удружења Јадовно 1941. Бања Лука. Од другог вијека хришћани поштују гробове мученика. Иду тамо да се моле. Тај пут се зове ходочашће. Памтим слиједеће ријечи Његовог високог преосвештенства, Митрополита горњокарловачког Герасима: „Лика нема великога града, има Јадовно, то је највећи град али под земљом. И када погледамо и када се озрцавамо шта се све догађало и куда су све ти људи трновит пут прошли, данас им је само потребна молитва и наше сећање“. Петнаест година

Ђурђица Драгаш: ДУША ПУНА ЛИКЕ

13. мај 2026.

Радуј се, грли се са корењем и земљом јер у њој нестадосмо и из ње изникосмо.. Лика; ФОТО: Јадовно 1941. / Д. Басташић Лутај ноћас, душо моја. Путуј сама, очију широм отворених. Пустила сам те као птицу, као нерођено дете, немирно и срећно. Пустила сам те да скиташ по сећањима мојим, да ме пронађеш у додирима и мирисима, у бојама и сликама. Отворила сам длан и дала ти слободу. Слободу да ми се с јутром вратиш. Дa ми донесеш росу и маглу праскозорја. Да захватиш воду са бунара и напојиш ме студени њеном. Трчи мојим корацима дечјим, играј се невина и радосна….као сунце, као осмех, као први пољубац. Отвори кишобран

Милош Ковић: Шта смо учинили да бисмо сачували сећање на жртву предака?

12. мај 2026.

Зло је ту, и данас живо и делатно. Потребно је да га добро упознамо и пажљиво проучимо, како бисмо га на време зауставили. Гледамо га, међутим, како расте и грана се. Опет јуриша на нас, јер је кренуло у нови Поход на Исток. Беседа изговорена на Парастосу код масовне гробнице жртава Прихватног логора Земун, 9.5.2026. Часни оци, уважени представници Војске Србије, господо народни посланици, представници удружења, браћо и сестре, Христос Воскресе! Сабрали смо се данас, на Дан победе, да бисмо се помолили за душе око 6.500 људи, убијених у нацистичком логору Старо Сајмиште, у Прихватном логору Земун, сахрањених у масовну гробницу на овом светом месту. Они су стрељани, вешани, убијани

НАЈАВА: У Београду, представљање књиге: “Редни број смрти” 18. маја 2026.

11. мај 2026.

Са благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, промоција овог трокњижја, вредног издавачког подухвата, одржаће се Великој сали информативне службе СПЦ, Рајачићева бр. 2 у Земуну, 18. маја 2026. са почетком у 18 часова. Издавачка кућа “Прометеј” из Новог Сада и УГ Јадовно 1941. из Београда издали су на српском, руском и енглеском језику фототипско издање специјалног издања листа Борба од 16. 2. 1988. које је у то време експресно повучено из продаје. Најстарије дете имало је само 14 година а већина деце су била старости од 6 до 7 година. Наглашавамо да се ови подаци односе само на козарачку децу а Покољ, злочин Геноцида над Србима, дешавао се на простору

Сећање на Србе мучене и убијене у Прихватном логору Земун 1942 – 1944. године

11. мај 2026.

У организацији удружења “Јадовно 1941.” из Београда, а уз подршку градске општине Земун, 8. и 9. маја одржане су манифестације у знак молитвеног сећања на мучене и убијене Србе у Прихватном логору Земун (данас познат као “Старо Сајмиште”), у периоду од 1942. до 1944. године. Прихватни логор Земун се налазио на територији НДХ. Био је намењен за прихват и упућивање на принудни рад радно способног становништва. Историјски подаци указују да је кроз капију логора прошло између 95.000 и 100.000 људи, а да је у њему смрт нашло око 40.000 људи, о чему сведоче и процене Државне комисије за утврђивање злочина оклупатора и њихових помагача, израђене по завршетку рата. Најмање 6.500

МАТЕМАТИКА СРАМА – 80 ГОДИНА ЛАЖИ И БЈЕЖАЊА У ДОЊОЈ ГРАДИНИ

11. мај 2026.

За „Новости“ Зоран М. Кос, новинар истраживач и сарадник Антуна Милетића (ФОТО) Настављајући анализу коју сам започео на страницама „Новости“, суочен са све гласнијим најавама о оснивању новог Меморијалног центра у Београду према иницијативи Миодрага Линте, приморан сам да продубим своју реакцију на овај покушај измештања тежишта нашег страдања. Овај текст је наставак борбе против институционалне површности која би, под плаштом „системске борбе за истину“, могла коначно да запечати нашу удаљеност од аутентичних гробова. Док припремам ове редове, сведочимо врхунцу институционалног цинизма који потврђује све моје претходне бојазни. Музеј жртава геноцида (МЖГ) објављује позивницу: „Видимо се на отварању изложбе ‘Јасеновац – трајна опомена’ поводом 34 године постојања Музеја“. Локација: Галерија

О Јасеновцу, Горан Киковић: Злочин којег су се грозили и нацисти!

11. мај 2026.

Јасеновац, Јадовно, Паг, Пребиловци, јаме на Велебиту… нијесу дјело заведених илиизманипулисаних људи. То је производ државне политике НДХ и напора цијеле те државе да физички истријеби српски народ. Пише: Горан Киковић, српски историчар у Црној Гори Јасеновац. Једино мјесто над чијим су се злочинима чак и Хитлер и њемачки нацисти згражавали. Једино мјесто у нацистичкој Европи гдје су постојали специјални логори за погром дјеце. Едмунд Глез фон Хостенау (1882- 1946), највиши Хитлеров војни изасланик за Балкан, овако је у свом дневнику описивао хрватски усташки режим и његову војску: “Сви ови догађаји довели су до неколико крајње непријатних сусрета и жучних расправа са Павелићем… Његове најверније сараднике назвао сам злочинцима. Услов да би Хрват могао да ступи у усташку службу јесте то да он

Земунски реквијем

10. мај 2026.

Јуче у Земуну, уз гробницу Светих новомученика српских Дан некако млак, влажан. Некако тмуран, сив… Као да жали. А Бог се уздржава и не просипа капи по онима који скрушено моле за покој душа. Стоје око белог споменика подигнутог некоме ко је страдао од некога. Звучи као никоме. А, опет, боље и тако него никако. Да није било тог подигнутог некоме ко зна да ли би се икад сазнало где је неколико хиљада наших, невиних душа. А има још таквих места. Преко неких кривуда пружен асфалт, преко неких камење и жбуње, има и оних за које само рибе знају да су им таласи успаванку појали, а има и оних које

Успостава усташке власти у Госпићу и широј околини – Књига Јадовно 1.

9. мај 2026.

Усташка организација у Госпићу је свој рад зачела тридесетих година. У времену до 1941. године, снажно је утицала на средњошколску и студентску омладину. Госпић је постао центар политичких снага усташа, који су имали подршку једног дијела богатих трговаца и обртника. Поред политичке подршке, они су усташку организацију помагали и материјално, улажући у њену пропаганду и у организационо јачање и повезивање на читавој територији Лике, па и знатно шире. Управо у Госпићу се концентрисало усташко језгро. Још 1930. године, по Павелићевим упутствима, адвокати Андрија Артуковић и Јозо Думанџић, с трговцем Марком Дошеном, оснивају усташке организације. Ту су и други трговци, студенти и ђаци: Јурица Фрковић, Иван Павичић, Ловро Дуић, Нико Ковачевић,

КО ЈЕ ОСКРНАВИО ЗЕМУНСКО ГРОБЉЕ

8. мај 2026.

Хроника једног огрешења – О оспоравању права на поштовање и крст за 6500 српских мученичких жртава на Земунском гробљу. Пише: Никола Милованчев На сајту Јеврејске општине Земун 7. јуна 2025. објављен је текст под насловом „Оскрнављено Јеврејско гробље у Земуну“ . У овом саопштењу Јеврејске општине Земун (ЈОЗ) наводи се да је Удружење Јадовно 1941. „10. маја 2025. оскрнавило Јеврејско гробље у Земуну тако што су поставили крст висок преко три метра у жардинијеру иза споменика подигнутог 4. јула 1957. од стране Савеза бораца НОР Земун. Поред крста неовлашћено су поставили спомен плочу са крстом и пратећим текстом на жардинијеру у коју су укопали поменути крст“. Касније сам сазнао да

И даље се руше споменици у Западној Славонији

7. мај 2026.

Загребачке Новости јављају о наставку рушења споменика. У Слобоштини, Будићима, Новим Граховљанима, Црљенцима крај Слобоштине.. На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона избеглица са Козаре. „По налогу бојника Лубурића с њима се има строго поступати, не смију им се давати пропуснице за кретање, изузев оних који су се пријавили за рад у Немачкој“, – каже се у једном усташком извештају. У дубоким сеоским бунарима удављено jе педесеторо деце из села Требовљана под Козаром. Везане вијести: СЛOБОШТИНА 16.08.1942. – Мучеништво српске нејачи са Козаре Слобоштина 16.08.1941. – стратиште 1368 Срба прогнаних с Козаре, али и оних из тадашњег пожешког котара

Ђурђица Драгаш: ПАГ- ПЛАВА ГРОБНИЦА СТРАШНИЈА ОД ВИДА

7. мај 2026.

Полако, али сигурно уђосмо у мај и, упркос свему што се претходних месеци дешавало у овој нашој Србији, људи све више размишљају о лету, одморима, мору, проводу. Спремају се матурске вечери, обележавају годишњице, а студенти, већ традиционално, организују дружења са колегама из региона. И све би то било сасвим у реду, лепо и подршке вредно да не прочитах да ће нека од тих студентских дружења, тзв. Медицинијада и Менаџеријада, бити организована на острву Пагу, у Хрватској. На чувеној и по лудим проводина познатој плажи Зрће окупили се ових дана студенти из неколико држава региона. На пут су кренули и наши студенти – из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Косовске Митровице.

ПОЗИВ на Сабрање: Дан сећања на српске жртве Прихватног логора Земун

5. мај 2026.

Окупимо се 09. маја 2026. уз наш Крст, подигнут и освештан пре годину дана на Православном делу гробља у Земуну. У недељи у којој се обележева 81-а годишњица победе над нацизмом, Удржење грађана Јадовно 1941. Београд организује у суботу 09. маја обележавање Дана сећања на српске жртве Прихватног логора Земун. Час историје одржаће историчар, проф. др Милош Ковић. Земунски логор дуго је важио за место страдања само Јевреја и Рома. Међутим, новија истраживања показала су да је у другој фази његовог рада између маја 1942. и јула 1944. године, то био прихватни логор за Србе, највише са Козаре, Баније, Like и Кордуна, али у њему су страдали и Срби из

Од завичаја остала цигла срушене цркве

5. мај 2026.

На месту где је до 1991. године постојала црква у Великим Зденцима, сада је ледина као симбол пустоши у српским селима у Западној Славонији. Пише: Милан Пилиповић – Специјално за „Политику” Грубишно Поље – Др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941”, чува у Бањалуци циглу срушене православне цркве Воздвижења Часног крста у Великим Зденцима, некада једном од највећих српских села у Котару Грубишно Поље, у Западној Славонији, као једини траг ове богомоље, изграђене 1744. године. „Циглу чувам у стану, као завичајну икону”, каже Басташић, чији су преци вековима живели, крштени, венчавани и сахрањивани у овом крају, у Хрватској. „Цигла уграђена пре скоро три века је моја успомена на цркву и завичај”,

ХРВАТСКИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСКИ ПОКОЉ ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941.

5. мај 2026.

6. мај – Ђурђевдан, година 1941. Освануо је лијеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаније одијевају, иду једни другима на Крсну славу у госте, разговарају о успјесима у обављању прољетне сјетве. Веселе се и радују. Све је раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли није могао слутити да ће то бити дан нечувеног злочина – геноцида над невиним сељачким становницима Кордуна. Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића. Злочин планиран, добро припремљен и организирано изведен по замисли поглавара Павелића и наређењу Еугена Диде Кватерника. Управо тога дана, 6. маја, дана весеља и славе, у рану зору, одјекнули су први усташки пуцњи