arrow up

Подијелите вијест:

Аустрија и Хрватска штитиле нацистичког ратног злочинца

Ален Будаj
Ален Будаj

Аустрија годинама не процесуира нацистичке ратне злочинце због чега је најтраженији међу њима шеф усташке полиције Миливој Ашнер умро некажњен, док хрватска дипломатија и правосуђе на том случају нису радили ништа, оцијенио је у изјави Срни директор Маргеловог института Ален Будај.

“Аустрија годинама не процесуира никакве нацистичке ратне злочинце и поставља се као заштитник нациста. Из тог разлога је Ашнеру пружила изврсно уточиште и заштиту. Хрватска је, с друге стране, невољно покренула процес против њега, али су њена дипломатија и правосуђе тај случај ставиле у запећак. Хрватске власти су криве што је умро некажњен “, рекао је Будај.

Будај каже да је Аустрија пружила уточиште Ашнеру упркос Интерполовој потјерници, истакавши да је и некадашњи корушки гувернер Јерг Хајдер био његов кућни пријатељ који је чинио све да Ашнер никада не буде изручен Хрватској.

Будај, који је један од истражитеља Центра “Симон Визентал”, истакао је да је било познато да је Ашнер био злочинац о чему је постојала документација, али да су хрватске власти дозволиле да он 2004. године несметано оде у Аустрију након што је Будај открио да живи у Дарувару, мјесту у којем је рођен.

“Хрватско правосуђе и полиција били су веома ангажовани на изручењима бившег премијера Иве Санадера и генерала Владимира Загорцам, али се никада нису ангажовали да буде процесуиран ратни злочинац који је побио на стотине Срба, Јевреја и других народа које је прогањао док је био шеф усташке полиције”, упозорава Будај.

Према његовим ријечима, Миливој Ашнер је могао да буде изручен Хрватској, након што је изгубио аустријско држављанство када је аплицирао да добије хрватско. Будај је оцијенио и да је био способан за суђење иако су Аустријанци тврдили да није и да због тога не може бити изручен нити му се може судити.

Будај је истакао да је Ашнер, као шеф усташке полиције, био одговоран за масовно убиство Срба, Јевреја и других народа у Пожеги, јер су, како је то образложио, “били опасни”.

“Ашнер је 1941. године ријешио `српско питање` на подручју града Пожеге и пожешке котлине у тадашњој НДХ. У Пожеги је постојао сабирни концентрациони логор одакле су Срби њемачки вагонима превожени у Србију. Када су се њемачке власти побуниле да се доводи превише Срба, усташе су обуставиле депортације и преостале су ликвидирали”., каже Будај.

Он је додао да је ријеч о Србима са Козаре и домаћем српском становништву.

Будај напомиње да Хрватска ништа није учинила да би се пред читавим свијетом показала као антифашистичка већ је пустила да случај “Ашнер” заврши на овакав начин.

На мјесту сабирног логора у Пожеги био је споменик који је срушен 1991. године и данас ништа не указује да је ту био логор.

Бивши шеф усташке полиције у Славонској Пожеги Миливоје Ашнер, један од најтраженијих ратних злочинаца из Другог свјетског рата, преминио је у Клагенфурту у 98-ој години. Директор тамошњег “Каритаса” Виктор Умелко рекао је да је Ашнер умро још 14. јуна у “Каритасовом” дому.

Ашнер, који је био на попису десет најтраженијих ратних злочинаца Центра “Симон Визентал” из Јерусалима, био је одговоран за прогоне и депортације стотина Срба, Јевреја и Рома током Другог свјетског рат

Извор: срна

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​