fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Атијас: Ревизионизам историје допустио називе улица и објеката по именима злочинаца

Потпредсједник Јеврејске општине Добој Дарио Атијас упозорио је да се ревизионизам историје у ФБиХ манифестовао именовањем улица или јавних објеката по нацистичким или усташким злочинцима, па је основна школа у сарајевском насељу Доброшевићи названа по истакнутом чиновинку НДХ-а Мустафи Бусулаџићу, а улица у Мостару по усташком пуковнику Јури Францетићу.

Дарио Атијас
Дарио Атијас

Атијас је у интервјуу за Срну оцијенио, да лабилан став међународних представника и незрелост домаћих политичара допушта тај ревизионизам историје.

Као лоше примјере, Атијас је навео постављање усташких табли на јавним мјестима у Хрватској и све заступљенији усташки поздрав „За дом спремни“ код данашње хрватске деснице.

Он је истакао да и земље попут Мађарске, Украјине, Пољске, па и Њемачке нису имуне на екстремна испољавања мржње, али да забрињава када држава не реагује или почиње са ревизионизмом историјских догађаја преко разних историчара.

„Холокауст је често на маргини због комплексне политичке ситуације и међусобне нетрпељивости великих етничких група. Јеврејске заједнице су најчешће промотери те приче, а тај процес је умногоме лакши код држава са више свијести“, навео је Атијас.

Он сматра да се екстремизму треба одупријети увођењем едукације о Холокаусту у образовни систем, иза чега треба да стану држава и њене институције.

„Мала удружења и невладине организације данас су изгледа једини промотери тих ствари“, оцијенио је Атијас.

Атијас је навео да у БиХ данас живи само хиљаду Јевреја у шест јеврејских општина од око 70.000 колико их је живјело до Другог свјетског рата, те напоменуо да ће за неколико година прославити пет вијекова откако су се настанили на ово подручје.

Он је истакао да би свака држава требало да отвори своје архиве да би до детаља бити истражени и осуђени злочини почињени током Другог свјетског рата, на шта их обавезује и Стокхолмска декларација, као кључни документ Међувладине организације за сјећање на холокауст – ИХРА.

Атијас је подсјетио да су многе земље методолошки увеле у образовни систем изучавање страдања не само шест милиона Јевреја већ и других етничких група, али да се БиХ, која има статус посматрача у ИХРА, не бави том темом.

Према његовим ријечима, велику заслугу у томе имају дугогодишње активности на умањењу значаја страдања народа с циљем очувања „братства и јединста“ за вријеме бивше Југославије.

Атијас је указао да власт у Републици Српској има више осјећаја да страдање Јевреја не падне у заборав одавањем помена страдалима у Доњој Градини, који је познат и као „Логор осам“ јасеновачког система усташких концентрационих логора за масовно истребљење Срба, Јевреја и Рома у НДХ-а.

Он је подсјетио и на програм Владе Српске који се у протеклих шест година спроводи посредством ресорног министарства на начин да наставници средњих школа одлазе у Музеј Холокауста „Јад Вашем“ у Јерусалим, гдје стичу нова знања о Холокаусту.

Атијас је оцијенио да су се та сазнања могла додатно употпунити сарадњом институција са Јеврејским културним центром у Добоју на начин да буде основан интерактивни музеј који би био повезан са „Јад Вашем“, али је указао да се тај пројекат не може реализовати без финансијске подршке Српске и града Добој.

Када је ријеч о реституцији, Атијас је нагласио да су БиХ и Пољска окарактерисане као земље са најмање прогреса, али да то не изненађује с обзиром на то да се само БиХ ради о имовини у вредности од преко милијарду евра.

Он је изразио незадовољство и тиме што Јеврејској општини у Добој до данас нису доступни на увид подаци о некадашњој имовини Јевреја, који се налазе у добојском Земљишнокњижном уреду.

Артијас је напоменуо да је на подручју добојске регије до Другог свјетског рата живјело између 120 и 140 Јевреја, а да се подаци о њиховом животу црпе из различитих извора.

Према његовим ријечима, сва документација о постојању Јевреја у Добоју је уништена, а поједина свједочанства прикупљена су у периоду постојања Федеративне Народне Републике Југославије и смјештена су у Музеју БиХ, Земаљском музеју и Музеју геноцида у Београду.

Атијас каже да се чланови ове заједнице данас осјећају прилично безбједно у Добоју, гдје живе у толерантној средини, у односу на дешавања у региону.

Поводом Међународног дана Холокауста, Јеврејски културни центар у Добоју данас ће се у 17.00 часова прикључити у кампању „Сјећамо се“, чији је носилац Свјетски јеврејски конгрес.

„Сви људи добре воље су позвани да се тај дан усликају са натписом ‘Сјећамо се’ и тако искажу поштовање и сјећање на страдале“ рекао је Атијас и додао да ће бити одржан и историјски час о Холокаусту.

Извор: СРНА

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помози рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: