Злочини у Пониквама у некадашњој општини Горње Дубраве код Огулина

Latinica

Поводом годишњице злочина у  Пониквама,  на територији некадашње општине Горње Дубраве код Огулина,  из књиге „Опћина Горње Дубраве – Радови из даље прошлости и народноослободилачке борбе“ у издању Хисторијског Архива у Карловцу преносимо сљедеће редове.  

 

 

Један од најтежих и најстрашнијих пљачкашких покоља, извршили су усташе 31.1.1945. године у Пониквама, о чему Горански вјесник доноси слиједећи напис:

 

»Дан 31.1.1945. године усташе су, извршили покољ у Пониквама, котар Огулин. Поклали су 36 особа, већином жена, дјеце и стараца. Да би задовољили своје звјерске нагоне, спалили су неколико кућа и са собом одагнали 120 комада крупне стоке и око 100 комада ситне стоке. Поједине усташке групице, које су извршиле тај покољ, стављале су на главу четничке шубаре и одлазиле пљачкати оближње село Јадрч.«...

 

О покољу у Пониквама у истом броју Горанског вјесника записано је и слиједеће:

 

»Дана 31.1.1945. године упала је једна јединица 33. усташке бојне у село Поникве и отпочела са страховитим клањем. Дјеца у колијевци и жене и старци падали су као жртве усташког ножа. »Штоје крв млађа, то ми је слађа« рекао је један кољач, и звјерски натмурена лица облизао нож обливен крвљу једног малишана, кога је мало прије заклао.«^[1]

 

Усташе су свој крвави пир у Горњим Дубравама и околини спроводили током читавог рата. У истој горе наведеној  књизи  налази се исказ усташког злочинца Фрање Манцеа из Брод Моравица, што га је дао на суђењу у Мркопљу, а који је објављен и  у „Горанском вијеснику“ број 90. 16. марта 1945: 

 

»Дана 20. просинца били смо опет у Дубравама. Тада је поручник Делач из пушке убио једног цивила. Код њега смо нашли 200.000 куна, које је узео Делач. У шуми су усташе ухватили 2 мушкарца, довели их к мени да их закољем. Ја сам им пререзао гркљан, и разрезао прса, а Барбарић и Штајдухар резали су им руке и ноге. Ухватили смо још тројицу цивила, једног сам ја убио пушком, а остало двојицу заклао је поручник Делач ножем. Узели смо им новац и подијелили га. Делач си је узео 200.000 куна, Барбарић 65.000, Штајдухар исто толико, а ја сам добио 30.000. На сам Божић у близини Дубрава ухватили смо 2 мушкарца, једном сам ја пререзао гркљан, а поручник Делач најприје његову мушку снагу, а затим гркљан. Даље на цести уловили смо још двојицу, једном сам ја пререзао гркљан, а по томе распорио прса, другоме је то исто направио Барбарић. Иза тога су дошли усташе, Авдо Томић из Мркпоља и Иван Троха из Сењског, који су онако мртвима изболи очи, одрезали уши и нос. Након тога су ми усташе довели другу двојицу цивила с којима сам на исти начин свршио, а онда су им Иван Троха, Алојз Троха, оба из Сењског, те Перо Светлечић и Иван Ванчина из Равне Горе из распорених прсију извадили срце, резали им мушку снагу, и руке. Тог дана заклали смо још двојицу мушкараца једног ја, а другог Никола Рајновић, Србин из Српских Моравица, те Сулејман Агић из Тузле, који је својој жртви разбио лубању са кундаком. Након тога су му извадили мозак, а онда пререзали врат. Сулејман је с ножа лизао крв и говорио. »Видите, овако се пије партизанска крв«. Агић је још мртвацу одрезао нос и извадио оба уха.

 

Ја се тачно сјећам датума и свега што сам учинио, јер имадем добро памћење. Све сам то радиојер су и други тако радили, сматрао сам да сам добар усташа зато што то чиним.« ^[2]