Село Горње Табориште налази се на подручју општине, односно некад и котара (среза) Глина, на Банији. Удаљено је око 18 километара северно од Глине, на путу који води до села Слатине, на реци Купи.

Антифашистичка лига Хрватске одала је пијетет убијеним Србима из Глине и села некадашњег котара Вргинмост, а комеморација поводом обиљежавања 74 године од усташких злочина одржана је у Цркви рођења Пресвете Богородице у Глини, на мјесту некадашње православне цркве у којој су од јула до августа 1941. године усташе убиле готово 1.000 мушкараца из тог краја.

Судбина храброг глинског ногометаша који је утекао усташком оружју: Најбољи предратни нападач глинског ногометног клуба Никола Самарџија био је једина преживјела жртва мајског погрома. Побјегао је иако је био рањен

На православном гробљу у Глини јучер је одржана је комеморација за готово 400 цивила, највећим дијелом Срба, убијених у усташком покољу у ноћи с 12. на 13. мај 1941. године

Срби су на данашњи дан страдали у више наврата.

Последњих недеља и месеци сведоци смо надимања психологије уперене против Срба и Српске Православне Цркве у суседној Републици Хрватској. Таква расположења и гестови евоцирају тешко време Другог светског рата.

Ниси ти Србин, него Хрват -  каже усташа, а Брацо опет каже - Нисам ја Хрват, ја сам Србин. Добро, каже тај усташа, али нећеш више видјети тату, њега ћемо ми убити. 

Градско вијеће града Глине 21. октобра је донијело одлуку којом се забрањује обиљежавање и одавање почасти жртвама усташког покоља.

ГЛИНА, 11. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У Глини су вербално нападнути и вријеђани Срби учесници мирног протеста организованог због одлуке градских власти да забрани служење парастоса и помена на мјесту, гдје је 1941. био православни храм Рођења Пресвете Богородице у којем је звјерски убијено 1.500 Срба, саопштено је из Епархије горњокарловачке.

Вандалска одлука Општинског вијећа Глине да забрани служење парастоса и одавање поште на мјесту православне цркве у Глини, у којој су усташе 1941. године звјерски убиле више од 1.700 Срба, представља континуитет политике оних који су починили те стравичне злочине, сматра предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

БЕОГРАД, 24. ОКТОБРА /СРНА/ - На мјесту православне цркве у Глини, у којој су усташе крајем јула и почетком августа 1941. године звјерски убиле више од 1.700 Срба, више неће бити дозвољено одавање поште жртвама тог злочина, одлучило је Општинско вијеће гласовима свих одборника хрватске националности. 

Градско вијеће забранило је одржавање комеморација жртвама усташког режима испред Спомен дома у Глини.

Спуштала се ноћ. Био је 28. јули 1941. године. Људи нису више могли издржати и почели су мокрити под себе. Загушљивост је постала још тежа, људи су жељели да вагони крену било куда, само да крену.

1 200 невиних српских цивила с подручја некадашњих срезова Вргинмоста и Глине, у два дана крајем јула и почетком августа 1941. године, усташе су поубијале у глинској цркви Рођења Пресвете Богородице. Парастосу којег су у Глини, 29. јула, служили глински протојереј Слободан Дракулић и парох војнићко-коларићки јереј Жељко Видаковић присуствовало је неколико десетина вјерника међу којима су били и представници Срба у градској и мањинској самоуправи, активисти Просвјете, као и представници СНВ-а.

Зграда настала у знак сећања на злочин усташа над Србима 1941. у Глини не треба да носи хрватско име, сматра професор др Дамир Агичић са загребачког Филозофског факултета .Када се на једном месту сретну Срби, Хрвати и Други светски рат, готово по правилу престају приче о добросуседским односима, да и не помињемо формулу „братства и јединства”

На Филозофском факултету у Загребу 28. и 29. липња одржан је знанствени колоквиј „Што се уистину догодило у глинској српскоправославној цркви између 29/30. српња и 4/5. коловоза 1941. године? Свједочанства и култура сјећања“ у организацији Одсјека за повијест и Завода за хрватску повијест Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, у сурадњи са Српским народним вијећем и Центром за суочавање с прошлошћу – Доцумента и Хрватским државним архивом.

Документарни филм је прича о човјеку који је 1941. године једини преживио покољ у глинској цркви Пресвете Богородице. Злочин који се догодио није био најбројнији по жртвама, али је био најстрашнији по свом карактеру. Љубан Једнак је поред гнусног злочина у Глини преживио 1995. године и "Олују", да би му се душа две године касније придружила душама великомученика који нису преживјели покољ у глинској православној цркви.

Негде у време кад су у Београду, у галерији Историјског музеја Србије, постављали изложбу "Спомен-обележје у Глини - незавршен пројекат" посвећену 70. годишњици усташког покоља Срба са Кордуна и Баније у цркви Рођења пресвете Богородице, у Глини је, на истом месту где је то клање обављено, актуелни председник Хрватске Иво Јосиповић присуствовао концерту уприличеном поводом уручивања клавира локалној школи.

Удружење Срба из Хрватске заједно са Музејом жртава геноцида из Београда поводом  70. годишњице покоља Срба у глинској цркви  жели са подсјети јавност изложбом:

Држaвнa тajницa Mинистaрствa културe билa je нa oткривaњу спoмeн плoчe жртвaмa злoчинa aнтифaшистичких устaникa у Бoричeвцу гдje je пoдигнутa плoчa зa пeтнaeстeрo стaрaцa стрaдaлих 1941. гoдинe, нo истo Mинистaрствo прoглaсилo сe нeнaдлeжним зa пoстaвљaњe спoмeн плoчe зa oкo 2 685 жртвa устaшкoг пoкoљa у Глини, вeћ дa je тo ствaр грaдских влaсти кojи истичe дa рaзмjeрe злoчинa нису били тaкви кao штo сe тврди. Плoчe сa имeнимa стрaдaлих и дaљe лeжe нeгдje у мрaку

Двоје храбрих људи из Загреба, подржани од стране Славка Голдштајна, покренуло је иницијативу да се са места једног од најстрашнијих злочина у историји човечанства, покоља у Глинској цркви, скине печат хрватског цинизма

Обиљежавање страдања Глињана у мају 1941. године требало је, према замислима организатора, бити почетак друкчијег одношења према заједничкој, како се то обично каже, бременитој прошлости тамошњих Срба и Хрвата. Требало је то бити нешто попут њемачког превладавања прошлости - Vergangenheitsbewältigung

Ове године обиљежена је 70-годишњица усташког покоља глинских Срба у коме је побијено нешто мање од 400 људи. - Ми ћемо се окупљати и сјећати, не само због идентитета жртава него и због вере у заједнички живот, поручио је Милорад Пуповац из Глине свима онима који су на све могуће начине ометали сјећање на побијене Србе под изликом да "није вријеме" за један такав скуп

На седамдесету годишњицу од звјерског покоља недужних српских цивила православне вјере, свету архијерејску Литургију у глинском храму служио је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г.г. Герасим уз саслужење више свештеника наше Епархије.

ГЛИНА, 13. МАЈА (СРНА) - У Глини је данас, у присуству највиших представника Срба у Хрватској, одата пошта за 400 Срба које су побиле усташе у мају 1941. године.

Под високим покровитељством предсједника Републике Хрватске Иве Јосиповића Српско народно вијеће, Документа, Горњокарловачка епархија СПЦ, Вијеће српске националне мањине града Глине и СКД "Просвјета" 13. маја 2011. године обиљежавају 70 година велике трагедије, када су усташе окрутно умориле више од 400 најугледнијих Срба, грађана Глине