Анто Нобило: Косорова се идентифицира с Туђмановим добом

Понашање предсједнице Владе Хрватске Јадранке Косор након пресуде хрватским генералима, која умјесто да се пита ко је починио злочине у „Олуји“ критикује оне који су дали доказе, је дискредитација хрватске државе, рекао је Анто Нобило, познати хрватски адвокат.

„То је погубно за Хрватску јер показује да се Косорова и њена влада идентифицирају с Туђмановим добом и да јој уопће нису проблем злочини који су се десили, него тко је доказе послао Хагу“, сматра Нобило.

Он истиче да је хашка пресуда вјетар у леђа за процесуирање осталих злочина који су се десили након „Олује“.

НН: Као и раније, поново се дешава да су у првом плану јавног дискурса осуђени за ратне злочине, а не жртве. Како то коментаришете?

НОБИЛО: Нема суђења за ратне злочине ако у фокусу интереса не ставите жртву. Жртва је та због које се то ради и од које се полази. Нажалост, у Хрватској јавност није сензибилизирана за оно што се десило. Она чује ту и тамо да су се десили појединачни злочини, али нитко се уистину неће бавити тиме што се десило и нитко неће сензибилизирати јавност о томе. Нитко то не коментира, нитко не разговара с тим избјеглицама, који и дан-данас често живе у немогућим увјетима.

НН: Јесте ли очекивали овакву пресуду тројици хрватских генерала?

НОБИЛО: Апсолутно сам очекивао. Ако је на једном широко распрострањеном подручју било широко распрострањених злочина, паљења кућа, убојстава цивила и то се понавља изнова и изнова, а нитко не спречава нити хапси злочинце, онда је наравно да по заповједној одговорности морају одговарати заповједници. Да ли је генерал Анте Готовина наредио, није знао или јесте знао, то се у међународном праву сведе на то да ако су злочини широко распрострањени, за њих одговара заповједник.

НН: Шта мислите о дијелу пресуде о удруженом злочиначком подухвату?

НОБИЛО: Има елемената који говоре у прилог томе, али има и слабих точака које би обрана могла искористити. Туђман је био склон етничком инжењерингу и ту постоје националистички и криминални елементи. Али нисам видио чврсте доказе о узрочно-посљедичној линији између те политике и злочина. Та политика је свакако допринијела опћој атмосфери у којој је дошло до злочина, али нисам видио да су они нашли доказе о организацији тих масовних убистава, паљења кућа и тако даље. Мислим да тај дио није довољно јасно доказан. И судац Ори је закључио да није пронађена директна веза између националистичке политике и злочина него да се са извјешношћу могло очекивати да ће доћи до злочина и да је та политика очекивала да ће до њих и доћи. Мислим да би тај дио обрана могла покушати оспорити у жалбеном поступку. Мени се чини да је класична заповједна одговорност неоспорна и да ће се тешко оборити, али да се вриједи потрудити око удруженог злочиначког подухвата.

НН: Шта се, према Вашем мишљењу, десило у „Олуји“?

НОБИЛО: Хрватска је недвојбено имала право успоставити уставно-правни поредак и мислим да је акција легитимна и да се не може довести у питање. Али унутар те акције ситуација је била врло сложена. Туђман је водио националистичку политику уперену према Србима и то је дало вјетар у леђа националистички оријентираним људима, злочинцима итд. Имали сте и Хрвате који су 1991. с тих подручја били протјерани или убијени, чије су куће биле паљене. Дакле, постојао је и јак реваншизам. Кад се кренуло у војну акцију, акумулација националистичке политике довела је до прогона српског становништва. Хрватска војска је морала предвидјети такву могућност. У те акције морали су уградити снажне мјере осигурања локалног становништва. Све заповједи морају у себи садржавати једну точку која регулира мјере за заштиту цивила, ратних заробљеника итд. Недостатак тога довео је до злочина, а Хрватска војска није направила ништа да то спријечи. Да ли је у позадини постојао план да се то тако деси? Могуће је. Али врло тешко је то свести на пуко губљење контроле јер је Хрватска војска била озбиљна и добро устројена. Дакле, то насиље се морало спријечити, а кад се десило није процесуирано. Да су то тада направили, данас Готовина не би био осуђен.

НН: Хоће ли сада бити лакше процесуирати злочине који су се десили када је Хрватска војска ушла у БиХ?

НОБИЛО: Пресуда би свакако могла бити вјетар у леђа националним судовима да процесуирају све који су одговорни. Хрватско државно одвјетништво мора одмах реагирати и покренути процесе. Оно мора хитно контактирати Тужилаштво у Хагу и тражити од њих доказе. Сама сурадња Хрватске с Хашким трибуналом је афирмирала Хрватску као правну државу. Хрватска је једина држава која је изручила тројицу својих генерала, а добила је рат. Све што је Суд тражио, укључујући и најтајније документе, ми смо доставили како би била утврђена истина. То је велики цивилизацијски помак хрватске државе. Ово што се десило након изрицања пресуде је мрља свему томе. Имате предсједницу Владе Јадранку Косор, која тврди да је поносна на Хрватску као правну државу, а из пресуде Готовини у Хагу она није извукла нити једну поуку. Она није имала било какву потребу затражити тко је то фактички направио злочине, него захтијева истрагу о онима који су доставили доказе у Хаг. Њој нису проблем злочини нити докази, него они који су то открили. Сада се тражи тко је прекршио омерту.

НН: Како се то може одразити на Хрватску?

НОБИЛО: То је погубно за Хрватску јер показује да се Јадранка Косор и њена влада идентифицирају с Туђмановим добом и да јој уопће нису проблем злочини који су се десили, него тко је доказе послао Хагу. То је компромитација хрватске државе. То може имати лоше посљедице за приближавање Хрватске Еуропи. А сурадња у случају „Готовина“ афирмирала је Хрватску као правну државу.

Избјеглице табу тема

НН: Како коментаришете рјешавање проблема српских избјеглица у Хрватској и враћање њихове имовине?

НОБИЛО: То је табу тема у Хрватској. О избјеглицама нитко не пише нити говори, а ради се о огромном броју људи. Сада би та тема могла бити отворена на неком политичком нивоу између три државе. Мислим да су сада сазрели увјети да се то коначно ријеши. Ова пресуда је на неки начин стање свијести нације уназадила, али мислим да је то на краће вријеме и да је еуропски пут Хрватске наставити, а онда и у оквирима тога отворити и питање хрватских држављана који су избјегли.

Дејан Шајиновић

Извор: НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ