Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Антисрбизам у Норвешкој: Хрватица из Норвешке против мртвих Срба

Датум објаве: уторак, 21 августа, 2012
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/gorana-ognjenovic.jpg

Пише Зорица Митић

Арогантна Горана Огњеновић упорно ради на томе да норвешко-српске везе представи као „мит“, тврдећи да већина жртава у тамошњим нацистичким логорима нису били Срби, иако jе познати подаци jасно демантуjу

Јуна месеца ове године навршило
се седам децениjа од како су у Норвешку стигли први jугословенски заробљеници у
Другом светском рату. Четири до пет хиљада њих било jе тада распоређено у више
од 30 концентрационих логора, при чему jе већина изгубила живота и оставила
кости у Норвешкоj, док се кућама вратило мање од трећине. Преживели су се
издигли изнад тужног сећања о погинулим друговима и тамног дела норвешке
историjе и изабрали пут захвалности према Норвежанима коjи су жртвуjући слободу
и своj живот помагали овим заробљеницима да преживе стравичну тортуру. На овоj
захвалности jе изграђено приjатељство између Норвешке и Југославиjе, наjвише
Србиjе. Неколико српских градова се побратимило са норвешким градовима. У
Србиjи jе изграђена и „Норвешка кућа“ краj Горњег Милановца.
Јула месеца 2011. године jе бивши нацистички логор „Евре Јернван“ на северу
Норвешке, у коjем су за само неколико недеља страдала 242 jугословенска
заробљеника, добио споменик коjи обележава место велике трагедиjе. Велики
чланак у дневним новинама ВГ („Верденс Ганг“) пропратио jе оваj догађаj. Дан
касниjе у истом листу излази хроника под насловом „Представа у тишини“, аутора
Горане Огњеновић. У поднаслову стоjи: „Норвешка подршка jугословенским ратним
заробљеницима jе изградила чврсте односе између Норвешке и Југославиjе.
Привремени преглед нових података показуjе да jе нетачна представа о томе да су
заробљеници били Срби.“
Горана Огњеновић даље пише да jе започела нови проjект коjи ће детаљниjе
утврдити идентитет и порекло заробљеника. Она тврди да jе наjвећи део њих дошао
из нацистичке творевине, усташке Независне Државе Хрватске.
Августа ове године Горана Огњеновић, рођена у Винковцима (Хрватска) а 17
последњих година настањена у Норвешкоj и запослена у мемориjалном музеjу
„Јасеновац“, филозоф по занимању, обjављуjе нови чланак на исту тему. Ту она
наставља да jугословенске заробљенике дели према националности, али и да
преиспитуjе норвешко-српско приjатељство jер jе засновано на „миту“. Мит jе,
наводи она, тврдња да jе већина jугословенских заробљеника у Норвешкоj била
српског порекла. Посредно велича и НДХ, пишући о борби хрватског народа за
ослобођење од српске тираниjе у Југославиjи.
Супротно њеноj оштроj и арогантно изреченоj тврдњи, званични подаци говоре да
jе скоро 90 одсто ратних заробљеника у Норвешкоj било српског порекла, али да
су, како и она сама каже, пристигли из српских делова НДХ.
У Фалстаду, jедном од некадашњих логора у Норвешкоj, дана 12. августа отворена
jе изложба под називом: „Хвала норвешком народу!“ Изложбу jе организовала
Горана Огњеновић у име „Мемориjалног центра Јасеновац“ из Хрватске, као вођа
проjекта етничке поделе заробљеника, а уз помоћ амбасада Хрватске и Босне и
Херцеговине у Норвешкоj, норвешког министарства спољних послова и организациjе
„Слободна реч“. Амбасада Србиjе у Норвешкоj jе позвана као гост, али не и као
активан учесник у изложби, на шта jе амбасада одговорила ћутањем.
Мада jе Горана Огњеновић у jедном интервjуу за „Трендер Авис“ одбацила моjу
тврдњу да jе њено деловање антисрпско, познато jе да врло радо учествуjе у
многим интернет расправама и то искључиво са позициjа супротстављених Србиjи и
српским интересима. Примера ради, заjедно са Соњом Бисерко и jош 52
интелектуалца, углавном муслимана и Хрвата, своjевремено jе упутила писмо
протеста због ослобађања Србиjе од одговорности за такозвани геноцид у
Сребреници. Група, у коjоj Горана Огњеновић има истакнуту улогу, иде и даље од
ратних злочина у Сребреници и карактерише све ратне злочине над несрбима у
Босни и Херцеговини као српски геноцид.
Њено активно фаворизовање и хваљење рада Соње Бисерко и београдског „Хелсиншког
одбора“ такође jе врло знаковито.

 

Извор: ПЕЧАТ




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top