Antifašistička nevesinjska puška; Prvi oružani ustanak protiv fašizma u porobljenoj Evropi

Jun­ski usta­nak u gor­njoj Her­ce­go­vi­ni 1941. go­di­ne bio je var­ni­ca iz ko­je se raz­buk­tao po­žar če­tvo­ro­go­di­šnje oslo­bo­di­lač­ke bor­be pro­tiv fa­ši­stič­kih oku­pa­to­ra i nji­ho­vih do­ma­ćih po­ma­ga­ča. Bio je to spon­ta­ni op­šte­na­rod­ni bunt Srba pro­tiv stra­vič­nih zlo­či­na Ne­za­vi­sne Dr­ža­ve Hr­vat­ske. Dodatni povod je i ula­zak So­vjet­skog Sa­ve­za u rat pro­tiv si­la Oso­vi­ne i ne­po­ko­le­blji­va ve­ra her­ce­go­vač­kih Sr­ba u sna­gu Ru­si­je.

Reč je o pr­vom oru­ža­nom ustan­ku u Hi­tle­ro­voj „evrop­skoj tvr­đa­vi“, u ko­me je uče­stvo­va­lo ce­lo­kup­no srp­sko sta­nov­ni­štvo, bez tra­gič­ne po­de­le na par­ti­za­ne i čet­ni­ke do ko­je će do­ći doc­ni­je. Naj­ve­ći uspeh Jun­skog ustan­ka le­ži u tome što je osu­je­tio, bar pri­vre­me­no, pro­jek­to­va­nu usta­šku ge­no­cid­nu „vi­dov­dan­sku ak­ci­ju“ i doveo do ponovne italijanske reokupacije Hercegovine.

Bu­du­ći da joj ni­je po­šlo za ru­kom da čast pokretanja otpora protiv fašizma pri­pi­še se­bi ni­ti da ar­gu­men­to­va­no ospo­ri či­nje­ni­cu da je Jun­ski usta­nak u Her­ce­go­vi­ni po­dig­nut pre komunističkog po­zi­va, ru­ko­vo­de­ća par­tij­sko-po­li­tič­ka struk­tu­ra so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je od­lu­či­la je da taj usta­nak jed­no­stav­no ig­no­ri­še, kao da ga ni­je ni bi­lo.

Izvor: SVET KNjIGE