Amfilohije Radović: Slavimo 1918. to je godina naše slobode

Mitropolit crnogorsko-primorski u razgovoru za „Novosti“: Vlast neka traži odštetu od SAD, i oni su nas oslobađali u Velikom ratu.

NIKAD više 1916! Nikad više okupacija! Slavimo oslobodilačku 1918!

Ove reči mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija odgovor su onima u Crnoj Gori koji pokušavaju da minimiziraju ili izbrišu pamćenje od pre jednog veka i oslobođenja države podno Lovćena u Prvom svetskom ratu, što je kasnije dovelo do ujedinjenja sa Srbijom.

Visokopreosvećeni vladika, u razgovoru za „Novosti“, kaže da žali što ovi događaji umesto da spajaju – dele Crnogorce. Računa da će, ipak, razum pobediti i oni koji su u zabludi shvatiti da je 1918. godina slobode koju treba slaviti.

– Čudna se hajka vodi oko Boke kotorske i njenog oslobođenja u kojem su učestvovali ne samo srbijanska vojska nego pre svega dobrovoljci koji su bili na Solunskom frontu.

Oko hiljadu njih je bilo upravo iz Boke. Moj predak Jovan Radović bio je na čelu Topličkog ustanka, i on je kao vojvoda i komita, sa Milinkom Vlahovićem, ratovao protiv okupatora i oslobodio grad Nikšić. E, to su ljudi koje današnja vlast proglašava okupatorima.

* „Drugi tabor“ uporno ističe da je 1918. Crna Gora „nestala“ sa lica zemlje.
– Ponavljam, oni su u zabludi. Te 1916. desila se izdaja kralja Nikole, zbog čega je on posle izgubio vlast u Crnoj Gori. I sukob 1918/19. nije bio kao ovaj što se danas vodi u Crnoj Gori, na nacionalnoj, jezičkoj osnovi, već isključivo dinastički, između ljudi koji su se zakleli na vernost kralju Nikoli.

Među njima je bio i Krsto Zrnov Popović, koji je predvodio pobunu na Cetinju, uz podršku grupe Italijana, kojima nije bilo stalo do nezavisne Crne Gore i kraljevine, nego da Dalmaciju i Boku kotorsku prisajedine Italiji.

* Smatrate li da je, ipak, kralj Nikola ugradio sebe u oslobođenje Crne Gore i ujedinjenje sa Srbijom?

– Svakako, i to naročito preko oslobođenja Kosova i Metohije, Skadra, sa srbijanskom vojskom. I sve što je napisao, počev od himne „Onamo, namo“, to svedoči kakav je njegov odnos bio prema Mihailu Obrenoviću. Moram reći da je vladika Rade političaru i diplomati Matiji Banu rekao 1847, kada je ovaj iz Dubrovnika polazio za Beograd, da kaže Aleksandru Karađorđeviću da treba da ide u Prizren za kralja, a vladika u Peć za patrijarha. U tom duhu se odvijala sva istorija Crne Gore. Kralj Nikola je postavio Gavrila Dožića za prvog mitropolita posle ukidanja Pećke patrijaršije 1766. godine.

RUMIJA ĆE OPSTATI* DA li će crkva Svete Trojice na Rumiji odoleti napadima? – To je crkva koja grli istok i zapad, sever i jug i donosi blagoslov svima koji tu žive, bez obzira na to kako se oni osećaju i kojoj veri i narodu pripadaju. Zgaziti tu ljubav mogu samo ljudi koji su bez Boga i bez duše. Ja se u Boga nadam da to neće uraditi ova crnogorska vlast i da to neće učiniti ni naša braća Albanci oko Ostrosa, koji su bili čuvari te svetinje i nosioci krsta čak i kada su primili islam

* Da li je kralj Nikola bio protiv obnove Pećke patrijaršije 1919. godine?

– Ne, nego se protivio što sedište srpskog patrijarha nije bilo u Peći, već u Sremskim Karlovcima. Kamo sreće da se to ostvarilo i daj Bože da se to desi. To je sedište patrijarhovo bilo vekovima. Sada bi opet trebalo da patrijarh bude više u Pećkoj patrijaršiji.

* Deo crnogorske elite smatra da srpska vojska nije oslobodila Crnu Goru, nego ju je okupirala.

– To je suludo pomisliti. Kako, kada je Srbija bila zemlja mučenica, koja je u to vreme svakog trećeg svog vojnika izgubila na ratištu. Nije ona sama oslobodila Crnu Goru, već su u tom činu učestvovali i Englezi, Italijani, Amerikanci, Francuzi, i svi zajedno dali ogroman doprinos.

* Crnogorski pokret od Srbije traži da plati odštetu Crnoj Gori zbog Velikog rata i „aneksije“?

– Taj isti zahtev treba da upute Americi, Engleskoj, Francuskoj, Italiji, jer su njihovi vojnici takođe učestvovali u oslobođenju Crne Gore i Balkana. Vidite, kralj Aleksandar Karađorđević, unuk kralja Nikole, ideju svoga dede o granicama Crne Gore zaokružio je u okvirima Zetske banovine. Njoj je 1939. pripadao Dubrovnik, kao i Hercegovina. Od Stona do Prizrena je bila Zetska banovina. A to svi zaboravljaju.

SPISKOVI

* ZVANIČNA Crna Gora zabranila je ulazak srpskim intelektualcima, među njima i akademiku Matiji Bećkoviću.

– I to je deo hajke koja će, nadam se, prestati. Niko Njegoša nije toliko afirmisao kao Matija Bećković, i sada mu ne daju da uđe u Crnu Goru!? Ali evo, nema mesta u školama ni za Desanku Maksimović, Jovana Dučića, Zmaja… Umesto njih uveli su neke za koje nikada nisam čuo, uz poštovanje njihovoj pripadnosti. Šta ćemo, došao je takav trenutak. Vidi se šta je sve isplivalo na površinu.

Autor: V. Kadić

Izvor: Večernje novosti

Vezane vijesti:

AMFILOHIJE O HIMNI CRNE GORE: Prvi put pevana u Staroj Gradiški kada je Sekula Drljević sa ustašama pobio 150 crnogorskih oficira