АМЕРИКАНАЦ СНИМА ФИЛМ О ТРГОВИНИ ОРГАНИМА НА КОСОВУ: Злочини из „жуте куће“ не застаревају

Роман Веселина Џелетовића „Српско срце Јоханово“, истинита прича о богатом Немцу коме је пресађено срце српске жртве у „жутој кући“ на Косову, оживеће у филму радног наслова „Жетва“

Роман Веселина Џелетовића „Српско срце Јоханово“, истинита прича о богатом Немцу коме је пресађено срце српске жртве у „жутој кући“ на Косову, оживеће у филму радног наслова „Жетва“ америчког аутора Пола Кампфа. Овај редитељ, сценариста и продуцент, чији је последњи филм Imprisioned са Лоренсом Фишбурном пре неколико дана премијерно приказан на маркету у Кану, за „Новости“ каже да је прву понуду продуцента Драгана Ивановића из „Бандур филма“ одбио, али, онда је прочитао књигу…

– На путу од Лос Анђелеса до Сан Франциска у авиону сам је нашао на Kindle сервису. Био је то веома лош превод, али, чак и таква, ова прича ме је освојила. Толико сам био дирнут да сам позвао Драгана чим сам изашао са аеродрома и рекао му: „Пристајем!“ – присећа се Кампф, који је врло брзо, на основу књиге, написао и сценарио.

Прича о богатом Немцу који после трансплантације почиње да сања непознате пределе, људе и плавооког дечака, а потом одлази на Косово у потрази за одговорима, толико је опчинила Кампфа да је одмах одложио друге пројекте и почео да пише сценарио за „Жетву“.

– Прича о бившој Југославији, Србији, Косову и Албанији је веома компликована и за оне који су умешани у њу, а замислите тек како она изгледа просечном Американцу. Сматрам да је добро за филм то што проговара са моје позиције аутсајдера, некога са стране, без предрасуда, некога ко као Јохан не познаје свет о коме говори и не могу га „оптужити“ да је пристрасан. Желим да ову предивну причу подигнем на један већи, интернационални ниво.

После Џелетовићеве књиге о „жутој кући“ и илегалној трговини органима, Кампф је, каже, почео да чита све до чега је могао да дође – новинске чланке, интервјуе, гледао је документарце… Али и даље има много питања.

– То је веома болна тема за српски народ, али, нажалост, сличне ствари дешавају се широм света. Ово јесте српска прича, али проблем је светски. Такве ране не застаревају, али можда је ово право време да се запитамо, на глобалном нивоу, шта се догађало, шта се још увек дешава и зашто нико не одговара због тога – каже Кампф.

Према његовим речима, не може се побећи од политике у филму, јер је тема таква.

– Намеравам да испричам чињенице о ономе што се десило, али и да питам где је био НАТО, где Русија, а где Америка док се то дешавало. Зашто нисмо реаговали? Јер, то се десило после рата на Косову, када су нам рекли „све је у реду, рат је готов, ми смо ту“. То јесте политичко питање. И то се дешава и сада свуда у свету. Али шта је са црним тржиштем, трговином робљем, проституцијом, свим оним што процвета када „стабилизују ситуацију“. Серија коју планирамо да снимамо после филма биће настављена у том правцу – најављује редитељ.

Његов последњи филм Imprisioned снимљен је у Порторику, 80 одсто на енглеском и остало на шпанском језику. План је да и „Жетва“ буде већински на енглеском, с међународном глумачком екипом, која ће скренути пажњу на ову причу.

После одабира локација у Србији, Кампф се пре два дана вратио у Лос Анђелес, где ће током лета састављати глумачку екипу. У незваничним је преговорима са неким познатим именима око улоге главног јунака, Немца Јохана, а о коме је реч, каже, откриће у августу, када се потпишу уговори.

– Када људи виде странца у Србији, посебно у унутрашњости, позову га на кафу и ракију, покажу му и речима и делом да је добродошао. То је тако дирљиво и људски, и то је управо оно чиме ми у Америци волимо да се хвалимо – да смо отворен народ, али то, једноставно, није тачно. Ја сам Американац, али ме овде нико не мрзи, напротив! Управо тако је дочекан наш јунак Јохан, и то је оно што желим да испричам. Мрзели су га само они који су имали нешто да сакрију – сматра Кампф.

ХУМАНИТАРНА МИСИЈА

Кампф је са Холи Левоу власник продуцентске куће Equitas која се залаже за равноправност у филмској индустрији. У филмовима које они продуцирају глумице и женски чланови екипе су плаћене исто као и њихове мушке колеге, води се рачуна о заступљености мањина на екрану и ван њега, а део добити одвајају за хуманитарне организације.

– Планирамо да део новца оставимо и некој српској хуманитарној организацији која помаже жртвама. Када следећи пут дођем потрудићу се да се боље упознам са њиховим радом – најављује Кампф.

ПОЗДРАВ ИЗ СТУДЕНИЦЕ ЗА ФИШБУРНА

Током боравка у Србији, Кампф је обишао многе наше цркве и манастире, а једну ноћ провео је у Студеници. Био је толико одушевљен њеном лепотом да је све време сликао телефоном, а потом те слике послао свом колеги и пријатељу Лоренсу Фишбурну (на слици).

– Одговорио ми је истог часа. Он је веома продуховљен човек, и био је одушевљен оним што је видео. Интересовао се за детаље, тражио видео-снимке, а ја сам му објаснио да је то само једна од лепота Србије – открива наш саговорник.

Аутор: А. ПОПАДИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ