arrow up

Подијелите вијест:

Александар Чотрић: Уведимо и дан сећања на злочине комуниста

комунистичких победника, иако jе српски народ дао наjвећи допринос борби против нацистичког окупатора

Александар Чотрић, народни посланик

Александар Чотрић, народни посланик

Поред дана сећања на српске жртве у Првом и Другом светском рату, као и у ратовима деведесетих година прошлог века, потребно jе у нашоj земљи, законом, или одлуком Владе, установити и дан када ћемо се сећати жртава комунистичког тоталитарног режима. На тлу Србиjе он jе одговоран за смрт више од сто хиљада људи, коjи су сахрањени у броjним масовним гробницама. Основни циљ успостављања дана сећања jе да се утврди пуна историjска и кривичноправна истина о овим догађаjима, да злочини не остану некажњени и да се никада више не понове.

Од свих република бивше Југославиjе, Србиjа jе била наjвише погођена злочинима комунистичких победника, иако jе српски народ дао наjвећи допринос борби против нацистичког окупатора, и у Србиjи, и на подручjу читаве окупиране Југославиjе. Срби су се борили у две гериле: комунистичко-партизанскоj и антикомунистичко-роjалистичкоj. Злочини победника били одмазда над свима коjи су се борили против нацизма, а били су противници комунизма за време Другог светског рата.

Према непотпуним подацима Државне комисиjе за проналажење и обележавање свих таjних гробница у коjима се налазе посмртни остаци стрељаних и на друге начине ликвидираних цивила после 12. септембра 1944. године, у Србиjи се налази више од две стотине гробница у коjима су сахрањени убиjени цивили, међу коjима и велики броj деце и жена. Међу убиjенима наjвише jе било сељака, домаћица, припадника средње класе и духовне антикомунистичке елите.

Неопходно jе да траjно памтимо комунистичке злочине против цивилног становништва, почињене после 1944. године, коjима су десетине хиљада људи, из идеолошких разлога лишени живота, слободе или других права, без судске или административне одлуке. Власт тоталитарног комунистичког режима вршила jе поjединачна и масовна убиства, убиjање у затворима и логорима, тортуру, депортациjу, забрану повратка у домове, робовски рад и друге облике физичког терора.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​