Ако заборавим тебе Јадовно, нека ме заборави десница моја.

Не постоји овоземаљска заповијест, нити закон који може да нас одвоји од завјета који смо дужни да испунимо према нашим претцима.

Да њихова жртва не остане заборављена, остаје дужност нама и нашој дјеци, јер какав им примјер дамо у односу према претходницима својим, тако ће се односити и према нама наши насљедници, ма како окончали свој овоземаљски пут.

Ако заборавимо на страх и пригрлимо љубав, онда ћемо без бојазни корачати напред и испуњавати задаћу, и љубав према њима ће нас охрабривати да не клонемо док задаћу не испунимо.

Љубављу и незаборавом покидаћемо печате тајни и скривених злодјела са гробова њихових, а правда васкрснути мора. Истина и правда надвладаће лаж и мржњу који се истином и правдом у гроб обарају, а из гроба прослављени мученици ступају и заступају нас пред престолом Божјим. 

Сузе за њима претварају се у радост, јер туга престаје када испојемо Христос Васкрсе и када васкрсном идејом прожмемо животе своје, јер побједе не бива без страдања, нити Васкрса без Великог Петка! 

 Ако заборавим тебе Јадовно, нека ме заборави десница моја.

Аутор: Презвитер Саша Лончина

---

---

Од истог аутора:

Саша Лончина: У једном граду, хиљадама километара удаљеном од поткозарја, сви присутни гледају филм о страдању једног народа којем се то страдање негира… и плачу

---

---