Хајде да будемо мало конструктивни па да видимо ко је овдје помодар са постављањем француске заставе преко профилне фотке, а ко је заиста спреман да помогне ближњем. Пошто у том симпатичном модном гесту, опростите ми, али не видим да се неком конкретно помаже.
Волонтирам за хуманитарно друштво „Срби за Србе„.
Данас сам посјетио једну породицу у околини Бањалуке. Станислав и Рада живе у тешким условима, иначе су избјегли из Кључа. Живе у кући коју су купили на кредит са своје шесторо дјеце. Немају водовод па по воду иду са малом цистерном до оближњег хидранта.
У тексу прилога имате везу на страницу на којој можете уплатити скромну донацију од 10€ или више, у складу са вашим могућностима. Да овој породици купимо шпорет.
За то су чак платили казну од 75€ јер није дозвољено наточити воду на хидранту а не платити градском водоводу – али сад је то мање битно.
Треба им помоћ да купе шпорет на дрва.
Дакле позивам све једнако, помодаре а и све патриоте који се буне што није постављена фотка Русије прије неки дан, поводом трагедије руског авиона изнад Синаја у Египту. Или нека друга фотка поводом неке раније трагедије која је задесила Сирију, Либан, Србију…
Овдје имате везу на страницу на којој можете уплатити скромну донацију од 10€ или више, у складу са вашим могућностима:
http://www.srbizasrbe.org/donacije/
То може већина која се ових дана жустро расправља по друштвеним мрежама па да видимо колико ће се вас заиста одазвати.
У напомени можете ставити „помоћ породици Гавриловић из Поткозарја код Бањалуке“ или не стављати никакву напомену ако желите да помогнете рад нашег друштва као такав и на тај начин покажете колико сте спремни да помогнете. А ми ћемо објавити коме смо помогли од многобројних сиромашних породица које живе у сиромаштву.
У прилогу качим фотографију породице уз напомену да су двоје најстарије дјеце у моменту када сам био у посјети отишли по воду.
Контакт податке имам али их не могу објавити јер немам сагласност породице за то. Ако желите да им лично помогнете добићете све у приватној поруци.
Акција сад!
Аутор: Павле Марић