Акција: Погром Срба још траје

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида (4): Др Слободан Чикарић: И данас ме прате слике закланих по дубичким селима. Аврамов: Срби су наjвеће жртве

„Спасло ме што jе Јасеновац био пун. Пуна два сата чекао сам да уђем у логор. Али, пошто jе био крцат, за мене ниjе било места. Да сам стигао само сат раниjе усташе би ме, са осталим логорашима, послале у кречану. А то jе значило – смрт! Идеjа прослављеног шахисте Александра Матановића и акциjа „Вечерњих новости“ да се подигне споменик свим страдалницима геноцида jе величанствен чин и наша обавеза.“

Овако говори професор др Слободан Чикарић, jедан од наших наjвећих онколога. Био jе, каже, сасвим мали, било му jе пет година, када су усташе његову породицу протерале из Дубице у логоре.

– Само из четири околна козарачка села, (Црвљани, Живаjа, Славиња и Бачин) у jасеновачком казамату убиjено jе 1.600 људи – каже др Чикарић. – Готово сви су била деца. Кад се рат завршио, у мом разреду од тридесетак ученика преживело jе нас четворо.

Др Чикарић се сећа како им jе jедне ноћи у кућу дошао комшиjа Хрват и рекао његовом оцу: „Бежи, Стеване, у Козару. Све ће вас побити!“ Отац jе са стариjим братом отишао преко Уне у партизане, а он са маjком и две сестре од коjих jе jедна имала десет, друга jедва две године у збег. Сећа се и маjчиног плача кад jе сазнала да су отац и брат заробљени и послати у логор на Старом саjмишту.

– Отац се никада ниjе вратио – каже др Чикарић. – А брата су послали у Норвешку на рад.

Од усташке каме, jедне ноћи, коjу др Чикарић зове „Вартоломеjска“, спасли су их Немци. Бежећи од усташа коjе су по дубичким селима клале све српско, обрели су се на железничкоj станици са коjе су немачки воjници отправљали раднике. Његовоj маjци дозволили су да крене за Немачку али само с jедним дететом.

– Повела jе мене, наjмлађег, а сестре jе морала да остави код тетке – каже др Чикарић. – Од шока што оставља децу да би нас све спасла смрти, маjка се никада ниjе опоравила. Радећи на имању код неког газде, ослобођење смо дочекали у Гетеовом Ваjмару.

Месец и по дана враћали су се у завичаj и неизвесност. Дочекале су их сестре, а и брат jе убрзо дошао из заробљеништва.

– Споменик жртвама геноцида jе наjмање што можемо да учинимо у знак сећања на недужно страдале Србе – каже др Чикарић. – И данас ми, често, искрсну слике побиjених људи на коjе смо наилазили бежећи. Сећам се да смо се сестра и jа jедног jутра санкали недалеко од куће. Било jе пуно деце… Увече су дошле усташе и све их поклале. И нас би да нас отац ниjе послао у шуму…

Србиjа jе ретка земља коjа ниjе на достоjан начин одала пошту своjим жртвама, каже за „Новости“ професорка Смиља Аврамов коjа jе своjевремено у овиру Српског народног покрета „Светозар Милетић“ иницирала идеjу да се подигне Мемориjални центар жртвама геноцида.

– Геноцид над Србима ниjе почео 1941. године. Треба се само сетити масовних покоља у Мачви у Првом светском рату у коjем смо изгубили трећину становништва – каже проф. Аврамов коjа управо завршава двотомну књигу о геноциду над Србима.

– У првоj књизи описуjем страдања нашег народа од 1941 до 1945. године, а друга jе сведочење о српским жртвама од 1991. до дана данашњег – каже др Аврамов. – Одаjем признање Јевреjима, али Срби су наjвеће жртве имаjући у виду дужину траjања и начин геноцида. Нажалост, геноцид над Србима jе континуиран и jош траjе.

Споменик – симбол страдања требало би, по њеним речима, да буде на видном месту. Да подсећа и – опомиње. Она jе спремна и да део своjе богате документациjе, до коjе jе дошла истражуjући многе светске архиве, понуди на увид jавности.

ВАЛДХАЈМ ВРШИО ОДАБИР

– Захваљуjући Курту Валдхаjму, коjи jе вршио триjажу заробљеника преживело jе доста младих људи из мог краjа – каже Чикарић. – Снажне, здраве младиће одваjао jе и слао у Немачку на рад. Они ситниjи, крхког здравља, завршили су у кречани. После рата, вративши се у завичаj, женили су се и добиjали децу. Тако се регенерисао српски род на овим просторима. Али, да парадокс буде већи, Валдхаjм jе три пута награђиван – од Хитлера, Павелића и Тита, коjи му jе уручио признање за заслуге у миру.

Др Санда Рашковић Ивић, посланик ДСС:

ДУГ ПРЕМА ЖРТВАМА

– Споменик би био исправљање дуга према жртвама коjе jе српски народ претрпео у 20. веку, а ми их jош нисмо поброjали. Писац Владан Десница jедном jе рекао мом оцу Јовану Рашковићу да се „народ коjи се ниjе осветио за геноцид препоручио историjи за рецидив“.

А jа бих рекла да народ коjи ниjе оплакао геноцид над самим собом и коjи га се не сећа, препоручуjе се историjи за рецидив.

Сава Живанов, професор:

ДА СЕ НЕ ПОНОВИ

– Подржавам идеjу о подизању споменика жртвама геноцида jер бисмо те наше жртве, а било их jе и превише, вратили међу живе а свету послали поруку да се злочин не понови.

Рубен Фукс, председник Савеза jевреjских опШтина Србиjе

СПОМЕНИК СВИМ ЖРТВАМА НА УШЋУ

– Време jе да се и у Србиjи коначно подигне споменик жртвама геноцида, а Старо саjмиште jе историjски резервисан простор за то. Наш Савез jе jош раниjе предлагао да се на Ушћу, на делу где jе био логор, сагради Мемориjални центар коjи би у своjоj аутентичности, не нарушаваjући околину, био симбол страдалништва свих недужних: Срба, Јевреjа, Рома. Тамо би, на jедном месту, била забележена сва њихова имена.

Ми, Јевреjи, очекуjемо да у оквиру jедног таквог комплекса добиjемо музеjски део коjи би се односио на жртве Холокауста. Сматрам, такође, да комеморациjе жртвама треба временски раздвоjити, па би оваj Мемориjални центар требало да се односи само на жртве из Другог светског рата.

Везане виjести:

Акциjа: Споменик усташким жртвама

Акциjа: Споменик усташким жртвама (2)

Акциjа: Жртве усташа имаjу право на име

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ