Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Академик Живојиновић: Кајзер је желео рат, а не Срби

Датум објаве: недеља, 29 јуна, 2014
Објављено у Први свјетски рат
Величина слова: A- A+

Академик Драгољуб Живоjиновић о Првом светском рату: Аустроугарска не би

никад напала да иза ње ниjе стаjала Немачка и њене гаранциjе. Нико неће
да каже да српска влада ниjе имала план за Солунски фронт

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/dragoljub-zivojinovic.jpg

 

СРБИЈА нема никакве одговорности за избиjање Првог светског
рата, изричит jе академик Драгољуб Живоjиновић, ауторитет за ово
раздобље српске и европске историjе ХХ века, а своjе речи поткрепљуjе и
чињеницом да су са оваквом оценом беспоговорно били сагласни и сви
учесници недавног научног скупа Срби и Први светски рат у САНУ.

Превладало jе мишљење, наглашава проф. Живоjиновић, коjи
jе био и председник Организационог одбора поменутог скупа, да jе
наjвећа кривица за избиjање светског рата на Немачкоj и Аустроугарскоj.
Оне су биле подстрекачи сукоба, оне су хтеле да униште Србиjу и преко
Србиjе, како се тада говорило, пређу Балкан и изађу на Блиски исток, jер
jе Немачкоj требало гориво за њену растућу индустриjу.

Три
наjвише научне установе у Срба – САНУ, Академиjа наука и умjетности РС и
Матица српска – организовале су међународни скуп „с циљем да се обележи
да jе Србиjа била фактор у светском рату, да jе због тога и нападана и
хваљена, оптуживана и брањена“.

– Требало jе
утврдити шта jе права истина, шта се у томе заиста може сматрати
веродостоjним. Поготово што знатан део западне историографиjе сматра да
jе наша историографиjа пристрасна, националистички обоjена жељом да
одбрани Србиjу од оптужби. Успели смо у намери да то буде истински скуп
научника коjи се неће бавити политиком, већ искључиво науком – истиче
Живоjиновић. – Интересовала су нас само наjновиjа сазнања и
интерпретациjе, ревизионизам коjи се поjављуjе у европскоj
историографиjи, да ли аутори коjи тако пишу обjективно пишу или
манипулишу фактима.

* Какве сте одговоре добили на та питања?


Од десетак истакнутих британских, француских, немачких, аустриjских,
италиjанских историчара коjи се баве проблемом Великог рата, поред
историчара из Русиjе, Чешке, Пољске и наших балканских суседа, Грчке и
Бугарске, и домаћих истраживача добили смо наjвећи део одговора коjе смо
и могли очекивати.

“ПРИЈАТЕЉСТВО“ ВЕЛИКИХ СИЛА 

Енглези су нам, кажете, увек били надмени савезник, „све друго само не
приjатељи“?

– Нећу да кажем приjатељи, нису то никада никоме били. Ми
се заносимо глупошћу кад тврдимо да су нам велике силе приjатељи. Оне на
нас гледаjу као на нешто што могу да искористе за своjе политичке
циљеве. И, наравно, за то плаћаjу, као што су Американци плаћали када jе
Југославиjа била искључена из комунистичког блока. Нису ни Руси у том
смислу наивни. Стоjе словенска осећања, али не у тоj мери да би они
радили нешто због нас на своjу штету. То jе урадио цар Николаj Други,
помогао jе Србиjи, али jе донео катастрофу себи, своjоj породици,
династиjи..

Аустроугарска не би никад напала Србиjу, то
сви кажу, да иза ње ниjе стаjала Немачка и њене гаранциjе да ће она
ступити на сцену уколико то буде потребно. То се показало потребним, jер
jе њена армиjа била поражена у неколико одсудних битака 1914. године на
териториjи Србиjе. Сви су указивали да Србиjа ниjе имала ни снагу ни
вољу да предузме било шта што би могло да изазове Монархиjу да jе
нападне и крене у офанзиву против ње.

* Историчари веле да jе она била само инструмент напада?


Већина учесника се сагласила да jе Србиjа практично испуњавала све
услове коjе jоj jе Аустроугарска ултиматумом наметнула. Едвард Греj,
енглески државни секретар, на пример, рекао jе: „Па какво jе то чудо,
Србиjа jе прихватила све захтеве, шта ми jош од ње тражимо“. То исто jе
рекао и амерички председник, коjи jе издалека посматрао шта се збива. И
немачки каjзер jе, иако jедан од наjратоборниjих, видевши одговор српске
владе, приметио да нема разлога за рат.

То нам jе рекао енглески историчар Џон Рол, коjи jе наjвећи ауторитет, писац тротомне биографиjе Вилхелма II. И други су то потврдили, а за нас jе било наjмеродавниjе да jе професор Рол то рекао.

* И поред тога уследио jе рат…


Аустроугарска jе рачунала да ће ослабљену Србиjу лако савладати.
Покушаj да се предузме локални рат добио jе подршку Ватикана, Ватикан се
залагао за рат, али показало се да такав рат ниjе био могућ. Русиjа
ниjе дозволила да се толико надмоћна Аустроугарска обрачуна са Србиjом и
сруши све оно што jе она створила у jеданаест година владавине Петра И
Карађорђевића.

* Двоjна монархиjа jе у том локалном рату промашила?


Морам рећи да су све европске владе, и сви европски државници
промашили, jер су сви оцењивали да ће рат бити завршен до краjа године.
Нико ниjе предвиђао да ће рат траjати дуже од четири године. А како се
он продужавао, требало jе придобити нове савезнике, неутралне земље,
међу коjима су биле Италиjа, Румуниjа, Бугарска, Турска. Велике силе
увек настоjе да се неко бори и ратуjе за њих, не желе да подносе жртве
на неком терену коjи њих превише не занима. И почели су да им нуде у
накнаду велике териториjе.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/dragoljub-zivojinovic-mala.jpgЕнглези
и Французи су дали Италиjи териториjе коjе jе она некако сматрала
своjима, без обзира на то да ли су оне биле њене или нису (северна
jадранска обала, делови Албаниjе, острва на средњем Јадрану, Истра,
Тирол), Немци су наjпре придобили Турску, а затим Бугарску, коjа jе била
огорчена, увређена и понижена што jе изгубила Други балкански рат и
териториjе за коjе jе сматрала да ће бити њене. Бугарски краљ jе
оберучке прихватио Вилхелмову понуду – заjам од пет милиона немачких
марака, Македониjу и делове источне Србиjе.

* Србиjи у том тренутко ниjе преостало ништа друго него…?


Да нападне Бугарску. Ту jе, по мом дубоком уверењу, учињена грешка. Ја
сам у „Невољним ратницима“ написао да jе српска врховна команда
предлагала, када jе сазнала да jе Бугарска потписала уговор са Немачком и
да ће добити поменуте териториjе, да се нападне док jе њена воjска jош
била у процесу мобилизациjе и тако сачува моравску железницу. Пашићаве
влада jе оклевала, због претњи из Лондона да су Србиjа и Русиjа своjом
тврдоглавошћу криве што jе Бугарска ушла у рат на страни Централних
сила. Енглеска jе, међутим, користећи сва могућа средства и новац
настоjала да придобиjе Бугарску и осуjети план српске воjне команде.

* И уследила jе трагедиjа, у науци jе то табу тема.


Нико неће да каже да српска влада, српска врховна команда, ниjе имала
никакав план за Солунски фронт, никакво решење коjе би уследило после
напада Централних сила. Воjвода Мишић jе предлагао да се прихвати
последња битка на Косову, па ком опанци ком обоjци. Регент Александар
ниjе то дозволио. Воjвода Путник jе предлагао да се потпише примирjе да
не би страдало становништво. Када су се већ нашли у тоj ситуациjи,
Александар и Пашић су схватили да капитулациjа Србиjе значи и њен краj.

* Шта би то конкретно значило?

РЕВИЗИОНИЗАМ И НЕМАЧКИ ПЛАНОВИ 

Поново jе западну историографиjу о Великом рату запљуснуо талас
ревизионизма?

– У Немачкоj су, одмах пошто jе она под притиском, и с
тешком муком, потписала Версаjски мир, кренули са обjављивањем грађе,
књигама, говорима, написима у новинама да негираjу тврдњу да су они
одговорни за рат по члану 231. мировног уговора. Таj ревизионизам се
ниjе угасио ни за време Хитлера. Ту ревизионистичку тенденциjу у
немачкоj историографиjи пореметио jе и зауставио Фриц Фишер и његови
ђаци. Његов ђак и jедан од асистената, професор Поге фон Штрадман са
Оксфорда, изнео jе у реферату на нашем скупу немачке териториjалне
планове, коjи су почетком 1914. године практично већ били готови, и
показао шта су били немачки ратни циљеви. Вилхелм II jе желео да покори
читаву Европу.

– Била би претворена у
нечиjу провинциjу. То се догодило Црноj Гори када jе краљ Никола
наредио да се воjска распусти и да се положи оружjе. Регент Александар и
Пашић су с краљем разговарали на Цетињу 20. децембра 1914. и он их jе
убеђивао да две земље треба да се заjеднички повуку из рата и потпишу
примирjе. Ни Александар ни Пашић то нису хтели да прихвате и тиме су
спасли Србиjу. Јер, савезницима не треба савезник само по имену, него
онаj коjи ће да се бори и коjи jе спреман да гине за њих. Када jе
црногорски краљ положио оружjе и распустио воjску, он jе за савезнике
био издаjица. Више ни Русиjа ниjе могла да га заштити.

* Четрнаесте године били смо у безнадежном положаjу, век касниjе као да нам се историjа понавља, плутамо између Русиjе и Берлина?


Србиjа jе jош увек у недефинисаном положаjу, нисмо више хомогена
држава. У овом сукобу великих сила наши политичари покушаваjу да играjу
као што се то чинило у време Хладног рата. Тешко да то може да прође. Та
времена су прошла, Тито jе искористио прилику коjа му се пружила и ми
смо преживели и лепо живели док нас jе Америка хранила, наоружавала,
опремала воjску… Сад смо у неугодноj ситуациjи, покушавамо да се
спасемо. Странци траже да продамо и ЕПС, „Телеком“…

* Запад jе распарчао српски етнички простор, тежи да то учини и с Русиjом. То jе процес дугог траjања?


Западна штампа и jавно мњење, западни политичари jош у ХВИИИ и ХИЏ веку
ширили су русофобиjу, из страха да ће Русиjа доћи на Балкан, угрозити
Османско царство и изаћи на Средоземље. Због тога су они водили Кримски
рат против Русиjе, да би jе зауставили да се не шири даље. Берлински
конгрес jе показао колико су западне државе биле уjедињене против
Русиjе. Ту исту мржњу, наравно не у истоj мери, jер Србиjа ниjе Русиjа
по величини, простору, наоружању, преносили су и на Србиjу. Нису они
мрзели Србе као Србе, него зато што су их сматрали експонентима Русиjе
на Балкану.

* У тоj србофобиjи Лондон jе, чини се, увек предњачио?


Енглеска никада ниjе имала велико поверење у Србиjу. Њихови путописци,
њихови аутори, дипломати коjи су долазили овде у оно доба са
омаловажавањем су писали о Србима. Признаjу они понекад да jе Србиjа
учинила неке вредне кораке, али увек с дозом страха шта ће се jедног
дана догодити ако Руси дођу на Балкан.

* Да ли jе у кризи око Крима можда претио нови кримски рат?


Не. Срећа jе што се Американци сада ангажуjу на Далеком истоку,
угрожене су им позициjе на Блиском истоку, Кина постаjе озбиљан партнер,
и по богатству, и по наоружању, и по економском развоjу. Русиjа се
поново подигла, има огроман нуклеарни арсенал коjи не може да се
занемари. Кроз векове jе став руских државника, руске спољне и
одбрамбене политике био да што даље држи Запад од руских граница. То jе
моj одговор за Украjину.

* А шта преостаjе нама?


Да ћутим и преживимо. Украjина jе земља од 45 милиона људи, можда и
више. Само што се тамо рађа jедан русомрзачки и антиправославни осећаj
униjата и римокатолика, коjи су почели да хушкаjу и праве невоље Русима и
православнима. Иза тога свакако стоjи Запад, Ватикан. Стаjао jе Ватикан
jош док jе у Кракову почетком ХХ века столовао кардинал Шептицки. То jе
некада била Русиjа, он jе те краjеве превео у униjу.

* Неjасно jе зашто поjедини званичници СПЦ хрле у загрљаj Ватикану. Писали сте о екуменизму…


Ништа не питаjте. Написао сам таj чланак у другом времену, данашња
ситуациjа jе другачиjа. Неће наши смети ништа да ураде без Руса, а Руси
то неће прихватити.

 

Пише: Мирослав Раjковић

Извор: Вечерње Новости

Везане виjести:

ПРИНЦИП И ЊЕГОВИ САБОРЦИ СЛОБОДАРИ, А НЕ ТЕРОРИСТИ

Хрватски злочини над српском децом у Првом светском рату

Ковић: Гаврило jе за Запад терориста

Зашто jе Принцип убио Фердинанда

Почетак Великог рата Сараjево обележава и с погледом на Фердинанда




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top