Ж | Ž
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

Академик Милорад Екмечић, историчар – Предстоји нам нова Стаљинградска битка

Милорад Екмечић

   Разговарали Милорад Вучелић и Љиљана Богдановић

Свет иде у сусрет дужем времену преласка са политике глобализациjе jедне велике силе у нови систем равнотеже великих сила. За улазак у њихов концерт се плаћа висока цена новим ратовима и одлучуjућим биткама у њима. Тешко jе веровати да ће амерички грогирани боксер направити историjску омашку да своjе латиноамеричке плаћенике пошаље у пољске и руске равнице. Рађе ће се држати досадашњег правила да Американци даjу генерале, а Немци и Црногорци пешадиjу. Неки под Ловћеном већ кликћу што ће поћи у нови Feldzug nach Stalingrad. Долази ера прљавих мањих и већих ратова на свим подручjима око Русиjе

Актуелне сложене и узнемируjуће светске прилике, посебно растућу претњу од избиjања глобалног и великог ратног сукоба, у разговору за „Печат“ тумачи и са историjског аспекта поjашњава и обjашњава водећи српски историчар, академик Милорад Екмечић.

Сада су, у свим медиjима, учестале оцене да постоjи опасност од новог рата. Да ли сте, као професор универзитета за општу историjу Новога века у траjању више од 40 година, разрађивали фазе припрема и вођења ратова? Јасно jе да нема општеустановљеног калупа како се они припремаjу и воде, али ипак постоjи jедна основа на коjоj се ратови jављаjу, или престаjу.

Јесам, па чак у више наврата о томе обjављивао неке студиjе. Ако некога занима, наводим „Поjам ‚Велике силе‘ и умеће дипломатиjе“ („Огледи из историjе“, Београд, 1999, стр. 371–413). Цела jе људска историjа као сунђер натопљена ратовима и сукобима, а у раздобљу коjе називамо Новим веком (1492–2014) постоjе неке шеме припремања и вођења ратова, коjе пре тога времена нису постоjале, или су се извиjале из закржљалих семенки у траjању од две хиљаде година. Главна подлога у тоj разлици jесте чињеница да у раздобљу Новога века нема несанкционисаних ратова и да сваки сукоб, где год да се деси у свету, изазива груписање држава у два блока. Због тога су сви ратови велики, а од 1914. и светски.

Где смо данас у развоjу модела коjи jако личи на оне што су претходили, да ли jе могуће да се развиjе неки већи рат?

Данас смо у ономе што jе пре мало времена председник Путин назвао тражењем нове равнотеже. То jе права реч, jер се мир одржава само онда када постоjи равнотежа сила, коjом се онемогући да jедна од њих добиjе светску доминациjу.

Пуно ме питате да ли jе могућ неки већи рат. Одговорио бих онако загонетно као што jе пред 1914. Никола Пашић одговорио радозналим новинарима, коjи су трчали за њим: „Децо, рата може бити и може не бити, трећег нема, а могуће jе да се и оно догоди.“ Сад се чеши да нађеш неки сувисли одговор! Оправданиjе jе данас постављати самом себи питање да ли се ми већ сада налазимо у некоj врсти рата за коjи нисмо ни свесни да jе ратно стање. Мислим да се ми већ налазимо у jедном рату на коjи никада нисмо научили да може постоjати. Сада размишљам о редовима коjе сам, на jедном међународном скупу о сукобу цивилизациjа, почетком децембра 1997, написао: „светске силе ће ратове водити, као Сjедињене Државе данас – религиjом, финансиjским дестабилизовањем и обавештаjним службама, уместо дипломатиjе и њених принципа ослонца на норме установљеног међународног права. Наредни век ће бити век глобалних прљавих ратова.“ САД се данас упињу да коначно униште одредбе Версаjског мира о сувереноj националноj држави. Сматра се да су обавештаjне службе преузеле примат над дипломатиjом у међународним односима иза 1962. (или око тог мени неjасног датума). Сjедињене Државе данас воде jедан невитешки, прљави рат, у оквиру оних области коjе поменух – религиозни односи, унутрашње дестабилизовање противничке валуте и излазак руље на улице – да би се бирао нови председник. У неким областима су саме Сjедињене Државе обjавиле да су покрет „Солидарност“ Леха Валенсе у Пољскоj финансирале са пет милиона долара, слом владе Слободана Милошевића са 50 милиона долара, отцепљење Црне Горе од Србиjе са 55 милиона долара. Ономад саопштише да су слом проруског режима Јануковича у Украjини платили са пет милиjарди долара. Наjпре су купили 63 посланика у украjинском парламенту из странке Јануковича и одмах гласали да се обара постоjећи председник и распишу нови избори, коjи су довели на власт оно што данас називаjу „Киjевском хунтом“ председника Порошенка. Сада Русиjу економски дестабилизуjу како би се створио jедан метеж по успелом српском и недавно украjинском моделу. Уверен сам да ће, ако Путина оборе, иза њега доћи нови Стаљин.

Да ли се у прошлости дешавало нешто исто, или слично ономе што гледамо и не веруjемо своjим очима?

Дешавало се, са Сjедињеним Државама, али врло ретко са осталим светом. Сjедињене Државе никада у историjи нису водиле витешке ратове, сем унутрашњи Грађански рат 1860–1865, када су се клали као жути мрави. На Универзитету у Јужноj Каролини, где сам за кратко време предавао као гостуjући професор, видео сам да су трагови остали до данас. У средишту кампуса jе споменик палим jунацима из тог грађанског рата – Јужне Конфедерациjе.

Проклет онаj коjи жели рата. Ја сам га доживео од 1941. до 1945, када сам два пута jедва спасао главу. Пало jе моjих 67 Екмечића, наjмлађа Анђелина, преклана у четвртом месецу после рођења, наjстариjи деда Шћепан са 77 година. Али, нека jе проклет и онаj коjи мисли да ратови представљаjу дело неодговорних поjединаца, а не инструменте кроз коjе се цеди процес историjског развоjа. Хегел jе ратове назвао чистилиштима за будући развоj. Маркс вели да се историjа састоjи од планина костиjу и долина крви изгинулих. У српскоj историjи су се увек ценили витешки ратови, укључуjући и оне коjе смо – као Боj на Косову 1389. – губили. Нико такве ратове ниjе платио крвавиjе од нас, нисмо их желели, али их нисмо могли избећи. У Европи XVI века, само jе било шест дана да се негде ниjе водио рат, а у наредном XVII веку jедан дан више. Сви су ти ратови били ужасно погубни. Након похода Турака на Угарску, после заузимања Београда 1521, становништво Бачке jе смањено за 30 пута. Добро сте прочитали – за тридесет пута, jер тако каже jедан лађар низ Дунав, гледаjући леву обалу реке сву зараслу у коров и грмље. Где jе некада било 30 села, вели лађар, сада jе остало само jедно. Тада jе Бачка била српска етничка област.

 

Извор: ПЕЧАТ

 

Везане виjести:

Милорад Екмечић: Мрак надолазећег рата – Jadovno 1941.

Др МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ: Сукоб у Украjини jе ништа друго него 

Милорад Екмечић: Куда иде Србиjа-Европа ниjе  – Jadovno 1941.

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: