Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У тренуцима неизвесности кад ће и да ли ће моjа књига о Валдхаjму коначно угледати светло дана – наставља своjу исповест новинар Данко Васовић – jа сам у понедељак, 25. jануара 1988. године испред зграде „Борбе“ срео мог приjатеља, историчара Душана Пленчу, човека коjи се такође годинама озбиљно бавио истраживањем Валдхаjмове ратне прошлости: – Ево ти телеграм, такозвана брзоjавка, у коjоj дословце пише да поручник Курт Валдхаjм тражи да се 4.224 заробљеника са Козаре, углавном жена и деце, упути у Грубишно Поље 3.514, а у Земун 730.
Факсимил
написа о афери Валдхаjм у италиjанском листу „Кориjере де ла сера“
У тренутку сам разумео да у руци имам бомбу-документ, до тада наjдиректниjу оптужбу против Валдхаjма, а знаjући Пленчу, био сам сигуран и у аутентичност тог документа. Још кад ми jе казао да се оригинал чува у Воjноисториjском архиву, а све то ми потом потврдио и први човек те установе, пуковник Антун Милетић, jа сам, захваљуjући мом приjатељу Бранку Перовановићу, познатом менаџеру из Диселдорфа, коjи ми jе средио да допрем до „Шпигла“, отишао у Немачку са потпуним уверењем да носим веран документ коjи више од свих до тада познатих у свету оптужуjе Валдхаjма.
Код мене ниjе изазвало никакву сумњу ни то што jе и сам Милетић инсистирао да се таj документ прво поjави у „Шпиглу“, па сам одбио све друге понуде и интересовања других светских гласила и агенциjа, поготову што ми jе немачки лист понудио прихватљиве услове – 50.000 марака за сам документ и до 10.000 хонорара за поjедине делове из моjе књиге коjе ће накнадно обjавити у виду фељтона.
Врата тог великог листа ми jе, уз све то, отворила и Рената Флотау, дописник „Шпигла“ из Београда, коjа jе од Душана Пленче добила и потписану изjаву, гаранциjу да jе фотокопиjа фамозне „брзоjавке“ верна оригиналу, а Плеча ће то истовремено потврдити и у изjави за агенциjу Тањуг.
Тих дана ваљда ниjе било иоле већег и озбиљниjег гласила у свету коjе ниjе цитирало „Шпигл“, односно садржину телеграма, jер jе то, по свим критериjумима и узусима, наjављивало неминовну и брзу абдикациjу Курта Валдхаjма, па и његово поjављивање на оптужничкоj клупи и полагање рачуна за злодела почињена током Другог светског рата.
Занимљиво jе да су, истог дана кад jе обjављен у „Шпиглу“, таj документ обjавиле и „Вечерње новости“ са потписом Јована Кесара jер му га jе, по свему судећи, дао лично пуковник Милетић коjи jе, то jе сада jасно, суптилно водио целу игру, наравно уз договор и са знањем и благословом људи из самог државног врха, пре свега министра иностраних послова Будимира Лончара.
И Лончар, па и Милетић уз њега, имали су дебелих разлога и великог личног интереса да спасаваjу главу Курта Валдхаjма jер су, како ће се показати, слепо извршавали налоге са наjвишег државног места где jе скован план ове подмукле и срамотне операциjе. Ја, наравно, у том тренутку jош нисам ништа сумњао нити схватао шта се криjе иза тог симултаног обjављивања „брзоjавке“ у „Шпиглу“ и „Вечерњим новостима“. Све сам тумачио као последицу уобичаjене трке и борбе за ексклузивност и ни на краj памети ми ниjе било да jе све то маjсторска припрема и подла игра спасавања злочинца коjи jе тада спокоjно седео у аустриjскоj председничкоj столици пошто jе пре тога десет година представљао и цео свет.
И док сам jа уживао на ловорикама сензационалног открића и пратио препуцавања гласила коjа су цитирала и преносила написе из „Шпигла“ – и оних коjи су доказивали да „спекуланти желе да се обогате“ у афери „Валдхаjм“, односно бранили новоизабраног аустриjског председника, и оних коjи су наjављивали његово неизоставно и неминовно повлачење – уследиле су спекулациjе светске штампе како смо Душан Пленча и jа под своjеврсном истрагом у Југославиjи, да смо саслушавани у Савезном секретариjату за унутрашње послове и слично.
Тим нагађањима великог повода и ослонца су дале моjе „Вечерње новости“ коjе су у суботу 6. фебруара 1988. године, на 13. страни, обjавиле текст под насловом „Обавештење читаоцима“, коjи дословце гласи: – У протеклих неколико дана у делу средстава информисања у земљи и свету помињано jе на различите начине и уз разне коментаре, име новинара „Вечерњих новости“ Данка Васовића поводом обjављивања наjновиjих докумената о делатности поручника Вермахта Курта Валдхаjма на Козари 1942. године у хамбуршком недељнику „Дер Шпигел“.
Редакциjски колегиjум поводом тога обавештава читаоце „Вечерњих новости“ да Данко Васовић ниjе путовао у СР Немачку службено, по редакциjском задатку. Због неоправданог одсуствовања с посла више дана, против њега jе поведен редован дисциплински поступак.
Горчину коjу jе код мене изазвало такво саопштење моjе редакциjе донекле jе ублажила и охрабрила вест коjу jе сутрадан, 7. фебруара, емитовала Телевизиjа Београд као прву и наjексклузивниjу у ударном вечерњем дневнику. Позиваjући се на саопштење листа „Дер Шпигл“, утемељено на изjави „неименованог високог jугословенског функционера“, телевизиjа jе jавила да угледни западнонемачки недељник тврди да jе у Београду пронађен оригинални документ коjи потврђуjе веродостоjност копиjе историчара Душана Пленче, наjубоjитиjе оптужбе против Курта Валдхаjма, односно тачност документа коjи jе „Шпигл“ обjавио.
Ова вест jе имала посебну тежину jер jе обjављена дан уочи догађаjа коjи jе ишчекиван са великим занимањем – 8. фебруара jе специjална међународна комисиjа историчара требало да преда своj извештаj о ратноj прошлости Курта Валдхаjма, прво тадашњем аустриjском канцелару Враницком, а затим и самом председнику Валдхаjму.
КОЗМЕТИЧКЕ ИСПРАВКЕ
Извештаj jе заиста обjављен 8. фебруара у касним поподневним часовима, након, како jе саопштио jедан од чланова комисиjе, одређених „козметичких исправки“ учињених у последњем тренутку, вероватно и под притиском онога што jе обjављено претходног дана. Основни закључак извештаjа се сводио на то да Курт Валдхаjм ниjе директно починио ратни злочин, али из критичких осврта комисиjе проистиче његова озбиљна морална одговорност. Сам Валдхаjм jе, међутим, изjавио да не види никаквих разлога за повлачење са функциjе, односно да ће остати у столици шефа државе.
Играjу се демократиjе
Аустриjска влада jе, након jедног његовог иступања на телевизиjи, одбила предлог да београдски историчар Душан Пленча буде члан међународне комисиjе историчара, коjа се бавила испитивањем Валдхаjмове ратне биографиjе, а председник те комисиjе, Шваjцарац Ханс Рудолф Курц jе потом казао да ће Пленчу ипак саслушати и омогућити му да каже до каквих jе података он дошао у своjим истраживањима: – Као сведок – само се иде на суд! – оштро jе реаговао Пленча. – Ја сигурно нећу ићи у Беч jер њима очигледно ниjе ни стало до истине. Они се играjу демократиjе и срамота jе да о геноциду у Југославиjи, конкретно на Козари, прича Манфред Месершмит (jедан од седам чланова комисиjе, прим. Б.С), не само због тога што сам сазнао да jе и он био поручник Вермахта, већ зато што су злочини за коjе се терети Курт Валдхаjм почињени на тлу Југославиjе. Сматрам да комисиjа не може меродавно расправљати о геноциду у Југославиjи без jугословенских представника. Такав статус (статус сведока, прим. Б.С) jе увреда и за мене и за моjу земљу.
Бечка телевизиjа
Када jе 8. фебруара 1988. године специjална међународна комисиjа историчара предала своj извештаj о ратноj прошлости Курта Валдхаjма, чак jе и Бечка телевизиjа jавила да на основу извештаjа међународне комисиjе историчара Валдхаjм не може бити оптужен за ратне злочине, али jе проглашен морално одговорним. Валдхаjм и поред тога ниjе поднео оставку на место шефа државе.
Извор: ВЕСТИ
Везане вијести:
Афера Валдхаjм у Југославиjи (10): Велика пљачка „Новости“
Афера Валдхаjм у Југославиjи (9): Комунисти штите нацисту
Афера Валдхаjм у Југославиjи (8): Моjсов вуче конце
Афера Валдхаjм у Југославиjи (7): Усташе га одликовале
Афера Валдхаjм у Југославиjи (6): Сви памте злог поручника
Афера Валдхаjм у Југославиjи (5): Крваве серенаде
Афера Валдхаjм у Југославиjи (4): Крваве серенаде
Афера Валдхаjм у Југославиjи (3): Злочинац са шифром
Афера Валдхаjм у Југославиjи (2): Поноћни састанак
Афера Валдхаjм у Југославиjи (1): Прљава игра из Беча
