Иако већ тешко болестан, тако рећи на самрти, Бранко Перовановић jе 10. jануара 1997. године у Београду, пред супругом и своjе двоjе деце, дао и потписао изjаву Данку Васовићу, у коjоj jе разjаснио како jе и ко jе направио фамозни фалсификат са „брзоjавком“, коjа jе потом директно помогла Курту Валдхаjму да се, барем привремено, извуче и спасе од оптужби да jе ратни злочинац, односно да у његовоj биографиjи постоjе крваве странице ревносног нацистичког официра.
Курт Валдхаjм и шеф совjетске дипломатиjе Андреj Громко
ПРИЗНАЊЕ ПРЕД СМРТ
Ево те изjаве у целини: „Тешко ме jе обмануо пуковник Милетић (Антун, прим. Б. С). На састанку са Данком Васовићем код мене у кући, у Булевару Револуциjе 160, у jануару 1988. године, тражио jе да се обjави докуменат о Валдхаjму у „Шпиглу“, а коjи он поседуjе у Архиву оружаних снага СФРЈ. Ја сам пристао jер сам патриотски хтео да помогнем да свет сазна да jе Курт Валдхаjм учествовао у масакру Срба у Поткозарjу 1942. године.
Нажалост, испоставило се да jе докуменат био фалсификат. Тако jе Милетић обмануо не само нас, већ jе спасао ратног злочинца коjи jе слао наше људе у логоре смрти и многе у Јасеновац. Тако jе обманут и цео свет. На жалост и срамоту нашег народа и Београђана, таj Милетић Антун, Хрват иначе, ужива сад у Београду а да jе икада икоме одговарао за тешко злодело према жртвама рата и пре свега према српском народу. Таj Милетић ужива у Београду и редовно прима високу воjну пензиjу, што jе такође посебна срамота. Ово све даjем на знање српском народу jер судски органи нажалост jош ништа нису урадили да се утврди истина око фалсификованог телеграма коjи jе обjавио часопис „Шпигл“. Ову изjаву дао сам болестан, у кревету, у свом стану у Булевару Револуциjе 160, у присуству своjе фамилиjе као и Данка Васовића, новинара и писца из Београда.
П.С. Мене jе у вези са случаjем Валдхаjм такође тешко разочарао и некадашњи министар спољних послова Будимир Лончар. Ми смо имали, бар jа сам веровао, приjатељске односе и jа сам веровао да jе он Хрват jугословенске ориjентациjе. Како смо били у блиским односима, замолио сам га да ми да jедан до два документа коjи наjвише оптужуjу Валдхаjма. Он jе то могао лако, али, нажалост, тешко ме jе обмануо: рекао jе да он не може да се меша у ту ствар.“
Ја сам и даље без посла – вели даље Данко Васовић. – Мањо Вукотић, челни човек „Вечерњих новости“, само се пред телевизиjским камерама похвалио да jе исправио грешку и неправду према мени, али ме ниjе вратио на посао. У међувремену сам радио шта сам стигао и шта сам могао, тек да преживим. Срећом, моjа маjка има пензиjу, а у међувремену смо и два пута продавали стан – наравно, увек смо се из већег пресељавали у мањи да бисмо преживели и покрпили дугове од те разлике у цени.
Упркос свему, jа сам ипак успео да направим таj филм у коjему сам био и аутор и продуцент и редитељ. Кад би се све то што сам урадио мерило аршинима коjима се мери производња jедног сличног филма (спада међу десетак наjдужих икада направљених документараца), да сам плаћао све оно што би морао да плати неко други – ауторска права, 25 година истраживачког рада и све друго – то би се мерило милионима.
Ја сам, међутим, морао да платим само посао сниматеља и монтажера, а и то су ми помогли моjи приjатељи коjи су увиђали колико jе важан таj посао коjим се jа бавим (уз сав ризик да ћу се огрешити према другима, овде ћу споменути само Ђорђа Антеља из фирме Гемакс и Петра Лугоњу из Агримеса). Да не огрешим душу, добио сам и од државе, од Министарства за културу, тачно 6.199,57 евра – наводим прецизно како се не би помислило да сам добио неки силни новац, какав, иначе, добиjаjу друге филмаџиjе за много безначаjниjе проjекте.
Филм jе, дакле, готов, али порођаjне муке и моjе невоље не престаjу. Иако jе прошле године био уврштен и наjављен у званичном програму фестивала у Њуjорку, моj филм jе изненада, без обjашњења, скинут са репертоара. На свечаном отварању фестивала све jе било у реду. Наjаве, сликање, велико интересовање за причу о некадашњем првом човеку Уjедињених нациjа и председнику Аустриjе, коjи jе, како се испоставило, био ратни злочинац и имао везе чак и са Јасеновцем, jедним од наjвећих и наjсвирепиjих стратишта у Другом светском рату, човеку коjи jе, уз остало, био и агент КГБ-а.
Све то jе, међутим, траjало jедан дан, а онда jе, као гром из ведра неба уследила одлука да се филм избаци из програма. Ја сам, наравно, због тога жестоко реаговао, жалио се медиjима и казао да jе то прворазредни скандал и да се то никада нигде ниjе десило. Прозвао сам и покровитеља фестивала, градоначелника Њуjорка, иначе Јевреjина, Маjкла Блумберга. Поставио сам питање демократиjе, слободе истраживања, слободе jавне речи. Рекао сам: ако jе ово Њуjорк, центар света, и ако ово може овде да се деси, кажите ми где jе та слободна тачка на кугли земаљскоj где ће се слободно проговорити и чути jавна реч, како ће и где бити откривене и неке друге скриване и непознате истине.
Поред осталих, жалио сам се и људима из Светског jевреjског конгреса са чиjим сам извршним директором Иваном Стаjнбергом дуго сарађивао. Тако се, захваљуjући галами коjу сам подигао и снажноj подршци медиjа коjу сам добио, таj скандал брзо прочуо. У поjединим београдским листовима, „Правди“, на пример, осванули су наслови типа „Валдхаjм у бункеру“, а све скупа jе сигурно имало снажног утицаjа на организаторе фестивала коjи су се очигледно нашли на великоj муци.
ПРЕТЊЕ БОЈКОТОМ
Мени jе незванично речено да jе наjава мог филма изазвала одређене неприjатне реакциjе и да jе због тога процењено да jе наjцелисходниjе скинути га са репертоара. Нису ми много обjашњавали о каквим се све притисцима радило, али сам дознао да су неке земље отворено запретиле да ће боjкотовати фестивал уколико моj филм буде приказан. Ниjе било тешко претпоставити кога би наjвише могао иритирати и погодити моj филм, да су свакако у питању Аустриjанци, Немци и Хрвати. Организатори су пред претњом боjкотом одмах попустили и очигледно проценили да jе глупо због jедног филма неког, у суштини, анонимног аутора, коjи уз то jош долази из Србиjе, ризиковати односе са тако важним и моћним државама.
Улога пуковника
Милетића Фалсификована „брзоjавка“ jе послужила да се компромитуjу сви стручни и озбиљни људи коjи су радили на прикупљању доказа о злочиначкоj прошлости Курта Валдхаjма, па дакако и новинар Данко Васовић – каже пуковник, професор др Милоjе Пршић. – Неко jе очито осетио да jе Валдхаjм већ пред стубом срама и смислио jе и направио jедан маестралан трик коjим га jе скинуо са тог стуба, барем до краjа живота. Пуковник Антун Милетић jе због тога смењен са функциjе челног човека Воjноисториjског архива и jа сам постављен на његово место, али jа не могу да кажем да ли jе и у коjоj мери он „заслужан“ за таj фалсификат. Несумњиво jе да jе то било дело неког виспреног ума коjем због нечег ниjе одговарало да се Валдхаjм компромитуjе.
Аутор остао непознат
Професору Милоjу Пршићу jе тешко да поверуjе да jе пуковник Антун Милетић док jе био на челу Воjноисотриjског архива директно одговоран за фалсификовани усташки „брзоjав“. – Ја сам са Милетићем дуго сарађивао и морам рећи да се он, поред осталог, иако Хрват, осмелио да напише књигу о Јасеновцу, књигу о усташким злочинима, односно да оптужи своjе сународнике за геноцид. Таj фалсификовани докуменат jесте понео ознаке Воjног архива, али то ипак не значи да jе он ту и настао и да jе Милетић директно крив за то. Технологиjа jе толико напредовала да jе веома тешко утврдити где jе такав фалсификат направљен и ко jе био непосредни творац..
Извор: ВЕСТИ
Везане виjести:
Афера Валдхаjм у Југославиjи (16): Хаjка на историчара
Афера Валдхаjм у Југославиjи (15): Дечjа крв на рукама
Афера Валдхаjм у Југославиjи (14): Нациста у КГБ
Афера Валдхаjм у Југославиjи (13): Атентат на утакмици
Афера Валдхаjм у Југославиjи (12): Кукавичjе jаjе
Афера Валдхаjм у Југославиjи (11): Брзоjав шокирао свет
Афера Валдхаjм у Југославиjи (10): Велика пљачка „Новости“
Афера Валдхаjм у Југославиjи (9): Комунисти штите нацисту
Афера Валдхаjм у Југославиjи (8): Моjсов вуче конце
Афера Валдхаjм у Југославиjи (7): Усташе га одликовале
Афера Валдхаjм у Југославиjи (6): Сви памте злог поручника
Афера Валдхаjм у Југославиjи (5): Крваве серенаде
Афера Валдхаjм у Југославиjи (4): Крваве серенаде
Афера Валдхаjм у Југославиjи (3): Злочинац са шифром