Музичка уредница Нена Кунијевић о стању у музици на тв и о наследницима
У доба популаризације турбо-фолк музике, са чијим песмама се за улазак у царство лаких нота неафирмисани певачи такмиче у шоу-програмима, чини се да наше традиционалне и народне мелодије губе битку за опстанак. Све је мање емисија посвећених њима. И оне ретке на Јавном сервису, које су зарад трке за рејтингом избачене из ударних термина, приказују се у време кад већина гледалаца не може да их гледа.
Ако се полако одричемо традиционалне музике, као што је то случај са ћирилицом, питамо музичку уредницу и редитељку РТС-а Нену Кунијевић преживљава ли наш народ кризу идентитета?
– Она је данашња српска коб. Став: „Ја волим Србију“ без делатног пожртвовања је пуста фраза. Потценити музичку традицију значи исто што и одбацити ћирилицу. У опасности су млади за које имам утисак да нису свесни ко су и одакле су, већ да је новац постао једини циљ коме стреме – поручује Кунијевићева, која је каријеру посветила донкихотовској борби за очување музичке баштине.
Без обзира на њену суморну судбину, нада се да ће младе колеге заљубљене у традицију имати довољно снаге да од ње преузму улогу чувара и срцем и разумом пробију баријеру зидану од златних полуга.
– Своје соколове сам већ препознала и рекла им да наставе тамо где станем. Младе певаче бирала сам у културно-уметничким друштвима и сви су прошли кроз Радио Београд. А што се новинара тиче, кад неко воли и жели, онда све може – каже Нена, додајући да је у младом Ужичанину Немањи Ковачевићу, који је понео титулу најхуманијег младог новинара и чувара традиције златиборског краја, препознала жељу да крене њеним стопама. – Упознала сам га на снимању емисије „Играле се делије“. Није му било тешко да допутује у Београд да би присуствовао нечему за шта се младошћу и знањем залаже. Одушевило ме је то што код њега не постоји комерцијални моменат. Све док је таквих младих људи, она је у сигурним рукама – тврди Нена.
ПРИНЦИП ДОН КИХОТА
На питање шта за њега представља сарадња с Неном Кунијевић, Ковачевић одговара:
– Пратећи Ненин дух усвајао сам њену животну филозофију. Научио сам да изгарам на послу и да разликујем професионализам од каријеризма. Усвојио сам донкихотовски принцип – нема предаје. Надам се да ћемо Нена и ја после Нове године остварити обострану жељу у вези са сарадњом на истом пројекту. И поред тога што су услови за стваралаштво дискутабилни, важно је раздрмати успаваног човека и подсетити га на праве вредности.
Аутор: М. А.
Извор: НОВОСТИ