Суваја мјесто злочина које не смијемо заборавити

Почетком јуна 1941. године отац Спасо се аутобусом враћао из Бихаћа. Усташе су га задржали у Доњем Лапцу. Ту је држан неколико дана. Терали су га да чисти улице, а у затвору су му чупали браду и стављали со у ране. Дана 19. јуна 1941. године одведен је са једном групом свештеника у Госпић. Одатле су, нешто касније, одведени на Велебит. Убијен је на Велебиту и бачен у неку од јама. (По досадашњим подацима Комплекс логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг садржао је, поред сабирних центара, најмање 33 крашке јаме које су служиле за убиства – примједба Л.П.) Усташе су 1. јула 1941. године, после хапшења оца Спасе, дошли у Сувају и одмах су почели са хапшењем. У парохијском дому су затекли супругу оца Спасе – Љубицу – која је била пред самим порођајем. Љубици су распорили утробу и извадили нерођено дете. Друго дете, синчића од четири године, ранили су из пушке, а потом су га заклали.

Италијански карабињери су оставили писано сведочанство о овом усташком злочину. Ту се каже: „…Дана 18. јуна усташе су присилили свештеника Спасу Лаврњу из Суваје да сиђе из поштанског аутомобила, а потом су га отерали у шуму и убили… …Дана 1. јула усташе су запалили село Сувају и у том пожару је изгорело 25 кућа. У селу су убијали жене, дјецу и људе у укупном броју од 300 лица од којих је 170 закопано у три јаме, а остали су спаљени. Такође, у Суваји се десило и ово, жени свештеника Спаса Лаврње, који је раније био убијен, усташе су распорили трбух, извукавши живо дете, које су убили.“ ^[9]

За мученичку смрт свештеничке породице Лаврња у Суваји везана је и изјава Дане Косића  из књиге Котар Доњи Лапац у НОР-у 1941-1945, у којој се, између осталог, наводи:

Тужно је то изгледало каже Дане Косић: „Тек што сам ушао у село, чуо се дјечији глас. Неко дијете ме звало: Ћића Дане, ћића Дане! Дијете је мене

познавало и ја сам му се одазвао. Убрзо дијете је пришло мени, све је било крваво и видјела се рана око врата како је ваљда ударено ножем или метком, па је рана јако крварила, тако да му је сва кошуљица била крвљу заливена. Био је то Бошко, син попа Спасе Лаврње. Питао сам га гдје му је мама. Мали ми рекао да је у кући. Узео сам Бошка за руку и повео га кући, али је у кући мртва лежала његова мајка Љубица, расјеченог стомака. Љубица је неколико дана била пред порођајем. Дијете извађено и ножем избодено лежало је поред мртве мајке. Идући даље наишао сам на кћерку од брата, Јеку, која се била склонила под јасле.

Тек неколико корака даље сусрео сам се са жандарима и неколико усташа. Питали су ме чије је то дијете. Рекао сам им да је попа Спасе. Узели су од мене малог и, ту у непосредној близини, и њега убили. Није ми пошло за руком да га спасим. „Добро сам и ја остао“ каже Дане. Спасио ме је жандар Марко Чуљат, изазвао ме и склонио од усташа. Тако сам избјегао сигурну смрт.“^[10]

Захваљујући господину Петру Богуновићу из Лестера (УК) и његовим вишегодишњим истзраживањима УГ Јадовно 1941. вам доноси поименични списак 256 жртава села Суваја из покоља 1941. године .

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај,  да нас контактирају путем e-maila: udruzenje@jadovno.com, телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.