СУВАЈА МЈЕСТО ЗЛОЧИНА КОЈЕ НЕ СМИЈЕМО ЗАБОРАВИТИ

English

Усташки покољ, 01. јула 1941. над становништвом села Доња Суваја, смјештеном између Срба и Доњег Лапца (данашња Хрватска), представља најмасовнији усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац прије устанка српског народа у борби за опстанак.[1] О размјерама овог злочина, али и злочина уско везаних за овај догађај, тј. покоља у мјестима Лички Осредци и Бубањ, говоре и подаци о укупном броју жртава. 

Према подацима историчара др Ђуре Затезала из Карловца, усташе су тог дана "убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од којих 118 дјеце, 75 жена и 50 мушкараца"[2]  По неким другим изворима, тј. поименичним списковима жртава, у поменутим селима Суваја, Осредци и Бубањ, у прва три дана мјесеца јула, било је 279 убијених, претежно жена, дјеце и стараца, и једва десетак мушкараца у доби способних за војску.[3]

Срез Доњи Лапац (села Бубањ, Небљуси, Мељиновац, Лички Осредци...) укупно је у том кратком размаку, у мјесецима након оснивања НДХ, изгубио око 1000 становника српске националности.[4]  У извештају заповједника 3. усташке сатније 1. походног батаљона стоји: „Данас сам био у селу Осредци Лички које је спаљено. На све стране леже љешеви народа. Од убијених 2. и 3. српња ширио се страшан задах. Пси и свиње нагризају љешеве, а усташе не дозвољавају сахрану. Они што су побјегли од куће, тамо умиру од глади.“[5]

Ови злочини представљају типичан примјер геноцида који је спроведен над српским становништвом широм НДХ, у првим мјесецима након  њеног формирања. Приликом покоља становништва Суваје, посебно су страдале породица Кеча из које је убијено 45 чланова и породица Ћопић која је изгубила 22 члана.

 

О начину на који су обиљежавана стратишта и на који је формирано сјећање доста говори и спомен-полча на основној школи у Суваји

 

За истраживање контекста геноцида и улоге починиоца битно је нагласити да је покоље предводио лично Макс Лубурић.  У овом масовном уништавању српског народа у Суваји учествовало је око 300 усташа и домобрана, који су дошли из Госпића. „Усташе су правдале овај масовни злочин појавом четника. У изјави усташког равнатеља редарства при Великој Жупи за Гацку и Лику каже се: »Бандити су опалили неколико набоја из пушака на аутомобиле у којима су се налазили домобрани из Госпића, као и помоћни усташки одред из Бихаћа.“[6] Осим учешћа ових јединица у злочину у Суваји помињу се и муслиманске јединице из Кулен Вакуфа.[7] О Лубурићевом учешћу у овим и другим злочинима Славко Голдштајн наводи: „У ноћи 9/10. свибња 1941. особно је хладним оружјем убијао над јамом у Хрватском Благају, гдје је страдало око 400 Срба из сусједних села; предводећи “акцију чишћења” у југоисточној Лици 1, 2. и 3. српња 1941., под његовим непосредним водством у селима Суваја, Бубањ и Осредак први су пут масовно убијани старци, жене и дјеца, укупно најмање 279 поименично побројених душа, што је непосредно довело до опћег устанка у том дијелу Лике 27. српња 1941.[8]

За мјесто Суваја везана  је  прича о мученичкој смрти пароха Спасе Лаврње и његове породице.

„Лаврња је рођен 1912. године у Притоци код Бихаћа. Четири разреда гимназије је завршио у Бихаћу, а шесторазредну Богословију 1935. године на Цетињу. Рукоположен је 18. маја 1936. године. Служио је на парохијама у Великој Кладуши и Суваји.

tl_files/ug_jadovno/img/stratista/suvaja-lavrnja-spaso.jpg

Лаврња Спасо - фотографија из изложбе МОЈЕ ЈАДОВНО

Почетком јуна 1941. године отац Спасо се аутобусом враћао из Бихаћа. Усташе су га задржали у Доњем Лапцу. Ту је држан неколико дана. Терали су га да чисти улице, а у затвору су му чупали браду и стављали со у ране. Дана 19. јуна 1941. године одведен је са једном групом свештеника у Госпић. Одатле су, нешто касније, одведени на Велебит. Убијен је на Велебиту и бачен у неку од јама. (По досадашњим подацима Комплекс логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг садржао је, поред сабирних центара, најмање 33 крашке јаме које су служиле за убиства - примједба Л.П.) Усташе су 1. јула 1941. године, после хапшења оца Спасе, дошли у Сувају и одмах су почели са хапшењем. У парохијском дому су затекли супругу оца Спасе - Љубицу - која је била пред самим порођајем. Љубици су распорили утробу и извадили нерођено дете. Друго дете, синчића од четири године, ранили су из пушке, а потом су га заклали.

Италијански карабињери су оставили писано сведочанство о овом усташком злочину. Ту се каже: "...Дана 18. јуна усташе су присилили свештеника Спасу Лаврњу из Суваје да сиђе из поштанског аутомобила, а потом су га отерали у шуму и убили... ...Дана 1. јула усташе су запалили село Сувају и у том пожару је изгорело 25 кућа. У селу су убијали жене, дјецу и људе у укупном броју од 300 лица од којих је 170 закопано у три јаме, а остали су спаљени. Такође, у Суваји се десило и ово, жени свештеника Спаса Лаврње, који је раније био убијен, усташе су распорили трбух, извукавши живо дете, које су убили." [9]

За мученичку смрт свештеничке породице Лаврња у Суваји везана је и изјава Дане Косића  из књиге Котар Доњи Лапац у НОР-у 1941-1945, у којој се, између осталог, наводи:

 

tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/lavrnja-spaso-i-zena.jpg

Љубица и Спасо Лаврња 

Тужно је то изгледало каже Дане Косић: „Тек што сам ушао у село, чуо се дјечији глас. Неко дијете ме звало: Ћића Дане, ћића Дане! Дијете је мене познавало и ја сам му се одазвао. Убрзо дијете је пришло мени, све је било крваво и видјела се рана око врата како је ваљда ударено ножем или метком, па је рана јако крварила, тако да му је сва кошуљица била крвљу заливена. Био је то Бошко, син попа Спасе Лаврње. Питао сам га гдје му је мама. Мали ми рекао да је у кући. Узео сам Бошка за руку и повео га кући, али је у кући мртва лежала његова мајка Љубица, расјеченог стомака. Љубица је неколико дана била пред порођајем. Дијете извађено и ножем избодено лежало је поред мртве мајке. Идући даље наишао сам на кћерку од брата, Јеку, која се била склонила под јасле.

 

Тек неколико корака даље сусрео сам се са жандарима и неколико усташа. Питали су ме чије је то дијете. Рекао сам им да је попа Спасе. Узели су од мене малог и, ту у непосредној близини, и њега убили. Није ми пошло за руком да га спасим. „Добро сам и ја остао“ каже Дане. Спасио ме је жандар Марко Чуљат, изазвао ме и склонио од усташа. Тако сам избјегао сигурну смрт.“[10]

 

Захваљујући господину Петру Богуновићу из Лестера (УК) и његовим вишегодишњим истзраживањима УГ Јадовно 1941. вам доноси поименични списак 256 жртава села Суваја из покоља 1941. године .

 



 

 

 

 

 

ПРЕЗИМЕ

 

ИМЕ

РОЂЕН

ЗАКЛАН

СТАР

АЛАВАЊА

Ј.

ДМИТАР

1915

1941

26

АЛАBАЊА

Ј.

ПЕТАР

1918

1941

23

БОГУНОВИЋ

Н.

СТАКА

1904

1941

37

БУЗДУМ

Д.

ЂУРО

1941

1941

0

БУЗДУМ

Н.

ДАНЕ

1864

1941

77

ВЈЕШТИЦА

П.

МАРИЈА

1937

1941

4

ВЈЕШТИЦА

П.

ДУШАНКА

1935

1941

6

ВЈЕШТИЦА

И.

МАНДА

1870

1941

71

ВЈЕШТИЦА

Ђ.

МИЋА

1870

1941

71

ВЈЕШТИЦА

М.

МИРКО

1918

1941

23

ВЈЕШТИЦА

М.

ПАЈО

1912

1941

29

ВЈЕШТИЦА

П.

СМИЉА

1933

1941

8

ВЈЕШТИЦА

Ј.

СОКА

1909

1941

32

ВЈЕШТИЦА

П.

СТЕВО

1939

1941

2

ВЈЕШТИЦА

П.

ГРОЗДА

1937

1941

4

ВЕКИЋ

М.

ЂУРО

1897

1941

44

ДУБАЈИЋ

Н.

ДАКО

1880

1941

61

ДУБАЈИЋ

Н.

ЂУРО

1898

1941

43

ДУБАЈИЋ

К.

ЂУРО

1920

1941

21

ДУБАЈИЋ

Р.

БОЈА

1878

1941

63

ДУБАЈИЋ

С.

ДАРА

1917

1941

24

ДУБАЈИЋ

С.

ДРАГАН

1936

1941

5

ДУБАЈИЋ

Ђ.

ГАЈО

1922

1941

19

ДУБАЈИЋ

Ђ.

КОЈО

1898

1941

43

ДУБАЈИЋ

Ђ.

МАРИЈА

1901

1941

40

ДУБАЈИЋ

П.

БОЈА

1902

1941

39

ДУБАЈИЋ

С.

МИЛЕ

1938

1941

3

ДУБАЈИЋ

С.

НИКИЦА

1937

1941

4

ДУБАЈИЋ

К.

НИКОЛА

1921

1941

20

ДУБАЈИЋ

Ј.

ПАЈО

1939

1941

2

ДУБАЈИЋ

С.

СМИЉА

1920

1941

21

ДУБАЈИЋ

С.

СМИЉА

1930

1941

11

ДУБАЈИЋ

Ђ.

ЗОРА

1929

1941

12

ДЕКИЋ

М.

ВАСО

1932

1941

9

ДЕКИЋ

М.

ВИДА

1929

1941

12

ДЕКИЋ

Ј.

САЈА

1929

1941

12

ДЕКИЋ

М.

МИКА

1904

1941

37

ДЕКИЋ

М.

СПАСО

1931

1941

10

ДЕКИЋ

М.

СОКА

1928

1941

13

ДЕКИЋ

Ј.

ПЕРО

1919

1941

22

ДЕКИЋ

М.

ДАНЕ

1930

1941

11

ДЕКИЋ

Ј.

ДАРА

1927

1941

14

ДЕКИЋ

М.

ДАРА

1929

1941

12

ДЕКИЋ

М.

ДУШАН

1937

1941

4

ДЕКИЋ

М.

ПЕРА

1939

1941

2

ДУКИЋ

Ј.

РАЈКО

1938

1941

3

ДУКИЋ

М.

БРАНКО

1933

1941

8

ДУКИЋ

И.

СТЕВО

1926

1941

15

ДРЧА

Ј.

ЈЕКА

1887

1941

54

ЂАКОВИЋ

Ј.

СОКА

1928

1941

13

ЂУКИЋ

М.

СОФИЈА

1933

1941

8

ЂУКИЋ

М.

МИРКО

1932

1941

9

ЂУКИЋ

М.

ЈЕЛКА

1929

1941

12

ЂУКИЋ

М.

ДУШАН

1920

1941

21

ЋОПИЋ

С.

НИКОЛА

1939

1941

2

ЋОПИЋ

Н.

ЈЕКА

1892

1941

49

ЋОПИЋ

М.

ЈЕКА

1937

1941

4

ЋОПИЋ

Б.

ЈЕЛКА

1939

1941

2

ЋОПИЋ

П.

ЈОВО

1938

1941

3

ЋОПИЋ

М.

МАРА

1938

1941

3

ЋОПИЋ

М.

НЕНА

1937

1941

4

ЋОПИЋ

Б.

ДАРА

1939

1941

2

ЋОПИЋ

П.

МИЛИЦА

1939

1941

2

ЋОПИЋ

М.

МИЛКА

1915

1941

26

ЋОПИЋ

П.

МИРЈАНА

1937

1941

4

ЋОПИЋ

М.

МАРА

1939

1941

2

ЋОПИЋ

Б.

ГОЈКО

1925

1941

16

ЋОПИЋ

М.

БОСА

1932

1941

9

ЋОПИЋ

М.

БОСИЉКА

1931

1941

10

ЋОПИЋ

Б.

ДАНИЦА

1937

1941

4

ЋОПИЋ

М.

НЕДЕЉКА

1937

1941

4

ЋОПИЋ

Н.

СОКА

1917

1941

24

ЋОПИЋ

П.

НИКОЛА

1941

1941

0

ЋОПИЋ

Л.

ПЕТАР

1914

1941

27

ЋОПИЋ

М.

САВКА

1939

1941

2

ЋОПИЋ

П.

САВКА

1939

1941

2

ЋОПИЋ

Р.

СОФИЈА

1875

1941

66

ЋОПИЋ

М.

ЗОРКА

1937

1941

4

ЋОПИЋ

М.

СМИЉА

1935

1941

6

ЋОПИЋ

М.

МИРКО

1928

1941

13

ЋОПИЋ

Ј.

МИЛЕ

1888

1941

53

ЧУЧКОВИЋ

Д.

БОСА

1931

1941

10

ЧУЧКОВИЋ

Д.

РАНКО

1937

1941

4

ЧУЧКОВИЋ

Д.

МИЛОРАД

1936

1941

5

ЧУЧКОВИЋ

Ђ.

ЗОРА

1934

1941

7

ЧУЧКОВИЋ

Д.

ЈОВО

1933

1941

8

ЧУЧКОВИЋ

М.

ДРАГО

1905

1941

36

ЧУЧКОВИЋ

М.

ДУШАН

1905

1941

36

ЧУЧКОВИЋ

Ђ.

ЈЕЛА

1934

1941

7

ЧУЧКОВИЋ

Ђ.

ЈЕЛЕНА

1931

1941

10

ЧУЧКОВИЋ

Д.

ЈОЦО

1935

1941

6

ЧУЧКОВИЋ

М.

ЈОКА

1870

1941

71

ЧУЧКОВИЋ

Ђ.

ЈОВО

1927

1941

14

ЧУЧКОВИЋ

Ђ.

БОСА

1932

1941

9

ЧУЧКОВИЋ

Р.

МАША

1892

1941

49

ЧУЧКОВИЋ

М.

МАРА

1928

1941

13

ЧУЧКОВИЋ

Д.

МИЛЕ

1891

1941

50

ЧУЧКОВИЋ

Ђ.

МИЛКА

1926

1941

15

ЧУЧКОВИЋ

Ђ.

МИЛКА

1929

1941

12

ЧУЧКОВИЋ

П.

МИЛКА

1939

1941

2

ЧУЧКОВИЋ

Ђ.

ЈОВО

1926

1941

15

ЧУЧКОВИЋ

Д.

ДРАГАН

1938

1941

3

ЧУЧКОВИЋ

Д.

БРАНКО

1938

1941

3

ЧУЧКОВИЋ

Д.

ЂУРО

1890

1941

51

ЧУЧКОВИЋ

Д.

ЂУРО

1903

1941

38

ЧУЧКОВИЋ

Ђ.

БОЖО

1917

1941

24

ЧУЧКОВИЋ

Ђ.

БОЖО

1925

1941

16

ЖУТИЋ

П.

ЈАЊА

1908

1941

33

ЖУТИЋ

Д.

МИЛЕВА

1933

1941

8

ЖУТИЋ

Н.

МИЛИЦА

1880

1941

61

ЖУТИЋ

Ј.

СМИЉА

1920

1941

21

ЖУТИЋ

Д.

СОКА

1935

1941

6

МАЛБАША

С.

ДЕВА

1908

1941

33

МЕДИЋ

Д.

ДАВИД

1880

1941

61

ЛАВРЊА

С.

САВКА

1941

1941

0

ЛАВРЊА

С.

ДРАГАН

1928

1941

13

ЛАВРЊА

С.

СРПКО

1939

1941

2

ЛАВРЊА

Н.

ЉУБИЦА

1910

1941

31

ЈОBАНИЋ

П.

МАРА

1921

1941

20

ЈОBАНИЋ

П.

СТЕВО

1925

1941

16

ЈОBАНИЋ

Д.

ЂУРО

1900

1941

41

ЈОBАНИЋ

Д.

ЂУРО

1901

1941

40

ЈОBАНИЋ

П.

БОЈА

1923

1941

18

ЈЕЛАЧА

Д.

МИЛЕ

1881

1941

60

РАЂЕНОВИЋ

М.

НИКИЦА

1936

1941

5

РАЂЕНОВИЋ

М.

САВКА

1934

1941

7

РАЂЕНОВИЋ

М.

СМИЉА

1938

1941

3

РАЂЕНОВИЋ

М.

СПАСО

1939

1941

2

РАЂЕНОВИЋ

М.

ДАНИЦА

1932

1941

9

РАЂЕНОВИЋ

П.

МИЛКА

1911

1941

30

РАЂЕНОВИЋ

М.

МАРА

1934

1941

7

РАЂЕНОВИЋ

М.

БОЖО

1939

1941

2

КЕЧА

Ђ.

ДАРА

1906

1941

35

КЕЧА

П.

БОЖО

1919

1941

22

КЕЧА

Ј.

ЖАРКО

1934

1941

7

КЕЧА

М.

ЂУКА

1935

1941

6

КЕЧА

Б.

АНЂЕЛКА

1940

1941

1

КЕЧА

С.

АНКА

1934

1941

7

КЕЧА

М.

БОЖО

1936

1941

5

КЕЧА

Н.

БОГДАН

1910

1941

31

КЕЧА

С.

БОРКА

1914

1941

27

КЕЧА

Ј.

БОСА

1937

1941

4

КЕЧА

М.

БОСА

1937

1941

4

КЕЧА

М.

АНКА

1933

1941

8

КЕЧА

Д.

ДАРА

1937

1941

4

КЕЧА

М.

ДАНИЦА

1936

1941

5

КЕЧА

Б.

МИЛАН

1940

1941

1

КЕЧА

П.

МАНЕ

1904

1941

37

КЕЧА

Ј.

МАРА

1934

1941

7

КЕЧА

М.

МАРА

1935

1941

6

КЕЧА

Б.

МАРА

1939

1941

2

КЕЧА

Ј.

МАРА

1940

1941

1

КЕЧА

М.

МАРИЈА

1882

1941

59

КЕЧА

Р.

НИКОЛА

1934

1941

7

КЕЧА

М.

МИЛАН

1933

1941

8

КЕЧА

М.

ЈОВО

1937

1941

4

КЕЧА

Б.

МИЛКА

1911

1941

30

КЕЧА

Ј.

МИЛКА

1933

1941

8

КЕЧА

Д.

НЕЂА

1935

1941

6

КЕЧА

М.

НЕДЕЉКА

1938

1941

3

КЕЧА

М.

НИКИЦА

1938

1941

3

КЕЧА

М.

МИЛАН

1933

1941

8

КЕЧА

М.

ИЛИЈА

1939

1941

2

КЕЧА

Н.

ДАРА

1939

1941

2

КЕЧА

Б.

ДРАГАН

1927

1941

14

КЕЧА

М.

ДРАГАН

1936

1941

5

КЕЧА

С.

ДРАГИЦА

1940

1941

1

КЕЧА

М.

ДУШАНКА

1937

1941

4

КЕЧА

Д.

ДУШКО

1937

1941

4

КЕЧА

Ј.

МАНДА

1872

1941

69

КЕЧА

П.

ИЛИЈА

1896

1941

45

КЕЧА

Р.

ЈОВО

1937

1941

4

КЕЧА

Р.

ИЛИЈА

1939

1941

2

КЕЧА

С.

ЈАНДРИЈА

1936

1941

5

КЕЧА

Д.

ЈЕЛКА

1913

1941

28

КЕЧА

П.

ЈОКА

1921

1941

20

КЕЧА

Р.

ЈОКА

1941

1941

0

КЕЧА

М.

НИКОЛА

1938

1941

3

КЕЧА

М.

ДУШКО

1938

1941

3

КЕЧА

М.

ДАНЕ

1897

1941

44

КЕЧА

Д.

ВАСО

1936

1941

5

КЕЧА

Р.

ВИДА

1935

1941

6

КЕЧА

Ј.

ВЛАЈКО

1914

1941

27

КЕЧА

М.

ВУКА

1936

1941

5

КЕЧА

М.

ЗОРКА

1937

1941

4

КЕЧА-ЈЕЛАЧА

Н.Н.

СОФИЈА

1881

1941

60

КЕЧА

Л

НИКИЦА

1939

1941

2

КЕЧА

Д.

СОКА

1941

1941

0

КЕЧА

Д.

ЈАНДРИЈА

1900

1941

41

КЕЧА

М.

МАНДА

1907

1941

34

КЕЧА

С.

МАРА

1910

1941

31

КЕЧА

Ј.

САВА

1926

1941

15

КЕЧА

С.

СОКА

1902

1941

39

КЕЧА

Ј.

САВКА

1932

1941

9

КЕЧА

М.

НИКОЛА

1939

1941

2

КЕЧА

Т.

ОЛГА

1910

1941

31

КЕЧА

Д.

ПАЈО

1900

1941

41

КЕЧА

М.

ПАЈО

1935

1941

6

КЕЧА

Ј.

ПЕТАР

1880

1941

61

КЕЧА

Р.

ПЕТАР

1938

1941

3

КЕЧА

Р.

СПАСЕ

1936

1941

5

КЕЧА

Ј.

САВА

1933

1941

8

КЕЧА

Р.

СПАСО

1936

1941

5

КЕЧА

Б.

САВКА

1939

1941

2

КЕЧА

Д.

САВО

1904

1941

37

КЕЧА

М.

САВО

1940

1941

1

КЕЧА

Л.

СМИЉА

1888

1941

53

КЕЧА

Д.

СМИЉА

1915

1941

26

КЕЧА

Р.

СОКА

1940

1941

1

КЕЧА

Д.

СМИЉА

1928

1941

13

КЕЧА

И.

МИЛОШ

1906

1941

35

КЕЧА

И.

АНЂЕЛКА

1921

1941

20

КЕЧА

Ђ.

ЂУРАЂ

1892

1941

49

КЕРКЕЗ

С.

ЂУРАЂ

1894

1941

47

КЕРКEЗ

М.

АНКА

1896

1941

45

КОЛУНЏИЈА

Г.

ЈОВО

1886

1941

55

КУКИЋ

П.

СМИЉАНА

1898

1941

43

КУКИЋ

Д.

НИКОЛА

1940

1941

1

КУКИЋ

И.

МИЛАН

1928

1941

13

КУКИЋ

Д.

КАТА

1875

1941

66

КУКИЋ

П.

ЈОВО

1933

1941

8

КУКИЋ

П.

ДРАГАН

1932

1941

9

КУКИЋ

Н.

ДАНИЦА

1910

1941

31

КУКИЋ

Ђ.

ДАНЕ

1905

1941

36

КУКИЋ

М.

ЂУРАЂ

1870

1941

71

КОВАЧЕВИЋ

М.

ИЛИЈА

1877

1941

64

КОВАЧЕВИЋ

Г.

МИЛИЦА

1874

1941

67

КОВАЧЕВИЋ

М.

ПАЈО

1940

1941

1

КОВАЧЕВИЋ

П.

ЈОВАНКА

1908

1941

33

КОСИЋ

Р.

РАДЕ

1900

1941

41

КОСИЋ

Р.

НИКИЦА

1931

1941

10

КОСИЋ

С.

САВА

1898

1941

43

КОСИЋ

Д.

САВКА

1933

1941

8

КОСИЋ

Р.

САВО

1934

1941

7

КОСИЋ

И.

СТЕВО

1899

1941

42

КОСИЋ

М.

МИРА

1933

1941

8

КОСИЋ

Д.

АНЂЕЛКА

1935

1941

6

КОСИЋ

М.

ЗОРКА

1936

1941

5

КОСИЋ

М.

ЉУБИЦА

1902

1941

39

КОСИЋ

М.

ДАНЕ

1937

1941

4

КОСИЋ

М.

ДАНИЦА

1924

1941

17

КОСИЋ

Т.

ДРАГА

1907

1941

34

КОСИЋ

Ђ.

ДУШАН

1927

1941

14

КОСИЋ

Ђ.

ДУШАНКА

1929

1941

12

КОСИЋ

Д.

НЕНА

1934

1941

7

КОСИЋ

М.

ЉУБА

1935

1941

6

КОСИЋ

М.

НЕНА

1931

1941

10

КОСИЋ

С.

МАРА

1927

1941

14

КОСИЋ

Д.

МИЛАН

1938

1941

3

КОСИЋ

С.

МИЛЕ

1929

1941

12

КОСИЋ

М.

МИЛИЦА

1898

1941

43

КОСИЋ

М.

МИЛИЦА

1933

1941

8

КОСИЋ

Д.

МИЛИЦА

1937

1941

4

КОСИЋ

М.

ДУШАНКА

1935

1941

6

КОСИЋ

Н.Н.

АНЂЕЛКА

1900

1941

41

КОСИЋ

И.

ДАНЕ

1914

1941

27

 

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај,  да нас контактирају путем e-maila: udruzenje@jadovno.com, телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.



[1] Милан Р. Обрадовић, "Злочини у котару Доњи Лапац од 1941. до 1945.", Котар Доњи Лапац у НОР-у 1941-1945, Карловац, 1985. стр. 832-841. и Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

[2]Исто стр. 355

[3]http://www.novossti.com/2011/07/ratovanje-na-pravoj-strani-s-izrazitim-antifasistickim-karakterom/ Приступљено 04.02.2014..

[4http://pravoslavlje.spc.rs/broj/978/tekst/bosanska-krajina-u-drugom-svetskom-ratu/print/lat Приступљено 23.01.2014.

[5]Исто

[6]Котар Доњи Лапац у НОР-у 1941-1945, Карловац, 1985. Стр 835

[7http://pravoslavlje.spc.rs/broj/978/tekst/bosanska-krajina-u-drugom-svetskom-ratu/print/lat Приступљено 23.01.2014.

[8]http://globus.jutarnji.hr/hrvatska/otvoreno-pismo-slavka-goldsteina-hebrangu Приступљено 03.02.2014.

[9]http://pravoslavlje.spc.rs/broj/978/tekst/bosanska-krajina-u-drugom-svetskom-ratu/print/lat Приступљено 23.01.2014

[10]Котар Доњи Лапац у НОР-у 1941-1945, Карловац, 1985. Стр 833

 

Пише: Предраг Лозо

УГ Јадовно 1941.