Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Да није било документарног филма „15 минута – масакр у Двору“ аутора Џорџа Ларсена и Каспера Ведсманда, који је приказан прошле године на фестивалу у Сарајеву и на Радио-телевизији Србије, готово да се не би ни знало за свирепи злочин у коме је у школи у Двору на Уни за време „Олује“ 8. августа 1995. године ликвидирано девет инвалида и душевних болесника који су ту доспели бежећи испред Хрватске војске.
сачувати животе пацијената:
Љубица Јањанин Фото: Ђ. Ђукић
У филму је сведочила и Љубица Јањанин из Петриње, која данас живи у Земуну. Она је тада са кћерком тражила начин да се што пре измести из града који је непрестано био изложен гранатирању и тако стигла до тамошње болнице где су за евакуацију пацијената имали на располагању само један стари аутобус.
– Наш комшија лекар нам је дозволио да уђемо под условом да помажемо у транспорту болесника који су већ били у аутобусу. Једна жена без ноге и са два штапа седела је на поду. Друга је као тежак инвалид с великом грбом лежала на два седишта и због свог хендикепа није могла да седи без помоћи друге особе. Ћерка и ја смо је подигле и онда сам је ставила у крило након што смо и ону другу сместиле на седиште. Све време вожње чули су се јауци, запомагање. Путеви су били пуни избеглица, који су се у колонама кретали према Двору на Уни и Републици Српској – сећа се Љубица услова под којима су евакуисани тешки болесници.
У Двор су стигли ноћу. Сместили су их у зграду школе јер се мислило да ће ту бити најбезбеднији због присуства Унпрофора.
– У близини је био пункт Унпрофора чији војници, међутим, нису желели ни да нам се обрате, а камоли да нам помогну – прича Љубица Јањанин која је успела да изађе из зграде школе пре масакра.
Она ће, као и остали, тек из исповести данског официра Јоргена Колда у документарцу сазнати да је тај батаљон имао наређење да се не меша, као и да су војници постали свесни да се ради о инвалидима тек након 8. августа кад су у школу упали људи у униформама без ознака и брутално побили болеснике. Данци су после тога ушли и фотографисали жртве.
У Двору су у то време већ били припадници хрватске војске, о чему је у документарцу сведочио српски генерал Миле Новаковић (у међувремену је умро) због чега је, поред осталог, филм у Хрватској дочекан на нож.
Злочин још увек није процесуиран, нити је ико за њега оптужен.
ВЕРИТАС: Егзекутори хрватски диверзанти
До 7. августа већина евакуисаних је напустила основну школу у Двору на Уни, али су најнемоћнији остали. Сутрадан, око 14.30, група војника без ознака припадности ушла је у школу и из непосредне близине, у року од 15 минута, побила немоћне цивиле. Од девет жртава, једна је хрватске, а остали су српске националности. Према нашим истраживањима, те несрећне људе побили су припадници специјалне извиђачко-диверзантске јединице Хрватске војске којом је командовао Матија Ципрић, забележио је Документациони центар Веритас.
Извор: Вести онлине
Везане вијести:
Злочин у Двору на Уни пред лицем света
Koстури „вeличaнствeнe oпeрaциje“
One Response
Zapadnjaci su i došli da pomažu genocid nad Srbima u davno isplaniranim ratovima raspada jugoslavije koi su sa Titom i njegovom satanskom organizacijom osmislili !