Лажна историја и сузе за злочинцима

Вишегодишње ћутање о геноцидном карактеру Независне Државе Хрватске /НДХ/, расним законима, те прогонима Срба, Јевреја, Рома и других антифашиста довело је до низа неоусташких инцидента у Хрватској, како у политичкој тако и у другим сферама друштва

Приредио: Ненад ТАДИЋ

Упркос давно изреченим историјским судовима о усташком терору и дизању на устанак српског становништва које је спасавало живу главу, у хрватској јавности и даље траје спор око онога што се дешавало у Србу и његовој околини у јулу 1941. године.

Хрватски десничари и ревизионости, те један дио „национално свјесних“ политичара и историчара упорно тврди да је над хрватским становништвом у том крају извршен „геноцид“, те да су га починили Срби и четници.

Међутим, чињенице говоре да је све почело 10. априла 1941. када је основана НДХ, након војног слома Краљевине Југославије.

Хитлер, у договору са Мусолинијем, на власт у усташкој НДХ доводи Анту Павелића.

Већ 11. априла основан је први концентрациони логор Јадовно – први сабирни логор у НДХ, који је служио искључиво за ликвидацију личких Срба.

У јамама испод Велебита само у прва два мјесеца након основања НДХ ликвидирано је најмање 13.000 људи, а у читавом логорском систему Госпић-Велебит-Паг укупно 24.000 људи, говоре архиве.

До 30. априла 1941. године Павелић уводи расне законе – усташка власт доноси „Одредбу за одбрану народа и државе“, „Одредбу о забрани ћирилице“ и „Наредбу о обиљежавању православаца траком са натписом „П“.

У мају 1941. године српски политичари из далматинске Крајине, у име хиљада православних Срба из сјеверне Далмације, траже од Италијана помоћ за отцјепљење од НДХ.

Вјекослав Макс Лубурић, познати усташки злочинац, командант логора у Јасеновцу и, према наводима нациста, „екстремни садиста“, 1. јула започиње акцију „чишћења“ Срба у Лици и на Кордуну.

Само у селу Суваји у једном дану убијена је 161 особа, у Осредцима су ликвидиране 32 особе, у селу Бубањ 151 мјештанин…

Српско становништво се диже на устанак, осваја Срб и заузима станицу усташке полиције.

Према наводима неких хрватских историчара, долази до освета, а у склопу тога и страдања хрватске породице Ивезић, на основу индиција да је претходни покољ у српском мјесту починило двоје чланова те породице.

Већ 2. августа српски устаници улазе у село Борићевац, у коме је била највећа јединица усташа у том крају.

Према историјским изворима – та усташка јединица била је попуњена, углавном, војницима из Госпића и са само двојицом мјештана Борићевца.

Хрватски десничари и данас тврде да су у том селу били „само цивили“, али сви извори указују на то да су устаници ликвидирали усташе који су ту били стационирани и из тог села покретали своје акције на српска мјеста.

Вишегодишње ћутање о геноцидном карактеру НДХ, њеним расним законима, те прогонима Срба, Јевреја, Рома и других антифашиста довело је до низа неоусташких инцидента у Хрватској како у политичкој, тако и у другим сферама друштва.

Број инцидената и њихов ревизионистички карактер, који задире дубоко у историјску истину, изазвао је реаговање и српских и јеврејских удружења у Хрватској, али и оштре реакције јеврејских организација у свијету.

Инострани медији почели су да праве посебне репортаже и емисије о усташизацији Хрватске.

Посебно је био уочљив покушај да се злочини и геноцид почињен у НДХ ставе у исту раван са комунистичким злочинима након рата, у чему су донедавно учествовали, својим иступима, и неки високи званичници из хрватске политике.

Зато је све оно што се сада дешава, а ради се о једноставном изношењу историјских чињеница које су у свијету одавно прихваћене, изазвало бијес код хрватских десничара, пошто су они почели да стварају своју историју Хрватске, по којој испада да су жртве починиле геноцид над злочинцима.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Вучен Репац, Мељиновац Доњи Лапац, Лика

Руски историчари: Покрет Драже Михаиловића није онакав каквим га представљате у Србији

Најтужнија страница геноцида

Демонски церек џелата